Анђелка Тодоровић
Међу различитим идејама и „комбинацијама“ о судбини зграде некадашње железничке станице (планирана и као полазна станица будуће „Шумадијске кривуље“) требало би да се нађе и логична потреба формирања музеја железнице централне Шумадије, као јединствене туристичке атракције.
Са сетом Аранђеловчане и туристе Буковичке бање подсећа запуштена зграда железничке станице на углу Јадранске и Кнеза Михаила, али та чамотиња не изазива покуњеност и снужденост код представника локалне власти. Да је другачије не би дозволили да за 40 година (воз престао да саобраћа на релацији Младеновац-Аранђеловац-Лајковац 1984, после 80 година бректања „ћире“ побрђима Шумадије) зграда са лепом и складном архитектуром изазива само саблажњавање.
„Добро је да зграду нису порушили новокомпоновани инвеститори“, најчешће коментаришу житељи вароши под Букуљом жалосно стање овог објекта, присећајући се покушаја од пре неколико година да „Бекамент“ на овом простору изгради мастадонтски „стамбено-пословни центар“, али и ишчекујући урбанистички третман ове зграде у контексту актуелне приче о планираној изградњи јавне гараже у близини. Старе идеје о формирању музеја железнице у тој згради, нажалост, нису остварене, а сведочења су, неком срећом, почела да доспевају у корице књига.
Насловна страна књиге недавно преминулог Душана Анића (1946-2025) „Варош поред пруге“
И у штампи су остали записи о изградњи пруге (1899-1904). „Вечерње новости“ су 3/15. октобра 1899. године објавиле вест са деветог редовног састанка Народне скупштине у Нишу, који је одржан 2. октобра (по старом календару) 1899. године: „По том подсећа (министар грађевина – прим. ред) да је сама држава предузела грађење пруге Младеновац-Мисача-Аранђеловац у да ће прављење те пруге продужавати постепено у колико материјалним средствима буде располагала.“ Међутим, дуг период градње пруге изнедрио је и вести са пуно ироније и сарказма.
Из књиге Драгана Тодоровића „У огледалу штампе“, страна 71.
Пруга уског колосека грађена је пет година, у употреби била 80 година, а у новије време обећања српских политичара да ће после престанка рада ове пруге (1980) овај крај добити пругу „нормалног“ колосека – нису ни после скоро пола века остварена (што није нормално, али смо данас навикли да све што није нормално буде нормално и обрнуто). И урбанистичко планирање изградње дела некадашње пружне трасе и даље је остало део Плана генералне регулације општине Аранђеловац усвојеног 2014. године, али све је остало само мртво слово на папиру.
Данашњи поглед на зграду железничке станице из дворишта – са некадашњег колосека
Најзаслужнији што овај простор (зграда железничке станице, са делом пруге, вагонима и чесмом из 1928. године) уопште и овако изгледа су активисти Удружења Баштина и будућност Аранђеловац 1859“, који су реновирали зграду 2003. и обновили чесму 2011. године. Захваљујући упорности и енергичности оснивача и дугогодишњег председника нареченог удружења Хаџи Миодрага Мила Бошковића (1942-2019) разрађена је идеја о „Шумадијској кривуљи“, уз подршку републичке железнице, а све је озваничено и генералним планским актом овдашње општине из 2014. године. „Шумадијска кривуља“ престављала би за госте Буковичке бање истински „туризам за сећање“, али судећи по актуелним (не)приликама у нашем друштву мрка је капа да ће од тога нешто скорије бити.
Извод из часописа "Годишњак бр. 2" Удружења "Баштина и будућност Аранђеловац 1859", 2003.
Ентузијазам грађана и очекиване позитивне политичке промене и даље остају као једина извесна нада у могуће преуређење простора некадашње железничке станице у полазну станицу „Шумадијске кривуље“ (са одређеном пружном трасом) и формирање аранђеловачког музеја железнице. 
Чесму, изграђену 1928. године, обновило Удружење „Баштина и будућност 1859“ 2011 године.
Приликом прошлогодишњих (још увек незавршених) радова у Жућином паркићу могли су представници аранђеловачке општине да ангажују мајсторе који су 2011. обновили чесму код зграде железничке станице. Ем чесма код Жућиног паркића не би остала крива, ем би, може бити, неко од надлежних и осетио макар лечак гриже савести због немарног односа према овом простору, поред којег свакодневно прође неколико хиљада људи.
Врата на згради железничке станице, на фасади према Улици Кнеза Михаила
Надајмо се да ће побуњена младост, студенти и грађани који их подржавају, успети у будућности да створе бројна врата на која ће моћи да покуцају сви грађани, па и они који би желели да простор некадашње железничке станице буде уређен у складу са планским актима, историјским значајем и културно-ивилизацијским стандардима доличним двестогодишњој туристичкој традицији нашег краја.
Напомена: Пројекат „ТУРИЗАМ ЗА СЕЋАЊЕ: Туристичке атракције Буковичке бање и Аранђеловца као непоновљиви доживљаји“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1459, од 2.6.2025. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-225, од 6.6.2025. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.