АТ
Представници овдашњег Удружења „Павле Бакић“ доставили примедбе Управи Општине Аранђеловац на урбанистички пројекат за реконструкцију „Старог здања“.
Одељење за имовинско-правне односе, урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне послове Општине Аранђеловац, огласило је никад жељенији урбанистички акт у историји подбукуљске вароши, 8. јануара (на други дан Божића, призивајући алузију и оваквог „поздрављања“: Урбанистички пројекат за „Старо здање“ се роди! – Ваистину се роди!).
Јавна презентација је одржана од 19 – 26. јануара. Инвеститор Општина Аранђеловац је наручила од Пројектног бироа „ФОРМА АНТИКА“ из Ниша израду идејног решења пројекта архитектуре, реконструкције и ревитализације објекта „Старо здање“.
Урбанистички пројекат за реконструкцију „Старог здања“
Што због седмогодишњег очекивања било каквих наговести о новом (грешном или безгрешном, питање је сад?) рађању времешног „Старог здања“ (чија је 150. годишњица „обележена“ 2022. године пожаром, још увек НН лица, на крову са којег је 1872. године погинуо први архитекта Коста Шрепловић), што због предизборне радости у сусрет локалним април(илили) изборима, многи су радост исказивали, понајвише на друштвеним мрежама. Углавном су одобравали што ће „наша општина“ средити „наше Здање“. те што више неће имати стару намену туристичку него нову, културну, и то са све coworkingom приде (како бисмо свима показали да ћемо се тако културно знатно воздићи у односу на конкуренцију у домаћим и светским бањама).
Ево шта су представници Удружења „Павле Бакић“ написали у својим примедбама:
Примедбе аранђеловачког Удружења „Павле Бакић“ на урбанистички пројекат „Старог здања“, од 26. јануара 2026. године
Као и данашњим пројектантима, зуб времена је вазда сличне бриге задавао свим градитељима „Старог здања“, поготово када је реч о стабилности и безбедном коришћењу објекта. Како се мењала технологија и својства градње тако су се и прилагођавали начини извођења радова и избора материјала. Не помињући деветнаестовековне градитељске муке, као ни стручна решења пречанских инжењера из периода уочи Другог светског рата (чију архиву са 500 докумената, и десет пута више страна, поседујемо), прилажемо овде извод из техничког извештаја, иструкованог на ручној писаћој машини 1966. године илити пре 60 година.
Извод из „Техничког извештаја о стању објекта пре санације“, од 5. јануара 1966. године
Уместо појма „пукотина“ из актуелног урбанистичког пројекта, оновремени стручњаци од пре шест деценија, помињали су појам „прскотина“, и то не у малтеру, него у зидовима. Наводили су и како у јужном делу (најстаријем према парку) нема ниједног серклажа од армираног бетона, те да су „приликом адаптирања и реновирања овог дела објекта у фасадном зиду су у нивоу пода и првог спрата уграђене челичне утеге“.
Потписи пројектаната из 1966. године и фотографија једног краја утеге ("у стеге" на челичном ужету) на источној фасади „Старог здања“
Ововремене инжењере, поготово статичаре, опомиње и овај текст у техничком извештају из 1966. године: „Други радови на реновирању и адаптацији ИСТОЧНОГ дела нису извођени, јер се сумњало у исправност конструкције темеља носећих зидова, због великог броја хоризонталних, вертикалних и косих прскотина на зидовима, плафонима и подовима... Код следећег, 5. прозора има читав сплет прскотина. Налазе се непосредно изнад рупе у зиду која је настала после минирања објекта за време рата, У овој зони зид је практично по целој висини растрешен.“
Бакићевци су, црно на бело, указали на битне ствари које би требало да буду детаљније и са више пажње представљене у урбанистичком пројекту (као битном документу за накнадну израду пројектне документације, на основу које ће бити и извођени сви будући радови реконструкције и ревитализације „Старог здања“), не тајећи стечена сазнања и не либећи се да аранђеловачкој јавности (поготово усхићенима због саме најаве да је, коначно, нешто почело да се дешава са „Старим здањем“) понуди и теме које се не уклапају у оде тренутне веселости.
После завршене јавне презентације урбанистичког пројекта Комисија за планове Општине Аранђеловац размотриће све приспеле примедбе, без одржавања јавне седнице (што су обавезни да чине када су на расправи – јавном увиду друга урбанистичка акта, односно планови детаљне и генералне регулације, на пример). После тога на општинском сајту биће објављен и коначни текст урбанистичког пројекта, када ћемо сазнати и судбину поднетих преимедаба (што је све предвиђено и прописима).
Извод из Закона о планирању и изградњи
Извод из Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања
После креирања коначног текста урбанистичког пројекта, те сачињавања пројектне документације, упоредо са будућим извођењем радова ваљало би обавити потребна ископавања (поготово у парку, између „Старог здања“ и „Шарене капије“, због индиција да су после 19. септембра 1944. године ту и покопане жртве, страдале приликом „ослобођења Аранђеловца“).
Невино страдалима дугујемо бар покушај проналажења њихових посмртних остатака, а нисмо се на примерен начин одужили ни првом архитекти „Старог здања“ Кости Шрепловићу (урбанистичким пројектом није предвиђена ни спомен-соба посвећена историјату „Старог здања“, где би Коста Шрепловић заузимао почасно место). Боље и све ово сад да предвидимо, јер кад почне coworking са свим чудесима имплементације вештачке интелигенције и врзмањем робота по хотелским собама, уместо гостију, многи ће заборавити чему је уопште и било намењено „наше“ „Старо здање“?