Бранислав Гулан
Од оснивања до данас Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду посвећује посебну пажњу оплемењивању биљака.
У овој области је постао водећа институција у земљи, али је добио и међународну репутацију. Током осам деценија постојања оплемењивачи Института створили су преко 1.200 сорти и хибрида, од чега је више од 1.000 регистровано и гаји се и у иностранству. Више од 1.200 сорти и хибрида укључује преко 50 биљних врста. Институтске сорте и хибриди регистровани су и гаје се у више од 30 земаља света, укључујући Украјину, Русију, Румунију, Бугарску, Мађарску, Словачку, Иран, Аргентину, Француску, Индију, Казахстан, Немачку, Кину, Молдавију, Чешку, Турску, Грчку, Канаду, Мароко, Босну и Херцеговину и многе друге. На укупно 55 до данас одржаних саветовања присуствовало је преко 37.000 учесника
Одлуком Министарства пољопривреде Краљевине Југославије Институт за ратарство и повртарство Нови Сад почео је са радом као Пољопривредна огледна и контролна станица. Станица је била лоцирана у згради саграђеној 1938, где је и остало седиште Института до данас. Током 1938. године изведени су инсталациони радови на увођењу струје, телефона и грејања, чиме је грађевински објекат Станице у Улици Цара Николаја бр. 26 (данас Улици Максима Горког 30) завршен. Колаудирајућа комисија Краљевске банске управе је зграду Станице „Уступним писмом“ предала управи Пољопривредне огледне и контролне станице у Новом Сада дана 18.10.1938. године.
У току осам деценија постојања, Институт је мењао статус и организацију. Тако је временом Институт мењао назив и оснивача, па је од Пољопривредне огледне и контролне станице (1938–1941) до данас имао различите осниваче и називе. У периоду до почетка Другог светског рата 1941. године био је у надлежности Министарства пољопривреде Краљевине Југославије, а за време окупације током Другог светског рата подручје Бачке је припојено Краљевини Мађарској, па је Пољопривредна станица ушла у састав Пољопривредног института у Сегедину као његово одељење. По завршетку рата, одлуком Председништва Главног извршног одбора АП Војводине, у мају 1946, Пољопривредна станица је прерасла у Покрајински завод за пољопривредна истраживања. Завод је имао карактер државног органа који се финансира из буџета, као и сви државни органи. Међутим, статус установе са самосталним финансирањем Институт је стекао већ 1954. године, те је исте године преименован у Завод за пољопривредна истраживања. Уредбом Извршног већа Републике Србије од 1959. године, Завод је реорганизован, а назив промењен у Институт за ратарство.
У складу са променама у организацији Народне Републике Србије, Уредбом Извршног већа Народне скупштине Републике Србије, права и дужности оснивача Института пренета су са Републике на АП Војводину 1961. године. Тада Институт добија и нови назив – Институт за пољопривредна истраживања. Током 1975. године на иницијативу политичких структура САП Војводине, покренути су интеграциони процеси с циљем да се у саставу Пољопривредног факултета у Новом Саду обједине све научно-истраживачке организације из области пољопривреде и шумарства у Новом Саду и околини, па је тако исте године Институт за пољопривредна истраживања престао да постоји као самостална научна установа и интегрисан је са Пољопривредним факултетом. Тако је од 1976. године нови назив гласио ООУР Институт за ратарство и повртарство, односно ООУР Научно-образовни институт за ратарство и повртарство од 1986. до 1994. године, када је Влада Републике Србије својом одлуком дала сагласност да се ООУР Научно-образовни институт за ратарство и повртарство издвоји из састава Пољопривредног факултета у Новом Саду. Истом одлуком Република Србија је преузела оснивачка права према Институту. Тако је 1995. године назив промењен у Научни институт за ратарство и повртарство. Током 2006. године акредитован је као истраживачко-развојни институт, и 2007. мења назив у Институт за ратарство и повртарство, под којим називом послује и данас. У мају 2018. године, Институт је акредитован као институт од националног значаја за Републику Србију, заслужено стекавши статус управо због свог успешног рада и врхунских резултата имплементираних у пољопривредну праксу током 80 година постојања, због чега је постао и значајно име у светској науци.
