ДТ
Дата-центри мотор развоја друштва или нешто друго?
У Крагујевцу пре шест деценија ми сами производили аутомобиле, као оновремено „чудо невиђено“, а сад престоница Шумадије изабрана за перјаницу четврте индустријске, информатичке, револуције.
А „Наши дани“ Владислава Петковића Диса из 1910. и данас, у ово „информатичко доба“ одзвањају:
Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг'о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.
Почетак серијала о дата-центрима, епохалним трансферима података и њиховој улози у развоју вештачке интелигенције, као и користима и штетама по човека, почињемо објављивањем текста са сајта „Први Први На Скали“, од којих смо добили следећи мејл:
Проф. др Бранимир Гргур о дата центрима
Dejan Milošević
18. 7. 2026. 11:49 (пре 2 дана)
Поштовани,
Достављамо научне чланке о дата центрима које је проф. др Бранимир Гргур написао за портал ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ:
• ЧЕМУ СЛУЖЕ ДАТА ЦЕНТРИ?
• МРАЧНА СТРАНА ДАТА ЦЕНТАРА
У наставку се чланци о дата центрима у свету:
• ПРЉАВИ ДАТА ЦЕНТРИ
• АКТИВИСТИ СЕ БОРЕ ПРОТИВ ЦЕНТРА ЗА ВЕШТАЧКУ ИНТЕЛИГЕНЦИЈУ, КОЈИ НАЗИВАЈУ "МОНСТРУОЗНИМ МЕГАЛИТОМ"
• КАКО СУ ВЕЛИКЕ ТЕХНОЛОШКЕ КОМПАНИЈЕ УНЕЛЕ ТАЈНОСТ У ЗАКОН ЕУ ДА САКРИЈУ ЕКОЛОШКУ ШТЕТУ КОЈУ ЦЕНТРИ ПОДАТАКА СТВАРАЈУ
С поштовањем,
ППНС
Дејан Милошевић, оснивач
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
34000 Крагујевац, Србија
Ради стицања елементарних спознаја о крајњим циљевима постојања и рада дата-центара предлажемо Вам да прочитате текст „Мрачна страна дата центара“ професора др Бранимира Гргура, који са сајта „Први Први На Скали“ преносимо без било каквих измена.
Извор: сајт „Први Први На Скали“, преузето 20. јула 2026. године, ЛИНК:
https://www.prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mracna-strana-data-centara.html
Како бисмо обезбедили додатне информације о овој теми, која није „пред очима“ читалаца Портала Е СТВАРНОСТ, затражили смо од Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Републике Србије и Државног дата центра у Крагујевцу одговоре на следећа питања:
1. Da li postoji dokument - izveštaj o dosadašnjem radu "Državnog data centra" u Kragujevcu i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu u Beogradu?
2. Ukoliko dokument - izveštaj iz prethodne tačke postoji potrebno je da nam taj dokumente, odnosno te dokumente, dostavite skenirane na naš mejl: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
3. Koliko iznosi prosečna godišnja potrošnja električne energije i vode u "Državnom data centru" u Kragujevcu?
4. Koliki je udeo prosečne godišnje potrošnje, iz prethodne tačke, u ukupnoj potošnji električne energije i vode na području Grada Kragujevca?
5. Kojim dokumentima su predviđene mere zaštite, odnosno sprečavanja štetnog uticaja rada "Državnog data centra" na životnu sredinu, u bližem i daljem okruženju?
6. Sa kojim data-centrima u Evropi i svetu je umrežen "Državni data centar" u Kragujevcu?
7. Koliko umreženost iz prethodne tačke omogućava uvid u bazu podataka - istoriju elektronske komunikacije preko Interneta svih građana Srbije u periodu od 2000. godine do danas?
8. Ko i na koji način u data-centrima distribuira i upravlja podacima koji su na raspolaganju veštačkoj inteligenciji?
9. Kojim dokumentima je propisano prikupljanje, čuvanje, obrada, razmena i distribucija podataka između data centara i veštačke inteligencije?
10. Kad će postojeći kapacitet Državnog data centra u Kragujevcu sa sadašnjih 14 megavata biti učetvorostručen na 56 megavata i kakve će to posledice imati na životnu sredinu?
О добијеним одговорима правовремно ћемо Вас, драги читаоци, обавестити, а позивамо и све заинтересоване да нам се придруже својим прилозима о овој теми која је још увек далеко од просуђивања јавности. А кад ова тема бане у нашу стварност плашимо се само да не буде касно за било какве поправке. Све досадашње револуције су колико-толико могле да буду кориговане од стране људи, а на ову, четврту индустријску, информатичку, револуцију људи (осим "инвеститора" у дата-центре и АИ), по свему судећи, неће имати никакав важнији утицај.