ДТ
Данас је преминуо Радомир Раша Продановић (1970-2021), аранђеловачки корифеј доскочица и источник врцаве сатире, чије је „бисере“ свакодневно несебично свима даривао.

Саша обућар ме у раним подневним сатима растужио болном вешћу да је данас преминуо Радомир Раша Продановић, човек са којим је сваки сусрет празнован речима и промишљањем о неухватљивом смислу живота. Пре десетак дана Златко Колић ми рече да „Раши није ни мало добро“, а последњи пут сам се са Рашом руковао пре око месец дана у чекаоници Дома здравља.

Рашина душа данас се огледа и у опроштајним реченицама и фотографијама његових пријатеља на друштвеним мрежама.

Велибор Павловић и Омер Петојевић – својеврсни фејсбук-омаж у знак сећања на Рашу

Раша је волео уметност и радо се дружио са аранђеловачком уметницима – сликарима, фотографима, песницима, новинарима... Умео је да заподене разговор, бриљантно прокоментарише тешку тему, речито ћути и оригиналном гестикулацијом зачини конверзацију.

Последњи отпоздрав Раши прогореовачког песника из Париза Милинка Спасојевића Жапца

Извод из моје будуће књиге „Вртлог“: „Крајем 1990. године у кампањи за републичке изборе, прве вишестраначке у послератној Србији, уз Драгишу Јакшића у одбору аранђеловачке Српске народне обнове (тада од режима анатемисана СНО Мирка Јовића из Нове Пазове) од срца су се ангажовали Раша Продановић и Милан Арнаут. Био сам кандидат за републичког посланика Српске народне обнове и прве групе грађана (оснивач: Александар Аца Петковић) у новијој историји Аранђеловца. Раша је био главни за лепљење плаката – фотографисао ме испред „Старог здања“ Слободан Боки Марковић. Захваљујући Рашином надгледању „рата плаката“ на аранђеловачким улицама ниједан мој постер није ни уклоњен ни оштећен. Пре почетка мог обраћања присутнима на предизборним скуповима виспрени двадесетогодишњи Раша би ме најављивао, у његовом стилу: „Отварам овај збор – говор држи Тодор!“

Породица Продановић сутра од 11 сати прима изразе саучешћа у капели, а сахрана је у 13 сати на гробљу Рисовача.