ДТ
На Дворинама, подно Венчаца, чланови Удружења „Павле Бакић“ обележили славу Павла Бакића и одржали редовну годишњу седнице Скупштине Удружења „Павле Бакић“.

Пре почетка уобичајених активности на Дворинама представници Удружења „Павле Бакић“ су запалили свећу и одали пошту Владети Коларевићу, преминулом 1. фебруара. Владета је био председник скупштине овог удружења од оснивања 2007. до 2025. године. Сахрањен је на гробљу у центру Брезовца, на парцели Коларевића, а почива под књигом-спомеником и мермерних облога, према замисли и инвестирање породице Николић (синовице Весне, зета Дејана и унука Светозара).

Слева: Бранка Максимовић, Дејан, Весна и Светозар Николић

Из његове оближње куће - храма књига, Владета се у вечност преселио под спомен-књигу, а дух његов већ бележи адете царства небеског све у духу поетске поруке са мермерног споменика: 

У ЖИВУ МАТЕР 
ЛЕГОХ МРТАВ 
БОГ МИ ЈЕ СВЕ ДАО 
И УЗЕО ПОТОМ 
И САМ ПУТ ДО СЕБЕ
ПЛАТИО ЖИВОТОМ
У АТАРУ НЕБЕСКОМЕ
ПТИЦУ СВОЈЕ 
ДУШЕ ЛОВИМ

Какав је Владетин био живот такав су му његови Николићи и спомен сортирали, баш онако како је то брезовачки живитељ (што би рекао његов брат Бранислав) и песник васколике људскости на споменику својим родитељима иструковао:

СВА СУ ЖИТА ПОЖЊЕВЕНА
ВИНОГРАДИ ПОКОПАНИ И 
ЛИВАДЕ ПОКОШЕНЕ
НЕ ОСТА НИЈЕДАН КЛАС
ПРОЂЕ ЖИВОТ ОВАЈ
БЕЛЕГ САД ГОВОРИ МЕСТО
НАС ОВДЕ ЛЕЖЕ ОД ЖИВОТА
ПРЕУМОРНИ
А ЧЕСТИТО ПОЖИВЕВШИ
РАЈНА И ЊЕН ЧОВЕК
СВЕТОЗАР ЗАРЕ КОЛАРЕВИЋ
ИЗ БРЕЗОВЦА КАКАВ ИМ ЈЕ
БИО ЖИВОТ ТАКАВ ИМ ЈЕ
ОВАЈ СПОМЕН
КОЈЕГ МУ ПОДИЖЕ НАЈМАЛАЂИ 
СИН ВЛАДЕТА СА БРАЋОМ
ТОМИСЛАВОМ И БРАНИСЛАВОМ

Споменик Владетиним родитељима, мајци Рајни и оцу Светозару Зару Коларевићу

На археолошком локалитету Дворине (који је ове године заштићен уредбом Владе Републике Србије као културно добро, које је обухватило и спомен-обележје Павлу Бакићу, постављено 2009. године и освештано уз саслужење владике шумадијског Јована и митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који је, због болести патријарха Павла, тада представљао и Српску православну цркву) чланови Удружења „Павле Бакић“ (уз присуство сарадничког удружења „Радник није роб“) окупили су се о Петровдану по двадесети пут.

Скромно и свечано традиционално окупљање Бакићеваца на Дворина

Освећење славског колача обавио је свештеник Петар Грујић, који је после саслужења у пригодној беседи пожелео успешан рад и остваривање циљева Удружења „Павле Бакић“ у наредном периоду.

Бакићевци окрећу славски колач са свештеником Петром Грујићем

Чланови Удружења „Павле Бакић“ су затим одали пошту Владети Коларевићу (преминулом 1. фебруара), који је био један од оснивача удружења 4. фебруара 2007. године, као и Здравку Јањевићу, преминулом 2. марта, оснивачу Удружења „Павле Бакић“, који је заједно са његовим учеником из брезовачке основне школе био присутан на оснивачкој скупштини одржаној на дан почетка Првог српског устанка, по старом календару, у данашњим просторијама Апратмана „ТОКИ“ у Аранђеловцу.

