А. Тодоровић
Ако је могао lex specialis за „Београд на води“ зашто не би могао и за Јединствену туристичку дестинацију „Аранђеловац – Топола“, односно „Топола – Аранђеловац“?

После свих судских поступака у Србији, односно пресуда донетих од стране свих надлежних судских инстанци (једина светла тачка остале су три пресуде Општинског суда у Тополи), по тужби Задужбине „Краљ Петар Први Карађорђевић“ од 1994. године, Задужбина је искористила 10. августа 2016. године и једино преостало право – обраћање Европском суду за људска права у Стразбуру у Француској.

Осим свих пресуда које смо објавили на нашем порталу поменимо и да је Уставни суд Републике Србије 23. децембра 2015. године, утврдио повреду права Задужбине „Краљ Петар Први Карађорђевић“ на суђење у разумном року (досуђена накнада од 1.500 ЕУР у динарској противвредности), али у вези имовине Уставни суд је сматрао „да је Апелациони суд у Крагујевцу пружио уставно прихватљиве разлоге за своју пресуду“.

Одлука Европског суда за људска права, од 6. септембра 2022. године

Шест година је требало да седморо судија Европског суда за људска права у Стразбуру донесу Одлуку, којом није уважена представка Задужбине „Краљ Петар Први Карађорђевић“, уз образложење да не постоји „временска надлежност суда“. Наиме, Указ о конфискацији целокупне имовине Карађорђевића је усвојен 27. марта 1947. године, када је обављена и укњижба предратна имовина Задужбине на Пољопривредно добро „Опленац“ у Тополи, а Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода датира од 4. новембра 1950. године.

Прва страна Закона о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода

Дакле, да су комунисти имовину Задужбине додели Пољопривредном добру (касније: ПИК, Пољипеивредно-индустријски комбинат) „Опленац“ после 4. новембра 1950. године можда би епилог двадесетосмогодишњег судског спора био у корист Задужбине „Краљ Петар Први Карађорђевић“.

За формирање и развој Јединствене туристичке дестинације Аранђеловац – Топола, односно Топола – Аранђеловац, у складу са Стратегијом развоја туризма Републике Србије од 2016-2025. године, неопходно је да локалне власти одмах затраже продужетак важења ове стратегије, предузимање свих неопходних активности за израду програма развоја туризма у оба места (са тачно утврђеним садржајима, које би требало изградити на одређеним катастарским парцелама, уз расписивање домаћег и међународног конкурса за инвестициону изградњу, јер би једино истовремена градња свих објеката на подручју Аранђеловца и Тополе омогућила високо позиционирање ове две дестинације на европском и светском туристичком тржишту), али и доношење специјалног закона (lex specialis) за Јединствену туристичку дестинацију Аранђеловац – Топола, односно Топола – Аранђеловац.

Прилог у вези усвајања lex specialis за „Београд на води“, извор: www.jezikofil.rs, преузето 25. децембра 2024. године

Наиме, кад је већ могла Република Србија да усвоји специјални закон за реализацију пројекта „Београд на води“, зашто не би исто то урадила и за туристички пројекат развоја срца Шумадије? Тим пре што ће корист од Јединствене туристичке дестинације Аранђеловац – Топола била превасходно општег значаја, за разлику од „Београда на води“ (или кондомнијума на локацији „Шамот“), где је примарни интерес – добит појединаца.

Усвајањем специјалног закона за Јединствену туристичку дестинацију Аранђеловац – Топола, односно Топола – Аранђеловац, били би решени имовински односи Задужбине „Краљ Петар Први Карађорђевић“ у Тополи, заустављено претварање простора туристичких намена (давно дефинисаних планским актима) у стамбено-пословне у Аранђеловцу, али и створени услови за тренутни почетак изградње свих недостајућих туристичких садржаја на подручју две суседне општине у срцу Шумадије.

Наду подгрева да је све ово могуће и недавно усвојена Уредба о проглашењу предела изузетних одлика „Планина Рудник“, која је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“ број 99/2024).

Уредба о проглашењу предела изузетних одлика „Планина Рудник“

Предео изузетних одлика „Планина Рудник“ налази се на подручју три општине: Крагујевац 5.821.04 ха (58,10 одсто), Горњи Милановац 2.357,40 ха (23,54 одсто) и Топола - катастарске општине Горња Шаторња, Доња Шаторња, Јарменовци, Манојловци и Гуришевци – 1.839,30 ха (18,36 одсто).

Општине Аранђеловац нису могле до сада заједно да постигну усвајање одговарајуће уредбе за планину Венчац (да је другачије не би Венчац био обвако бесомучно раубован) или Аранђеловчани за планину Букуљу (да је другачије сигурно не би почетком ове деценије било дивље градње на објекту „Ловачки дом“ на врху Букуље). Последњи је тренутак да и то буде учињено у пакету са специјалним законом за Јединствену туристичку дестинацију Аранђеловац – Топола, односно Топола – Аранђеловац.

Напомена: Пројекат „Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац – Топола и позиционирање Опленца и Тополе на светском туристичком тржишту у 2024. години“ је суфинансиран из буџета Општине Топола на основу Уговора о суфинансирању пројекта «Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац-Топола и позиционирање Опленца и Тополе на светском туристичком тржишту» у 2024. години, који су закључили Општина Топола (број: 405-238/2024-05-II, од 10.6.2024. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-190, од 11.6.2024. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.