еС

Пакети мтс ТВ у рачунима „Телекома“ скупљи у децембарским рачунима за 15 одсто - због „Задруге“!

-Ово је скандал, да државни монополиста поскупљује услуге због огавног ријалитија „Задруга“ – рекли су нам наши читаоци и замолили да на нашем порталу ово објавимо, кад већ националне медије то не занима. А и што би их занимало, кад „врана врани очи не вади“.

-Молим Вас да грађани Србије виде мој рачун, у коме је јасно написано да морам да платим 532,26 динара због 20 дана „Задруге“, коју нико у мојој породици није ни гледао. А и да је неко баш свих 20 дана и гледао ваљда је то већ садржано у цени основне месечне накнаде пакета? Сад могу да очекујем да ће у наредном рачуну износ бити већи због осталих тровачких ријалитија на телевизијама које, нажалост, имају националну фреквенцију. Ко зна шта све државном монополисти још може да падне на памет – рекла нам је згрожена читатељка нашег портала чије име и презиме су познати редакцији.

Рачун „Телекома“ за децембар 2020. године, са посебном ставком „Задруга“

Знамо да ће бити реклама шта год негативно да напишемо о нареченом ријалитију, који би пре могао да има назив ригалити (због ригања илити повраћања које изазива и само помињање речи „Задруга“). Успели су огавним кич-производом да избришу и свако сећање на задруге у селима Србије, које су отхраниле најјаче и најспособније генерације у Србији крајем 19. и почетком 20. века. Ништа није случајно одавно знамо.

А кич у некадашњој Југославији, који није био ни делић скаредности данашње „Задруге“, био је од стране државе опорезован. Плаћали су га они који су кич-робу пласирали грађанима. А данас државни монополиста „Телеком“ кич наплаћује од грађана! Причамо празне приче о Србији и Европи, па што се не угледамо на Француску која и данас наплаћује порез на кич, а нису ни приватизовали кључне државне фирме (телекомуникације, железница...)?

И тако „производ масовне културе у коме преовлађује негативни ефекат, а који је познат под опште прихваћеним термином кич“ (према књизи др Милоша Илића „Социологија културе и уметности“, „Научна књига“, Београд, 1978, стр. 86) постао је мезимче државне политике Србије у овом времену уништених моралних и етичких вредности, јер наша држава не сузбија монополе, поготово кич-монополе ТВ „Пинк“ у овом случају.

У мртвом малограђанском мору кича, у коме је огрезла Србија, појави се и понеки „талас“ разобличавања штетног деловања монополиста. Попут публикације „Заштита конкуренције и сузбијање монопола“ из 2014. године Топличког центра за демократију и људска права, Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије и Ужичког центра за људска права и демократију, под покровитељством Амбасаде Краљевине Норвешке и Фондације за отворено друштво.

Извор: преузето са сајта 27. јануара 2021. године, http://nadzor.org.rs/pdf/Zastita%20konkurencije%20i%20suzbijanje%20monopola.pdf

Крајем прошле и почетком ове године све је поскупело, па је следствено томе и живот појефтинио, а да нам то државна статистика није званично саопштила. А да не бисмо кожу и даље будзашто продавали, ваља нам бар ситна слова на рачунима државних монополиста читати.