У сусрет 56, традиционалном саветовању на Златибору
Традиционално 56. Саветовање агронома и пољопривредника Србије и друго саветовање агронома Србије и Републике Српске одржаће се на Златибору од 30. јануара до 3. фебруара ове године у хотелу «Палисад». На овим традиционалним саветовањима пре болести Короне - 19 било је и више од 1.350 учесника. И ове године влада велико интересовање па се очекује више стотина агронома и пољопривредника из земље и света. Биће то прилика да се сусретну агрономи и пољоприврдници и да размене знање и искуства, да се чују најновија сазнања из области аграра, односно науке у овој области и примене у пракси. На скупу агронома и пољопривредника, поред размене искустава, промовисаће се и најновије сорте и хибриди разних култура које су створили научни радници ове куће.
Током саветовање одржаће се и неколико «округлих столова» на актуелне теме из ових области, наводи др Ивица Ђаловић, експерт за кукуруз у овој научној установи. За семинар агронома, данас Саветовање агронома и пољопривредника Србије, посебан значај представља и сарадња са Републиком Српском. Иначе, семена и хибирди, створени у овој новосадској научној установи коју Република Србија мора да сачува на сваки могући начин, заузимају значајне површине у Републици Српској.
Скуп у организацији Института представља форму сарадње науке и праксе за стручњаке из ратарства и повртарства, односно један је од облика преношења научних достигнућа у производњу, кажу у овој установи. Скуп се одржава сваке године почевши од 1967. године до данас, у периоду ван пољопривредне сезоне, током зиме, и представља школу за перманентно иновирање и проширивање знања, не само за стручњаке из непосредне производње, него и из пољопривредних станица, стручних служби и научних и образовних установа. Дужина саветовања су варирала у распону од три до 12 дана. На укупно 55 до данас одржаних саветовања присуствовало је преко 37.000 учесника.
Институт за ратарство и повртарство има јак научни тим од преко 100 истраживача, међу којима је више од 85 доктора наука. Њима асистира више од 300 високообразованих и радника различитих профила, што је гаранција квалитета свега што Институт нуди – семена, технологија, образовања и услуга.
Сунцокрет, заштитни знак!
Професорка др Драгана Латковић, председница Управног одбора Института и професорка новосадског Пољопривредног факултета, истиче да је понос ове научне установе научно-истраживачки тим, који је гарант квалитета свега што Институт ствара. То су сорте и хибриди, технологија гајења, рад на образовању студената и пољопривредних произвођача и обављање свих потребних услуга.
-Напоран рад је допринео да је Институт вишедеценијски лидер у области пољопривредне производње у Србији, па је то крунисано 2018. године, када је Институт постао установа од националног значаја за Републику Србију. Студентима увек говорим: Ако желите д научите нешто о кукуурзу, идите у Америку, ако хоћете да научите о шећерној репи – идите у Немачку, ако желите да учите о јечму – путујте у Канаду, а ко жели да учи о сунцокрету нека остане у Новом Саду. Јер, сунцокрет је заштитни знак Новосадског института. Сваки седми сунцокрет у свету, који се гаји се на 24 милиона хектара и доноси род од 31 милиона тона, потиче из Новог Сада - наводи Драгана Латковић.
Стварање сорти и хибрида
Основна и примењена истраживања, која су основна делатност Института, усмерена су на стварање сорти и хибрида ратарских, повртарских, као и великог броја крмних, индустријских, лековитих и зачинских биљака. С тим у вези примарне активности Института спроводе се у оквиру четири департмана, пет лабораторија и три услужне јединице. Институт спроводи истраживања у оквиру области биотехничких наука, као што су генетика и оплемењивање, семенарство, микробиологија, физиологија и биохемија, агрохемија, мелиорација земљишта, фитопатологија, ентомологија, фитофармација и токсикологија и др.
