АТ
Дунавска бановина Краљевине Југославије пре 90 година улагала у путеве, али није успела да изгради железничку пругу Аранђеловац-Топола-Крагујевац.

За изградњу, одржавање и „генералну оправку“ путева на подручју тополске општине Краљевска банска управа Краљевине Југославије (чије је седиште било у Новом Саду) буџетом за 1930/31. годину предвидела је 1.300.029,76 динара, а за 1931/32. годину 3.200.000,00 динара. Просечна ширина путева била је шест до осам метара, а приликом поправљања „горњег строја“ радови су обављани на једној половини пута, најчешће ширине око четири метра.

Радови су настављени и у наредним годинама. У буџету за 1934/35. годину описане су и могућности извођења радова на одређеним деоницама, односно одлагања радова на наредни период: „редовно одржавање народном снагом, откупом и кредитом за редовно одржавање; не ради се јер нема ни народне снаге, ни откупа, ни кредита; пут недовољно просечен, опасан за саобраћај у јако мочварно доба; пут непросечен“.

Шема бановинских путева на подручју опленачког, лепеничког, крагујевачког и гружанског среза 1934. године

Сви државни путеви били су категорисани као путеви првог и другог реда. У оквиру ових категорија, зависно од квалитета „горњег строја“, ширине пута и постојања канала за одвођење воде, државни путеви су разврставани у неколико поткатегорија. Захваљујући улагањима Дунавске бановине, која су била најинтензивнија у периоду од 1930. до 1934. године - после сахране краља Александра Карађорђевића (после убиства у атентату у Марсеју 9. октобра 1934. године) у крипти цркве „Светог Ђорђа“ на Опленцу – могла су да буду организована бројна „поклонствена путовања“. Најчешће су аутобусима на Опленац долазили посетиоци у организацији туристичких друштава „Фрушка Гора“ у Новом Саду и београдског „Путника“.

Топола данас - раскрница код комплекса Задужбине "Краљ Петар I Карађорђевић"

Половином четврте прошловековне деценије Аранђеловчани и Тополци су имали и још једну „инфраструктурну“ тему – пројектовање железничке пруге на релацији: Аранђеловац – Топола – Крагујевац.

Допис Бановинског расадника за Срез орашачки Краљевској банској управи, од 27. маја 1935. године

Уз овај допис представници аранђеловачког расадника проследили су Краљевској банској управи Дунавске бановине и скицу расадника, са новим воћњацима, у које је уложено око милион динара, тражећи да се измести траса пруге Аранђеловац-Топола, како не би били уништени нови воћњаци.

Краљевска банска управа је послала дописе надлежним државним органима, а у писму Министарству саобраћаја, између осталог. написано је: „Краљевској банској управи част је молити Министарство: 1. За најхитније наређење органима који ову пругу пројектују да њоме обиђу добро бановинског расадника у Аранђеловцу и 2. Ако никако не би било могуће да поменута траса не пролази кроз расадник, онда нека се нешто помакне и нека пролази кроз одељења расадника на којима се гаје ратарски усеви: пшеница, овас, кукуруз.“

Скица расадника у Аранђеловцу, са пројектованом трасом пруге (извор: Архив Војводине, Краљевска банска управа Краљевине Југослaвије)

Није било потребе да се „помакне“ пројектована траса пруге кроз аранђеловачки расадник, који је постојао све до 90-их година прошлог века. Наиме, пруга Аранђеловац-Топола-Крагујевац није ни пројектована, расадник (социјалистичка Пољопривредна задруга „Партизан“) је пропао, а воће одавно не рађа.

Ововремена тема Тополаца и Аранђеловчана је планирана изградња државног пута првог реда (многи веле: ауто-пута, лепше звучи) „Вожд Карађорђе“ кроз ове две шумадијске општине. Не знамо само шта ли ће о тој ауто-џади писати за 90 година?

(НАПОМЕНА: овај медијски садржај реализован је на основу Уговора о суфинансирању пројекта «Општина Топола у архиви Краљевске банске управе у Новом Саду» у 2022. години (број Општине Топола: 40-123/2022-05-II, од 17.06.2022. године - broj Драгана Тодоровића предузетника Издавачка делатност „Стварност“ Аранђеловац број: 01-70, од 29.06.2022. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.