Детаљ са 20. скупштинске седнице Удружења „Павле Бакић“

Председавајући свих 19 ранијих скупштинских седница (2007-2025)  био је Владета Коларевић, а једногласном одлуком Бакићеваца овог пута је прва међу једнакима била Владетина синовица Весна Николић.

Одлука Скупштине Удружења „Павле Бакић“ о избору Весне Николић за председницу скупштине удружења

Весна Николић је упознала присутне чланове Удружења „Павле Бакић“ са дневним редом скупштинске седнице (извештај о раду удружења између две скупштинске седнице, завршни рачун за прошлу годину, избор управног одбора, одлука о чланарини и плановима рада у наредном периоду). 

Весна Николић, председавајућа скупштинске седнице Бакићеваца на Дворинама

Весна Николић је упознала присутне и са иницијативном њене породице о формирању удружења које ће се бавити ликом и делом Владете Коларевића, уз примарне активности ради пописивања књига и Владетине архивске грађе. Бакићевци ће сачекати оснивање тог удружења како би заједно организовали одговарајући литерарни конкурс за ученике основних школа. Поводом већ реализованог литерарног конкурса у претходном периоду о значају Павла Бакића, као историјске личности, одлучено  је да наредно године буде објављена публикација са свим награђеним радовима ученика основних школа на подручју аранђеловачке општине од 2015-2024. године. 

Све одлуке су усвојене једногласно (финансијског промета преко рачуна није било, јер су све активности Бакићевци финансирали сопственим средствима; за чланове управног одбора изабрани су поново Драган Тодоровић, председник, Василије Тодоровић, заменик председника и Србобран Павићевић, члан; за новог члана Савета, уместо Владете Коларевића, изабран је Драгољуб Јанојлић, оснивач удружења, новинар у пензији из Смедеревске Паланке, који је заједно са књижевником Драгом Паунићем из Смедеревске Паланке увек имао лепе, стваралачке и људске сусрете са Владетом Коларевићем).

Слева: Василије Тодоровић, Србобран Павићевић и Бранка Максимовић

О плановима рада Удружења „Павле Бакић“ у наредном периоду говорио је Василије Тодоровић, заменик председника управног одбора.  Посебно је указао на потребу унапређивања маркетиншких активности и израде сајта удружења, уз промоцију нових дигиталних канала дистрибуције информација и информисања јавности о активностима Удружења „Павле Бакић“.

Василије Тодоровић говори о плановима рада у наредном периоду

Иначе, чланови Удружења „Павле Бакић“ рачунају на Василија као будућег председника управног одбора удружења, што ће највероватније бити остварено за око три године када Василије буде дипломирао туризам на Географском факултету Универзитета у Београду. 

Тринаестогодишњи Светозар Николић, председник подмалтка Удружења „Павле Бакић“ упознао је присутне, заједно са својом мајком Весном, о плановима за афирмисање Павла Бакића као значајне историјске личности међу својим вршњацима и на друге начине, осим учешће у литерарним конкурсима (посећивање Дворина и неговање културе сећања на значај и улогу Павла Бакића у Шумадији у периоду пред окупацију Србије од Османлија).

Што се тиче младих кадрова у удружењу (Светозар Николић и Василије Тодоровић) Драган Тодоровић је подсетио присутне на речи Владете Коларевића: „Драгане, да за ових деветнаест година, колико смо заједно у Удружењу „Павле Бакић“, ништа нисмо урадили – више је него довољна сатисфакција за сав наш рад и труд то што имамо Светозара, мог Захарија, и Василија твог фамилијаша!“) 

Светозар Николић поред спомен-обележја Павлу Бакићу

Баш тако, јер је постојање и деловање Удружења „Павле Бакић“ у наредна пола века (тамо негде, до 2080. године) обезбеђено! А шта ће до тада остати (или неће ништа остати) од Венчаца садашњи Бакићевци седамдесетогодишњаци сазнаће „с оног света“!