Инстититут активно помаже пољопривредницима у унапређењу органске производње (која се у Србији обавља на око 24.000 хектара или 0,6 одсто обрадивих површина) и дели своја открића са колегама широм Европе и света. Институт за ратарство и повртарство значајно доприноси процесу производње здраве хране у Србији и Европи. Резултати њихових истраживања се преносе у праксу, а на тај начин се диже ниво комплетне производње у Срибји. Фармери остварују већи принос и бољи квалитет, од чега они имају већи профит, а потрошачи имају квалитетнију храну. У прошлој години извоз органске хране из Србије достигао је око 40 милиона долара.
-Србија је највећи произвођач и извозник немодификоване соје у овом делу Европе и једина земљу у Европи која не увози соју! Покрећу се програма оплемењавања соје у Аустрији, Немачкој, чак и у Белгији, у земљама где тога није било. Они долазе код нас да уче и ми им са задовољством то омогућујемо - каже генерални директор научне установе, Института за ратарство и повртатств у Новом Саду проф. др Јегор Миладиновић.
Институт поседује сертификате немачке сертификационе куће TUV SUD за стандарде ИСО 9001:2015 и ИСО 14001:2015. Једном годишње се екстерно проверавају усаглашеност и функционисање оба система. Примена ових међународних стандарда у Институту је дуга преко 15 година. Јасно је да смо међу првима у Србији схватили неопходност њихове имплементације. Поред тога, две лабораторије Института (Лабораторија за испитивање семена и Лабораторија за земљиште и агроекологију) су усаглашене са захтевима стандарда ИСО 17025 на основу чега поседујемо акредитације од стране АТС (Акредитационо тело Србије), а Лабораторија за испитивање семена је свој рад такође усагласила са захтевима ISTA (International Seed Testing Association) стандарда чији сертификат поседује.
-Као државна установа у надлежности Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије, Институт реализује бројне научне пројекте које финансира држава, а истовремено учествује и у међународним научним пројектима. Укупан број националних пројеката на којима је Институт узео учешће или био носилац од свог настанка до данас је преко 200, а велики је и број међународних пројеката где је Институт био учесник или носилац, који износи преко 100 пројеката. Резултати представљају значајан допринос светској бази научног знања и унапређењу производње ратарских и повртарских врста на националном, али и на светском нивоу - каже Душан Шикопарија, директор маркетинга у овој научној установи.
-Од оснивања до данас, Институт посвећује посебну пажњу оплемењивању биљака. У овој области, Институт је постао водећа институција у земљи, али је добио и међународну репутацију. Током 80 година постојања, оплемењивачи Института створили су преко 1.200 сорти и хибрида, од чега је више од 1.000 регистровано и гаји се и у иностранству. Широка лепеза и успех оплемењивачког рада илустровани су чињеницом да више од 1.200 сорти и хибрида укључује преко 50 биљних врста. Институтске сорте и хибриди регистровани су и гаје се у преко 30 земаља света, укључујући Украјину, Русију, Румунију, Бугарску, Мађарску, Словачку, Иран, Аргентину, Француску, Индију, Казахстан, Немачку, Кину, Молдавију, Чешку, Турску, Грчку, Канаду, Мароко, Босну и Херцеговину и многе друге. Све ово указује да се знање из ове научне установе све више шири и на светским пољима. Инститит за ратарство и повртарство, одавно је пешао границу наше земље и отиснуо се у свет - наводи Јегор Миладиновић.
Доказ тога је да одавно сарађујемо са ЕУ и наш институт је одавно у Европи. Чекамо и остатак земље да нам се придружи. Учешће у таквим пројектима је важно, јер доприноси препознатљивости Инстититута и представља најбољи начин да се дође до нове опреме и хемикалија, да обавимо дисеменацију наших научних радова, да путујемо и да се упознајемо са колегама. Међу најважнијим међународним пројектима у којима Институт учествује јесу пројекти ЕУ из програма Хоризонт 2020. У питању су комплексни пројекти у којима учествују велики конзорцијуми из бројних земаља и у које се не доспева лако. Институт је још прошле 2021. године учествовао у пет таквих пројеката и његови научни радници су на тим пројектима ангажовани као лидери радних пакета.
