Љ. Стојановић
Две године пре истека важења Стратегије развоја туризма Србије (2016-2025) локална власт одлучила „о приступању изради програма развоја туризма дестинације Аранђеловац и Топола“ и „програма развоја туризма у општини Аранђеловац за период 2024-2026. године“.

После седмогодишње „паузе“, боље рећи стагнације у аранђеловачком туризму, ни ова, девета седница Скупштине општине Аранђеловац, није могла да прође без изнуђене паузе. Ту паузу је још код прве тачке дневног реда, када се расправљало о завршном рачуну буџета општине за прошлу годину, прекинуо председник скупштине Никола Обрадовић.

Како ни после две опомене, Јелена Миљковић („Заветници“) није хтела да сиђе са говорнице, Обрадовић је напустио своје „радно место“ и успут дао паузу од пет минута, на шта је Миљковићева прокоментарисала да „не може мене да угаси, морам да завршим“ и остала за говорницом у делу паузе чекајући наставак седнице. Паузи је, иначе, претходило надвикивање њих двоје да су се једва чули: Миљковићева да заврши оно што је хтела да каже, Обрадовић да је ућутка.

Тај гласноговорни спор је настао када је Заветница споменула да су се „локални појединци дебело намазали“ кроз јавне набавке за асфалтирање улица, и, сачекавши Обрадовића за говорницом након паузе, она је „објаснила“ како се то ради и на који начин функционери Српске напредне странке деле вишак новца између себе, не запостављајући ни „приватника који је добио свој део колача“. Од председника скупштине је добила још две опомене што је наставила о истој теми и у истом тону, али је Миљковићева закључила да „оно што ми овде износимо је апсолутно проверено и тачно“.

Одборници из опозиционих клупа, који, осим Миланке Влајић из СНС, једини и дискутују готово по свакој тачки дневног реда на свакој седници, данас су били веома задовољни што је Никола Обрадовић прихватио њихову сугестију да се седнице скупштине одржавају сваког месеца са највише 10 тачака дневног реда. Тако је први пут било данас, за разлику од прошле маратонске седнице са 36 тачака, која је трајала скоро два месеца и завршила се из трећег покушаја.

Расправа о буџету није донела ништа ново, јер се о свим темама углавном расправљало на прошлим скупштинским седницама, почев од улагања у пољопривреду, о планираним и неизвршеним инвестицијама у вези базена, Жућиног паркића, гимназије или о санацији „Старог здања“ и „бесомучном асфалтирању улица“ (Надежда Прековић – „Коалиција са народом“). Било је критика на рачун обимности материјала од 200 страница, притом још и неразумљивих, као и о извештају државне ревизорске институције са бројним примедбама, „због чега ћемо вероватно плаћати казне за прекршаје“ (Душан Гавриловић – „Заветници“), који је на ту тему још рекао да смо „ми из опозиције за вас ревизорска институција“. Милану Швабићу („Коалиција са народом“) је недопустиво да се готово истоветан износ издваја из буџета за бруто зараде запослених у јавним предузећима и установама и за капиталне инвестиције (по отприлике 450 милиона динара).

Све одборнике је изненадио Огњен Зечевић („Заветници), који је рекао да је у писаној форми добио одговоре на одборничка питања у вези плата помоћника и саветника председника општине, а изненађење је било још веће када је саопштио да њих више нема, јер су добили отказ. Споменуо је Марију Прековић, Милоша Пешића и Милана Павловића, уз коментар да „опозиција може много тога, уколико то хоће и жели“. Том изјавом била је затечена и заменица председника скупштине Марија Елез.

На питање Зечевића због чега је општина депоновала у „Поштанској штедионици“ 100 милиона динара са месечном каматом од један одсто, а притом се задужује, председник Бојан Радовић је објаснио да је тај постотак „ноћно задуживање“. „Тај новац је ујутру на рачуну општине по референтној каматној стопи и сваке ноћи се добија по један посто камате“, објаснио је Радовић. По његовим речима то је „неопходно због тога што расту трошкови, рад, плате и ми морамо да будемо безбрижни када су у питању бочни удари. Ја сам пресрећан када општина има на рачуну новац, а задужујемо се кад су у питању капиталне инвестиције“.

За реч се јавио и др Радосав Швабић („Прави пут“) који је, када се расправљало о програму развоја туризма од 2024-2026. у Аранђеловцу и о заједничкој дестинацији Аранђеловац-Топола, рекао да је још 2008. године донета стратегија развоја туризма и да се и тада схватало да су Аранђеловац и Топола практично нераздвојиве туристичке дестинације.

Одлуке о "процвату" туризма, од 2024-2026. године

Душан Гавриловић је одмах приметио да се из те стратегије видела само потреба да се сруши оџак „Шамота“, а и то није урађено. А потом је, како је туризам као тема очигледно његова посластица, нашироко елаборирао о томе како хотел „Извор“ остварује највише ноћења, како су се челници општине посвађали са власником тог хотела па тамо не воде ни своје пословне партнере, како нам је потребно седам до осам хотела да би Аранђеловац имао где да угости туристе, нема ни паркинга за аутобусе и друга возила и још много што-шта. Милан Швабић је предложио да се иде на Златибор и „узме пелцер“ како то они раде, кад ми већ не знамо и годинама само причамо о туризму, а ништа не чинимо.

Посебно су се опозициони одборници закачили за радне групе које се две године нису састајале, па је питање Радише Павловића (ПОКС) било да ли им је истекао мандат, па сада треба поново да се именују. И шта мења суштину да једну именује општинско веће, на чијем је челу председник општине, а другу, опет, председник општине?! У чему је ту гаф?

Да није све остало само на критици власти, потврдили су данас опозициони одборници који су и похвалили извештаје о пословању јавних комуналних предузећа „Букуља“ и „Зеленило“ и њихове агилне директоре Милана Јаћимовића и Вахида Ибруља, за које су рекли да су стручни, способни, вредни и кооперативни.

Ево шта су данас о раду седнице СО Аранђеловац забележили новинари и сниматељи Телевизије "Сунце":

https://www.youtube.com/watch?v=JC65yelMf8U

Извор: РТВ "Сунце" Аранђеловац, YouTube, преузето 15. јуна 2023. године