ДТ
Од кућне радиности до светског бизниса и јединствене туристичке атракције на Златибору.
Златиборски Музеј на отвореном „Старо село“ у Сирогојну, у словеначком „Посавском музеју“ у Брежицама, у конкуренцији 29 земаља, добио је пре недељу дана престижно европско Признање за приповедање (Special recognitions for Storytelling) у овогодишњем „Жива“ избору Форума словенских култура. 
Мапа са распоредом брвнара у „Старом селу“ у Сирогојну (извор: проспект „Музеј на отвореном Старо село Сирогојно“)
Као што су Добрила Смиљанић и златиборске плетиље трасирале светску славу ручно плетених одевних предмета са Златибора пре шест деценија, тако и данас њихови следбеници са истим жаром чувају традицију и показују своју неимарску баштину у оквиру јединствене туристичке атракције, познате у Европи и свету.
Панорама дела атара Сирогојна
У Сирогојну су као културна добра заштићени Музеј на отвореном „Старо село“, чије је успостављање почело 1980. године према пројекту архитекте Ранка Финдрика и уз подршку предузећа „Сирогојно“ и Републичког завода за заштиту споменика културе. О овом културном добру стара се музеј који је основан 30. јула 1992. године, а који сваке године посети неколико десетина хиљада домаћих и иностраних туриста.
Као културно добро од изузетног значаја за културу Србије у Сирогојну је заштићена и црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу, која је изграђена 1774. године и налази се у непосредној близини Музеја на отвореном „Старо село“. Ктитор ове цркве био је протојереј Георгије Цмиљанић, родоначелник знамените лозе Смиљанић, која је у осам колена имала 16 свештеника.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Сирогојну
У породичној гробници порте цркве Светих апостола Петра и Павла сахрањен је 1979. године чувени прота Милан Смиљанић, у 88. години (рођен 1891. у селу Равни код Ужица). Био је свештеник, учесник оба балканска и оба светска рата и први послератни министар пољопривреде. Од проте Смиљанића 1979. године опростио се Иван Стамболић, тадашњи председник Извршног већа Социјалистичке Републике Србије.
Спомен-обележје проти Милану Смиљанићу у центру Сирогојна
Упоредо са прикупљањем објеката народног градитељства на Златибору организована је 1962. године и прва изложба рукотворина плетиља из Сирогојна (чарапа, шалова, капа и џемпера), највише захваљујући Добрили ВасиљевићСмиљанић, снахи проте Милана Смиљанића.
Кућа из 1882. године припадала је породици Лазовић из Алиног Потока
О сваком детаљу у Музеју на отвореном сви се максимално старају. Тако на улазу у сваки објекат постоји информативна табла са основним информацијама о грађевини. Тако код улазних врата ове куће, старе 140 година, пише: „На огњишту у кући се припрема храна за многобројне укућане . Соба је најтоплија просторија у целом домаћинству, коју греје земљана пећ са керамичким лончићима. Кућа има двоја врата, велика на источној страни куће и мала на западној страни. За њих се везују многобројна веровања, обичаји и обреди.“
Посебност ове древне куће је и што у њој и данас плету жене са Златибора, које су и пре неколико деценија радиле, како оне кажу, за Добрилу, коју с пуно разлога величају, јер је женама омогућила да лепо зараде, а на далеко је лепо дизајнираним одевним предметима пронела славу Сирогојна, Златибора и Србије.
