А. Тодоровић
Ради позиционирања Јединствене туристичке дестинације Аранђеловац-Топола на светском туристичком тржишту требало би бар да градимо садржаје на земљишту које има урбанистичку намену – туризам.
Док на градилишту некадашњег „Шамота“ из земље ниче прва зграда будућег кондомнијума „Bekatown“, туристички посленици Буковичке бање и Аранђеловца присећају се нереализованих замисли о изградњи спортских садржаја после пропасти Рудника и индустрије „Шамот“ на површини од 26,79 хектара.
Планирани изглед зграде „Фортуна“
На првој бетонској плочи, коју видимо на уводној фотографији, биће још један „Фортуна“ маркет у Аранђеловцу укупне површине 1.239,46 м2 (трговина 1.042,88 м2 и кафић 196,58м2), а изнад маркета стотину станова на пет спратова на укупној површини од 4.575,30 м2 (20 гарсоњера са по 28,69 м2, 60 двособних станова са по 67,04м2 и 20 трособних станова са по 73,12м2). Заједно са подрумским просторијама укупна бруто површина прве зграде у будућем „Бекаментовом“ граду у граду износиће 9.130,51 м2.
Офис „Bekatown“ код Здравствене амбуланте „Шамот“
Површина парцеле на којој ће бити изграђена зграда „Фортуне“ износи 79,93 хектара, док укупна површина комплекса Кондомнијума „Bekatown“ износи 27,69 хектара. Уместо очекивања да ће на простору некадашњег гиганта индустрије неметала „Шамота“, чијима ватросталним опекама су изграђене све челичане у бившој Југославији, Буковичка бања и Аранђеловац добити комплекс спортских терена, за мале и велике спортове, на отвореном простору и спортским халама, уз изграђене хотелске капацитете за смештај спортиста, са олимпијским базенима за спортска такмичења (доласком врхунских спортских екипа свих спортова из целог света стварно би и били створених услови за позиционирање Буковичке бање и Аранђеловца на светском туристичком тржишту) – на уласку у Аранђеловац из правца Лазаревца биће изграђено око 700 станова и резиденцијалних апартмана (кућа „Sunset“ са три спаваће собе).
Извор: фејсбук, скриншот, преузето 28. септембра 2024. године
Очекивања, не само туристичких посленика, да ће после пословне пропасти „Шамота“ на том простору бити изграђени туристички садржаји, била су подстакнута не само значајним резултатима рукометаша „Шамота“ и доприносом бившег гиганта развоју спорта у граду под Букуљом (јер, нема екипе нити спортисте који је репрезентовао Аранђеловац на домаћим и међународним такмичењима, а да није добио финансијску помоћ од шамотера), већ и што је 2014. године Скупштина општине Аранђеловац усвојила план генералне регулације у коме је туризам добио значајно место.
Извод из Плана генералне регулације, „Службени гласник Општине Аранђеловац“, број 66, од 31. децембра 2014. године, страна 2
У најзначајнијем планском акту у аранђеловачкој општини јасно је написано и да на простору „Шамота“, који је урбанистички разрађен у оквиру подцелине 5.7, „није дозвољено становање“, јер је тај простор планиран као „туристичка зона“.
Извод из Плана генералне регулације, „Службени гласник Општине Аранђеловац“, број 66, од 31. децембра 2014. године, страна 15
После куповине „Старог здања“ од „Стублине“ 2019. године (после пет година објекат и даље пропада, а 2022. године је изгорео и део крова) Општина Аранђеловац се недуго потом упустила и у инвестиционе активности са „Бекаментом“.
Одлуке Скупштине општине Аранђеловац, објављене у „Службеном гласнику Општине Аранђеловац“, број 10, од 18. новембра 2022. године
Годину дана касније, у „Службеном гласнику Општине Аранђеловац“ (број 11, од 29. децембра 2023. године), објављен је документ с називом „Шеста измена и допуна Плана генералне регулације за насељено место Аранђеловац“. Овим актом за простор „Шамота“, уместо намене: туризам, утврђено је следеће: „површине за становање – резиденцијално становање, тип 1, у већем делу локације, примењују се правила грађења уз Измене и дипуне овог плана“.
За развој туризма од превасходног значаја је одређивање површина на којима ће бити изграђени туристички садржаји, а још је значајне очувати планирану намену, што је и основни услов за развој Јединствене туристичке дестинације Аранђеловац – Топола у квалитетну туристичку дестинацију која ће моћи да буде позиционирана на светском туристичком тржишту. Уместо маркета и станова да је Буковичка бања добила терене за све спортове, са хотелима за смештај спортиста и свим пратећим садржајима, могло је да дође и до светског позиционирања Буковичке бање као дестинације са свим условима за припрему врхинских екипа и појединаца у свету спорта. 
Насловна страна урбанистичког пројекта за зграду „Фортуна“ са стотину станова на пет спратова
Тако су за десет година Буковичка бања и Аранђеловац „истрчали трку“ преко простора „Шамота“, на чијем је старту писало: „није дозвољено становање“ (2014), а на циљу нешто сасвим супротно: „вишепородично становање“!
Како се мустра „Београд на води“ проноси диљем Србије, попут некадашње штафете „вољеном председнику“, чини се да ће и уместо злата и некадашње „корпе валута“ у Србији мера вредности постати – стан. 
Извор: фејсбук, скриншот, преузето 28. септембра 2024. године
Уместо да студенти припремају дипломске, мастер и докторске радове (уколико нису на листи чекања за куповину диплома) на тему „Улога станова у развоју Јединствене туристичке дестинације Аранђеловац – Топола“, боље би било да локална власт престане пренамењивање с тешком муком дефинисаних простора „туризам“ (где су улагања велика, с дугим роковима исплативости) у „становање“ (где су улагања мања, али брзо исплатива).
Нико да се сети ни Уредбе о утврђивању подручја бање „Буковичка бања“ из 1997. године. Тадашњи председник Општине Аранђеловац Милосав Ивовић и туристички посленици успели су да Влада Србије прогласи бањско подручје Буковичке бање од 377,55 хектара (што је износило око 15 одсто укупне површине обухваћене планским актима генералне регулације у минулим годинама). 
Уредба о утврђивању подручја бање „Буковичка бања“ („Службени гласник РС“, број 21, од 15. маја 1997. године)
Нажалост, ни један плански акт Општине Аранђеловац није ни помињао ову уредбу, што не чине ни још увек живи социјалисти, који су се силно поносили овом уредбом пре 27 година. А то што се бањске и туристичке површине претварају у „становање“ (погледајте само стамбене зграде на Отвореном пољу и упоредите их са парцелама које су у обухвату уредбе из 1997) никоме не смета, ни позицији, ни опозицији.
Да ли ће бар неком представнику локалне власти пасти на ум да би требало сачувати бар преостале површине земљишта са наменом „туризам“, како бисмо уопште и могли да формирамо Јединствену туристичку дестинацију Аранђеловац – Топола до половине следеће године, како је и предвиђено Стратегијом развоја туризма Републике Србије од 2016-2025. године? Или ће крај ове и почетак следеће године бити у знаку претварања преосталих парцела с наменом „туризам“ у „становање“?
Напомена: Пројекат „Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац – Топола и позиционирање Буковичке бање на светском туристичком тржишту“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1339, од 22.5.2024. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-187, од 28.5.2024. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.