Темељи двора Павла Бакића на Дворинама

Под разно Драган Тодоровић, председник Управног одбора Удружења „Павле Бакић“, упознао је присутне и са скандалозним одговором Републичког завода за заштиту споменика културе поводом питања удружења о могућностима градње реплике двора/града Павла Бакића на ширем подручју, ван зоне заштите археолошког локалитета које је ове године проглашено за културно добро. Одговор је скандалозан зато што ВД директор Републичког завода за заштиту споменика културе ставља под знак питања постојање средњовековног града (двора) Павла Бакића на Дворинама, као да Павле Бакић овде није ни живео. Или, ако је, којим чудом и живео, није имао свој двор (или дворине, по чему је локалитет и добио назив) или град (са оградом и другим пратећим објектима), јер није Павле Бакић био било ко, јер је упраљао са 50 села, илити целом Шумадијом, а не би га ни цар аустријски Фердинанд прогласио 20. септембра 1537. године за српског деспота (после Павла Бакића нико више титулу деспота није понео). Сад кажу и да "архелошко налазиште представљају остаци средњовековне цркве која је изграђена у српско-византијском стилу", а за ту цркву ни један "стручњак" у Србији није знао ни да постоји. Да нису трагали за дворинама Павла Бакића ни цркву не би пронашли!

Одговор Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду, од 4. јуна 2026. године

Бакићевци су закључили да је у наредном периоду потребно предузети све могуће активности како би била дефинисана „претпоставка о постојању средњовековног двора/града Павла Бакића на Дворинама подно Венчаца, као и животу Павла Бакића на овом локалитету“. Паралелно је потребно интензивирати све активности ради заштите животне средине и туристичких потенцијала и то не само на Венчацу већ и на подручју целе општине Аранђеловац, као и ради стварања услова за израду неопхопдних планских и урбанистичких аката, који би ограничили проширивање каменолома на штету простора на коме се налазе шуме и ливаде, виногради и археолошко-туристички локалитети.

За успомену, слева: Василије Тодоровић, Драган Тодоровић и Драган Бабић

Својеврсни аманет свом унуку Светозару – Захарију и његовим родитељима, Владета Коларевић је оставио у посвети последње објављене књиге – збирке песама „Светњак над крстином“:

Посвета бременита семантичким и мисаоним слојевима

Можда сасвим случајно, а можда и не, уводна песма у књизи „Светњак на крстини“ има наслов „Оплакивање пролазности“, а завршна „Самоћа и стид“ има и стихове: „два се стиха гнезде и постају птице“, као својеврстан одговор на епитаф са спомен-књиге с почетка овог прилога (а ни фотографије Владетиног почившег брата Бранислава, као ни самог Владете, који је вазда избегавао да његов лик буде на корицама, представљају особену поруку овдашњим „живитељима“).

Извод из књиге Владете Коларевића „Светњак над крстином“

Пре овог сочиненија о петровданском окупљању Бакићеваца на Дворинама на друштвеним мрежама неколико дестина хиљада људи је видело и чуло казивања Светозара Николића („Јунак мога доба“, посвећено Владети Коларевићу) и Бранке Максимовић („Опроштајна песма“, коју је Бранка посветила Владети, али и самој себи).

После овог прилога на Порталу Е СТВАРНОСТ, који ћемо објавити и надруштвеним мрежама и бројним групама, наградићемо Вас, драги читаоци и гледаоци, још једним видео-записом у коме ће Бранка Максимовић, Валадетина вишедеценијска песничка другарица, казивати своју песму „Слава на Дворинама“.