Слева: Стојанка Стопић и Борка Ћалдовић, плетиље из Сирогојна
-Свака част Добрили и свима који су пре око четрдесет година осмислили да наше рукотворине оду на светско тржиште и ми да имамо вајду од нашег рада – рекоше нам недавно Стојанка Стопић (рођена 1951, а непрекидно плете од 1964. године) и Борка Ћалдовић (рођена 1946. у селу Равни, родном селу проте Милана Смиљанића, а игле не испушта из руку од 1967. године).
https://superzena.b92.net/zivotne-price.php?yyyy=2021&mm=10&nav_id=1930695
Извор: сајт www.b92.rs, YouTube, преузето 18. децембра 2022. године
После двадесетак година од прве изложбе рукотворина златиборских плетиља организоване су изложбе широм света. На изложби у Милану 1985. године гост је био чувени дизајнер ентеријера аутомобила „Масерати“ Отавио Мисони (умро 2013. у 93. години живота). Креатори бренда „ручни производи са Златибора“ одолели су и позивима гласовитог Пјера Кардена, који је пожелео да преузме робну марку од Добриле Смиљанић (којој је десна рука била Боса Росић), али Златиборке то нису хтеле да учине ни „за сва блага овог света“.
Спаса Јовановић за својом тезгом у Сирогојну
Плетењем одевних предмета нису се бавиле само чобанице у златиборским селима, већ и све друге вредне жене, које су биле спремне да уз редован посао и додатно зараде. Тако деценија чини и Спаса Јовановић, наставница хемије у пензији, која је цео радни век провела у школама у Сирогојну и Љубишу, -Волим да везем разне мотиве из народног живота на платну. Некада је могло више да се заради, а добро је и сад да кане неки динар. Иначе, Златиборци и Шумадинци су увек били упућени једни на друге. Што због заједничке борбе за слободу, што због трговине. Сећам се како је мој деда по оцу, Перко, са његовом супругом Милицом, а мојом бабом, био кириџија. Наиме, на коњским самарима је односио катран у Аранђеловцу, где је куповао жито. По недељу дана су путовали од села Драгице у општини Нова Варош до Аранђеловца. Сећам се како ми је причала баба Милица да је време чекања супруга прекраћивала на клупи у парку Буковичке бање, где је посматрала бањске госте, а дешавало се и да јој починак буде баш на тим парковским клупама – рекла нам је недавно Спаса Јовановић.
https://www.politika.rs/scc/clanak/302429/Tronosci-i-gusle-skoluju-studente
Извор: сајт www.politika.rs, YouTube, преузето 18. децембра 2022. године
Као трајни белег и спомен на оригиналне златиборске рукотворине, као и на одјеке о њиховом ручном раду који је фасцинирао и најпробирљивије на европском и светском тржишту, у Сирогојну је пре 14 година отворен комплекс „Музеј плетиља“.
Спомен-обележје плетиљи у Сирогојну
На сајту Туристичке организације Златибора, која зналачки популарише вредну баштину, између осталог, о „Музеју плетиља“ записано је: „У Музеју се чувају сведочанства, текстови из модних часописа и ревија, као и бројне награде које потврђују колики је био значај златиборских плетиља и сведоче о њиховој слави широм света. Чувају се писма и фотографије познатих личности које су имале барем по један одевни предмет из колекције златиборских плетиља, као што су Јованка Броз, Барбара Буш, Ненси Реган и друге“.
Постер златиборских одевних предмета на манекенкама из 80-их година прошлог века
Захваљујући разборитим Златиборцима плетиље и везиље и данас имају посла. Додуше, мање је и једних и других, баш као што је све мање и лепотица – манекенки са постера од пре скоро пола века. Данас се једино разликују уникатне рукотворине (чарапе, шалови, џемпери и мантили), док манекенке на београдским пистама, са силиконским уснама и јагодицама на образима, не представљају никакве уникате. Срећом неком, те на Златибору не влада општа мода „пач'ја уста“, већ више цене „вредне руке“.
(НАПОМЕНА: овај медијски садржај реализован је на основу Уговора о суфинансирању пројеката у области јавног информисања Општине Чајетина број: 400-468/2022-01, од 19.05.2022. године, и Драгана Тодоровића предузетника Издавачка делатност „Стварност“ Аранђеловац број: 01-65, од 6.06.2022. године. Пројекат је суфинансиран средствима из буџета општине Чајетина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства).