ДТ
Рад крагујевачког „Државног дата центра“ и даље под велом тајне.
Од Привредног друштва „Data Cloud Technology“ добили смо 30. јула типске „одговоре“ на наших десет питања како „не поседују“ тражена документа, извештаје и слично.
Одговор Привредног друштва „Data Cloud Technology“, од 30. јула 2026. године
Од Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Републике Србије 23. јула добили одговор да „тражене информације представљају тајне податке“, те да се ради о (државним) интересима који су „заштићени законом“. Уверени да су интереси јавности да сазна основне податке о раду „Државног дата центра“ у Крагујевцу важнији од (непознатих) тајних интереса државе поднели смо и жалбу Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Пријем наше жалбе је потврђен, али решење Повереника још нисмо добили.
О „Државном дата центру“ у Крагујевцу до сада смо објавили два текста („Шта ће људима дати Дата центар у Крагујевцу“ 21. јула и „Под велом тајне рад Дата центра у Крагујевцу“ 27. јула):
https://www.stvarnost.rs/politika/pod-velom-tajne-rad-data-centra-u-kragujevcu
https://www.stvarnost.rs/ljudi-i-dogadjaji/sta-ce-ljudima-dati-data-centar-u-kragujevcu
На сајту Привредног друштва „Data Cloud Technology“ можете сазнати да је основан 5. јануара 2021. године (у доба „короне“), да има 49 запослених, да је седиште форме у Улици Саве Ковачевића 35Б, да су за 2025. годину имали добит од 41.160.000,00 динара и да је директор Данило Савић, коме смо послали неколико додатних питања.
Не одустајемо од ове теме, јер смо уверени да је за грађане и наше друштво корисније да, бар основне, информације о раду „Државног дата центра“ буду доступне, а не да се под велом тајне кроји наша будућност. Успостављање центара за обраду огромних количина података (о свему и свима нама) није наша никаква особеност, а у Немачкој (само у Франкфурту има 75 дата-центара) и Енглеској, на пример, грађани са званичних сајтова могу да сазнају бар неке елементарне чињенице о раду тих гигантских информатичких миксера.
https://www.datacentermap.com/germany/
Присетили смо се и предмета „Кибернетика и информатика“ који смо имали на Факултету политичких наука пре пола века (1976/80) и књиге проф. др Владимира Штамбука (1942-2016) „Могућности кибернетике и стварност“. За разлику од огромне већине научника, који су величали значај кибернетике за развој друштва, које се тада налазило на прагу преласка из индустријско у информатичко друштво, проф. др Штамбук је критички анализирао њене стварне могућности и хуманистичке домете.
Проф. др Владимир Штамбук, Могућности кибернетике и стварност (1976)
Данас ретко ко анализира дата-центре у настајању и ефекте њиховог рада: да ли ће и какве добробити имати човечанство од инвестиционих улагања пребогате мањине у те информатичке галиматијасе (Илон Маск, власници Гугла, управљачи Интернета, контролори тржишта нафте, гаса, господари ратова...), која је творац агенди са смањењем броја становника и животиња на земљиној кугли, уз манипулисање климатским поремећајима, „стакленим баштама“ и наводном смањивању штетних гасова ради очувања здравог ваздуха...
Кад власници информација не желе да информишу јавност о својим улагањима у „дата-центре“ онда је простор за тумачења „уступљен“ свакоме ко пожели (са добрим намерама, а има и оних других) да буде „носилац истине“. Ево и неколико примера:
Извор: Фејсбук
Тако се и низак водостај Дунава може тумачити великим количинама воде које су потребне за рад дата-центара (на пример Франкфурт има 75 дата-центара, Мајна није довољна за њихово хлађење па је активиран канал Мајна-Дунав).
Због опште (не само музичке, већ и језичке) какофоније на Интернету, о којечему другоме па и о дата-центрима, крајње кориснике – власнике мобилних телефона (који имају разне „бесплатне“ апликације којима „поклањају“ све што знају, или мисле да знају, управо тим дата-центрима) више ништа не може да тргне из летаргије, илити амнезије за коју су поступно и дугорочно припремани.
Извор: Фејсбук
Не само да кориснике мобилних телефона (то су скоро сви грађани света) не брине што ракета Илона Маска пада на Месец (тако су вероватно падале и на Земљу, само што о томе нико није информисао јавност), већ ни Аранђеловчане као да ништа не брине што удишу транзитну прашину, са остацима асфалта и фекалија које шире миомирисе из канализације („открића“ кинета и одводних цеви из давно затрпаних шахтова равно је открићу својеврсне шумадијске Атлантиде под Букуљом). Амнезија, организована од стране владара света и држава, попут наше, која у томе саучествују, већ је направила непоправљиву штету у свести људи.
Извор: фејсбук-профил Љубинке Бобе Недић, преузето 5. августа 2026. године
Позивамо стручњаке и одговорне појединце да се укључе у овај наш серијал о (тајном) раду дата-центара, како будућност свих нас не би остала само једна велика – тајна!