А. Тодоровић
Захваљујући ентузијазму савесних појединаца половином прошле године локална власт одустала о пренамене локације железничке станице у Аранђеловцу.

Мало је недостајало да простор некадашње железничке станице у Аранђеловцу, која је ту функцију имала од 1904-1982. године (када је побрђима Шумадије, од Младеновца до Лајковца, бректао чувени „ћира“) данас буде градилиште стамбено-пословне зграде „Бекамента“ и јавног паркинга за 75 аутомобила, док би некадашња станичка зграда постала кафе-ресторан, највероватније.

Данашњи изглед зграде железничке станице у Аранђеловцу и блиског окружења

Иако житељима града под Букуљом није баш својствено старање о културно-историјском наслеђу (јер да је другачије не би „Старо здање“ било препуштено „зубу времена“ и пироманима, нити би овако запуштено изгледале зграде суда, седишта јасеничког среза и „Новог здања“, из 19. века, а да не помињемо уништавање скоро целе некрополе Старих Римљана на некадашњем врху Венчаца 2017. године) могли би бар надлежни да погледају како то раде савесни и марљиви људи у другим срединама.

Научно-стручни часопис железница Србије „Железнице“, број 2, од децембра 2022. године, текст „Информативни прилог „Зелена ревитализација железничког саобраћаја“, стр. 122-124.

Представници локалне власти и установа културе, могли су у друштву са чиновницима Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу, заједно бар да посете Железнички музеј у Београду, који је отворен 30. априла 1953. године.

Мотиви из Железничког музеја у Београду

Осим што би могли да виде мустру за оснивање Железничког музеја у Аранђеловцу, као оригиналне туристичке атракције у оквиру Јединствене туристичке дестинације Аранђеловац – Топола (која би изградњом пруге до Тополе постала пандан „Шарганској осмици“ Емира Кустурице на Мокрој Гори) сазнала би „делегација“ из Аранђеловца (приликом посете Железничком музеју у Београду) и шта је у књизи утисака написао Кирило Савић, један од најистакнутијих стручњака за грађење железница (по коме је назван београдски Институт „Кирило Савић“, чији стручњаци су 90-их година прошлог века урадили и пројектну документацију за реконструкцију парка Буковичке бање) 30. априла 1953. године: „С дивљењем и великом пажњом видех данас овај железнички музеј, историјски споменик усрдног и свесног рада наших железничара и подстрек новим нараштајима за предани рад на културном напретку наше земље.“

После десетогодишњег инсистирања Удружења грађана „Баштина и будућност Аранђеловац 1859“ у Плану генералне регулације за насељено место Аранђеловац, који је усвојен 2014. године, уписано је и следеће: „На простору од железничке станице, која се планира за реконструкцију уз сарадњу са Заводом за заштиту споменика културе, до раскрснице према аутобуској станици, планира се уређење трга као станичног трга за шумадијску кривуљу.“

Извод из Годишњака број 2 Удружења грађана „Баштина и будућност Аранђеловац 1859“, стр. 11-13.

Ево и шта је написано у „Плану генералне регулације за насељено место Аранђеловац“, који су усвојили одборници Скупштине општине Аранђеловац 31. децембра 2014. године:

Извод из „Плана генералне регулације за насељено место Аранђеловац“

У Железничком музеју у Аранђеловцу, у згради некадашње железничке станице, на библиофилској полици свим посетиоцима Буковичке бање и Аранђеловца била би доступна и књига Аранђеловчанина Душана Анића (чији је отац био дугогодишњи железничар) „Варош поред пруге“, која је објављена 2019. године.

Насловна страна књиге Душана Анића „Варош поред пруге“, Артфорум, Аранђеловац, 2019.

Уместо да локалне власти и посвећеници за развој туризма и очување сећања на овдашњег „ћиру“ заједно чине све да профункционише Железнички музеј у згради некадашње железничке станице, као и да проради „Шумадијска кривуља“, представници локалне власти су припремали терен за изградњу стамбено-пословне зграде „Бекамента“ на локацији код некадашње железничке станице. Зарад тога је припремљена и урбанистичка пренамена простора у оквиру планског акта с називом „Шеста измена и допуна плана генералне регулације за насељено место Аранђеловац“ јула прошле године.

Извод из шестих „Измена и допуна плана генералне регулације за насељено место Аранђеловац“, од јула 2023. године

Као што написасмо у уводу овог прилога, захваљујући ентузијазму савесних појединаца половином прошле године локална власт је одустала о пренамене локације железничке станице у Аранђеловцу. У лепшој страни историје града под Букуљом остаће уписано ангажовање Удружења грађана „Баштина и будућност Аранђеловац 1859“, архитекте Милоша Величковића и Удружења „Павле Бакић“ у Аранђеловцу. Тако је спасена, бар за сада, туристичка намена локације некадашње железничке станице, што је још увек јединствен пример у нашем граду (промена туристичке у стамбено-пословну намену већ се десила на локацији „Шамот“, простору Фудбалског клуба „Шумадија“, као и у Раниловићу за „Шумадијски кутак“). Очигледно, грађански активизам може да има резултате, па је потребно у будужем периоду отворити четворе очи у вези локације руинираног РХ Завода на Звездари, односно изнад парка Буковичке бање према градској болници, као и на целокупном комплексу од парка и ИНО-а до објеката Војне поште.

Зашто смо такви какви јесмо и зашто нам се све то дешава? Можда одговор, најприближнији истини, даје Момчило Ђорговић у књизи „Опанак или железница“.

Извод из књиге Момчила Ђорговића "Опанак или железница", Лагуна, Београд, 2021, стр. 1-14, 131, 133, 168-169 и 178-179.

Штета што је Јована Скерлића (1877-1914), пореклом из Липовца код Тополе, највероватније отровао Никола Пашић (како би „запушио уста“ оштром критичару корумпираних радикала Николе Пашића уочи Првог светског рата).

Штета је и што није још увек основана Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац – Топола (читај и као: Топола – Аранђеловац), а да јесте сигурно ни „Шумадијска кривуља не би остала у запећку, као ни пруга од Аранђеловца до Тополе, односно пруга Младеновац – Топола – Аранђеловац.

Напомена: Пројекат „Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац – Топола и позиционирање Буковичке бање на светском туристичком тржишту“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1339, од 22.5.2024. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-187, од 28.5.2024. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.