Љиљана Стојановић
Наслов извештаја са данашње 22. седнице скупштине општине, у аранђеловачком биоскопу - повременом позоришту, само је оквир неочекиваног догађаја – окупирање микрофона одборнице из редова опозиције Надежде Прековић, која није хтела да напусти говорницу док одмах не добије одговор на питање о завршетку радова у Жућином паркићу.

У првом чину на самом почетку седнице, која се одржавала у дворани „Парк“, Надежда је била чврста у ставу да одмах добије одговор на поменуто одборничко питање, постављено још пре пет месеци.

Узалуд су била објашњења председника скупштине Николе Обрадовића (СПС) да је на прошлој седници дао у задатак стручним службама да морају одговорити у писаној форми на свако постављено питање, што се, очекивано, није ни догодило. А када и јесте? Кога је, уопште, из власти икада, било брига за било шта што је долазило из опозиционих клупа?

Наговарања Обрадовића да Надежда уступи микрофон председнику општине Бојану Радовићу, који се одмах сам понудио да објасни ситуацију по том питању, Надежда није хтела ни да чује. Нису помогле ни опомене о кршењу пословника, који су обоје, и Надежда и Обрадовић помињали, свако са својим аргументима. Она није хтела да напусти „поприште борбе“ и уступи Радовићу микрофон, већ је рекла да је то питање упућено председнику скупштине, а не општине, и да од њега тражи одговор те ће чекати да јој се достави тај документ у писаној форми, како пословник о раду скупштине и налаже.

Други чин - Обрадовић одређује паузу од пет минута, након добацивања из редова напредњака да је то опструкција рада скупштине и перформанс опозиционих одборника, као и „да се то никада није догодило у историји Аранђеловца“ (Деса Миланов).

Трећи чин је, након истека пет минута паузе, започео правим перформансом, када су на позорницу биоскопске сале изашли сви присутни одборници опозиције, њих осморо, са белим мајицама и црвеном шаком на грудима („Крваве су Вам руке!“), већ препознатљивим симболом отпора према овој власти у Србији.

То се догодило у тренутку када је Обрадовић решио да седницу настави расправом о буџету за наредну годину, и то преко његовог микрофона, на шта је Грковић одмах реаговао тако што је искључио кабл за напајање струјом, па је тај микрофон остао нем. Неко од напредњака је одмах добацио да се из скупштинске зграде донесе бежични микрофон, па су неки и отишли по њега, а Обрадовић је свим опозиционим одборницима одредио удаљавање са седнице.

У том тренутку се показала њихова непослушност, први пут у овом сазиву аранђеловачке скупштине, јер се нико није помакао са позорнице, иако је неко из позадине добацивао да се позове обезбеђење, али су чувари реда, изгледа, били на другом месту. Било је ту свакаквих добацивања између оних на позорници и одборника у сали, а посебно су Благоје Грковић и Раша Павловић полемисали са председником општине о томе шта нису, и како су урадили оно што као јесу, и колико су пара покрали.

Деса Миланов је позвала Душана Гавриловића из „Заветника“, који су до скоро били партнери са опозицијом, да искористи свој утицај и наговори непослушне да се склоне са бине, што он није учинио или, једноставно, нико се није ни осврнуо на тај апел. У сваком случају, сада је и опозиција остала без микрофона за говорницом, јер га је неко у позадини искључио.

Четврти чин је почео са бежичним микрофоном у рукама председника скупштине Николе Обрадовића, који је био у квару па је брже-боље морао на поправку. У међувремену је активна Деса Миланов предложила да се буџет не образлаже, „јер није било примедби на одбору за финасије“, већ да се стави на гласање, што је Обрадовић прихватио.

У петом чину председник скупштине је замолио све одборнике да заузму своја места како би се наставило са радом, али одборници из опозиције нису хтели да напусте подијум. Поново је одређена пауза од пет минута, да би, са исправним микрофоном и без уводног излагања и дискусије усвојена најважнија тачка дневног реда, буџет за 2025. годину са 22 гласа за и седам против, уз аплауз напредњака!

Шести чин је започео физичком блокадом опозиције испред стола преседавајућег, с намером да се онемогући даљи рад скупштине. Бар је тако изгледало. Они су га својим телима заклонили у потпуности, али је он, видно нервозан, иза наставио да води седницу.
У седмом чину владајућа коалиција је на брзину само гласала за све тачке дневног реда, без уводног излагања и дискусије, тако да је усвојено свих 14 тачака дневног реда за нешто више од једног сата.

Епилог 1: Председник скупштине Никола Обрадовић је честитао предстојеће празнике свим Аранђеловчанима, уз поновљен захтев са прошле седнице органима скупштине општине да достављају одборницима одговоре на њихова питања. Уз то је „таргетирао“ оне који су покушали да ометају и зауставе рад скупштине речима да је на грађанима да виде ко заузима говорницу и искључује микрофон председнику скупштине.

Епилог 2: После данашњег одборничког драмског заплета у седам чинова (или седам офанзива, што би рекли некадашњи комунисти) на Тргу слободе од 11.52 до 12.08 сати, у присуству свих осморо одборника опозиције (са белим мајицама и црвеним шакама на грудима), почео је својеврсни осми драмски заплет (или осма офанзива, што би рекли некадашњи комунисти) у оквиру четвртог, већ традиционалног, окупљања Аранђеловчана петком у центру града.

Можда нас осећај вара, али нам се све некако причињавало да нас из куће, на чијем је месту сад кинески „Колектив“, посматра Бранислав Нушић. Овде је чувени комедиограф радо боравио, а ко зна – можда се из Нушићеве заоставштине појави и нека аранђеловачка „Госпођа министарка“, „Власт“, „Доктор“...