Дејан Коменовић, дипломирани економиста
Енергетска зависност, несигурност цена и количина гаса и нафте на светском тржишту. подстиче и нас Аранђеловчане да почнемо да размишљамо о алтернативама и самосталности у производњи енергената.
Једна од тих алтернатива је погон за биодизел од 5.000 тона годишње производње, што је у складу са најмањим препорученим капацитетом стручњака. Највећи погон ове врсте је од 100 хиљада тона годишње у власништву «Викторија Оил», а који је затворен након што је 2013. године актуелна власт увела подједнаке акцизе и на биодизел као и на све остале врсте деривата нафте.
На овој табели је опис компонената и оријентационих цена компонената погона за биодизел у нашој општини, а који је био део истраживања управо у време градње погона «Викторија Оил».
Структура инвестиционог улагања од 1.847.696 евра
Општински погон за биодизел значи сигурност од последица неког новог ембарга на увоз нафте или несташице горива због сукоба ЕУ, САД и Русије. Стаје у халу од 200 квм. Запошљава 7 радника. Штеди најмање 2,5 милиона евра пољопривредницима годишње, што је 12 пута више од аграрног буџета општине. Кошта 1,85 милиона евра. Дуплира вредност пољопривредне производње у Аранђеловцу. Производи 5.000 тона горива х 1450 евра = 7,25 милион евра.
Порези и акцизе данас су 57 одсто или 4,13 милиона евра, а достићи ће захватање државе од 61 одсто у цени горива. Акцизе на биодизел потребно је укинути, јер не постоје нигде у Европи, што значи могућу уштеду од најмање 4,13 милиона евра за пољопривреду општине Аранђеловац. Кажем најмање, јер ће акцизе још бити још и веће под актуелном влашћу. Подсетимо, акциза је 2007. године износила 30 одсто, а ускоро ће достићи 61 одсто у цени горива.
Потребне су државне субвенције за сваки литар биодизела. У Хрватској су субвенције на биодизел - 0,34 евра по литру (5.000.000 литара х 0,34 евра = 1,7 милиона евра годишње). Максимална корист за нас, пољопривреднике Аранђеловца и околине, износила би преко 5,8 милиона евра годишње, уколико бисмо имали подршку као и пољопривредници у Хрватској. Рецимо да је половина од тог износа сигурна корист већ у првој години рада погона, кад неће достићи ни пун капацитет коришћења.
Због власти која се понаша као окупациона, а не као народна, смањење укупног становништва Србије износи око два одсто, а становништва села још и више. Никад у историји Србије није се у мирнодопским условима дешавала таква депопулациона катастрофа. Вратити морал у економију и вођење државе је основна ствар. Очигледно је да се у понашању власти изгубио основни смисао. По дефиницији, црква је заједница смисла па би се логично требали вратити у њено окриље ако желимо спас народа и државе.
Само у Баричу је у време ембарга 90-тих изграђен погон за 60 хиљада тона биодизела годишње. Није то нама ништа ново или технолошки непознато или страно. У време санкција је изграђено око 20 оваквих погона у Србији.
Један погон за биодизел од 5.000 тона годишње може да опслужи око 15.000 сеоских домаћинстава. Теоретски, пољопривреда Србије може да произведе око половине потребног погонског горива за сопствене потребе из биодизела (сунцокрета, уљане репице и соје). Уљана репица је најрентабилнија.
Велике користи од биодизела за пољопривредне призвођаче - Дејан Комненовић за воланом "Раковице" у Босути
Проблем је изостанак смисла или изостанак добре намере у вођењу аграрне политике и то:
1. Субвенције пољопривреди Аранђеловца из општинског буџета износе укупно око 200 хиљада евра и то је недовољно. Ниво субвенција у Србији у задњих пет година је тачно на нивоу уплаћених пореза на земљу и доприноса за пољопривредне пензије. Колико пољопривредници уплате држави за порезе и доприносе – толико им она "преспе" у пензије и субвенције.
2. Аграрни буџет и на нивоу Републике и на нивоу општине није на прописаних пет одсто као законска обавеза из Закона о подстицајима из 2006. године. Знате ли да је субвенција по хектару у Швајцарској 3.150 швајцарских франака а код нас око 30 евра ? Где је ту смисао ?
3. Последња реконструкција главне улице у Аранђеловцу је коштала око три милиона евра, дакле више од првобитног пројекта који је гласио на 2,7 милиона евра и започет 2011. године, уз кашњење од око пет година због лењости и незнања општинске власти. Новца и за погон за биодизел и за бројне друге потезе има, али га наопака власт користи улудо. Асфалт и бетон се не једу.
4. Прописи Европске уније намећу проценат од 10 одсто и више биодизела у садржају горива на пумпама. Актуелна власт ни то своје прозападно опредељење није способна да испуни. Где је ту смисао ?
5. Утицај цене горива је огроман и на цене трактора као економских производа комплементара. Да је домаћи биодизел присутнији у Србији, произведен од нашег сунцокрета и уљане репице, и трактори би имали већу тражњу и више се продавали – па тако и обнова домаће производње трактора, имала би смисао и тржишни простор. Овако тог смисла нема.
6. Карактеристика биодизела је да је запаљив тек на температури преко 120 степени целзијуса, са обичним дизелом тачка паљења је 55 степени, што значи да је биодизел безбеднији и за транспорт и за складиштење. Осим тога биодизел нема минерала као сирова нафта добијена из природних лежишта, чиме је сагоревање биодизела еколошки прихватљивије.
7. У 2007. години на 1.000 становника Србија је употребљавала 324 тоне нафте, Мађарска 482, Хрватска 542, Словенија 1.108 , а Аустрија 1.400 тона. У пољопривреди смо након санкција и рата 1999. години запустили велики број њива и остали без пољопривредних машина, што не можемо обновити без озбиљније производње јефтинијег биодизела.
8. Годишње потребе општине Аранђеловац су између 15 и 16 хиљада тона погонског горива, данас искључиво фосилног порекла и из увоза, упркос ЕУ захтевима за еколошку употребу биодизела од бар 1.500 тона годишње. Производња од 5.000 тона биодизела би омогућила потрошњу и у возилима јавног превоза на територији општине као и у транспортним камионима.
Обављено је 2006. године успешно тестирање коришћења биодизела код два градска превозника у Београду : „Ласта“ и "Градско саобраћајно предузеће" (ГСП). Бесмислица актуелне енергетске политике у пољопривреди је изазвана увођењем акциза на биодизел 2013. године чиме је спречен развој и изградња фабрика за производњу линија за прераду уљарица у биодизел.
Праћење технологија у освајању нових, савремених машина за производњу биодизела је у егзилу, све је сведено на «Лабораториjу за биодизел» на Универзитету у Новом Саду. Нигде у Европи на овако драстичан начин није се деловало против производње биогорива. Чешка се наводи као пример, али ни они нису урадили то да пун износ акциза примене на биогорива. Свуда у Европи постоје подстицаји и субвенције на производњу биогорива. Српски бесмисао нема оправдање.
Дакле, потребна је промена политике у пољопривреди и промена власти и у Аранђеловцу, на предстојећим изборима, како би грађани дошли до користи које им је ова власт 2013. године ускратила наметањем акциза тамо где им није место.
Погон за биодизел у Аранђеловцу је нада за боље и богатије сутра. За то се сами грађани морају изборити.