У оплемењивању акценат се ставља на постизање високих приноса, врхунског квалитета, као и на отпорност према абиотичким и биотичким стресовима. Не занемарују се ни сорте и хибриди за посебне намене. Поред оплемењивања, Институт развија и технологију гајења сопственог сортимента. Резултати научних истраживања се преносе у праксу на више начина: преко семена, кроз технологију обраде земљишта, технологију гајења појединих сорти и хибрида и њихову заштиту од болести, штеточина и корова. Посебан задатак наука ове установе има до 2100. године, када долазе сушни периоди. Јер, она треба да створи нове хибриде и сорте свих култура, отпорне на високе температуре. То значи да ће нова семена и хибриди, које ће створити научници и стручњаци, уз употребу система за наводњавање, морати раније да сазревају. То значи да буду отпорни на високе температуре које долазе наредних деценија.
Веома је развијен и научно-истраживачки рад ове установе. Институт има веома развијену издавачку делатност, која се огледа у издавању научних часописа, књига и монографија, као и стручних дела, уџбеника и практикума. Научна продукција Института обухвата више од 10.000 библиографских јединица. Истраживачи Института публикују резултате свог научног рада у многобројним националним и међународним часописима чиме се видљивост истраживачких група, а и читавог Института, значајно повећава у научним круговима. Институт је тренутно издавач два национална часописа: «Ратарство и повртарство» и Alternative Crops and Cultivation Practices. Поред часописа које издаје Институт је такође суиздавач међународног часописа «Генетика», националног часописа «Селекција и семенарство» и спонзор међународног часописа Legume Perspectives.
Лидер у производњи семена
Развој науке и технологије у последњем веку толико је интензивиран да се не може замислити успешан колектив који нема развијену међународну сарадњу. Институт је током досадашњег постојања и рада имао веома богату и разноврсну сарадњу на поменутом нивоу. Тако је Институт потписао меморандуме о разумевању са институцијама из различитих земаља, као што су Кина, Тајланд, Русија, Еквадор, Бугарска, САД, Казахстан, Иран... Институт је такође потписао и уговоре о научно-техничкој сарадњи са великим бројем институција у иностранству, из Кине, Русије, Мађарске, Израела, Белорусије итд. Међународна сарадња се одвијала на пољу науке, образовања и пословања. Међународна научна сарадња остварена је и боравком на усавршавању и постдокторским студијама великог броја истраживача Института у водећим научним институтима широм света, те чланством истраживача Института у међународним научним и стручним организацијама. Циљ Инстититуа који води др Јегор Миладиновић, је да се прошири међународна сарадња, а то значи да сорте и хибриди, створени на огледним пољима, заузму што више површина у земљама са којима ова научна установа има сарадњу.
О ГМО храни последњих година много се говори. Генетска модификација је трансформација, односно увођење гена из једног организма у други. За нас су битни и економски ефекти од тога. Јер, ЕУ је богато тржиште од близу 500 милиона потрошача. Њих 10 одсто или око 50 милиона се определило да желе да једу органску, немодификовану храну и спремни су да за то плате. Ми имамо сорте и хибриде који нису модификовани, који су квалитетни и приносни, и које можемо њима да продамо.То представља и веома брз пут Србије у свет - наводи Миладиновић.
Стални напредак и развој Института у области семенарства наметнуо је потребу за изградњом једног савременог и добро опремљеног дорадног центра, који има капацитет прилагођен сопственим потребама. Сматрало се да би Институт, као лидер у производњи семена на овим просторима, морао да има потпуну контролу дораде семена, овог иначе важног и по многима кључног сегмента семенарства. Изградња сопственог дорадног центра омогућила је производњу семена високог квалитета, благовремено дорађеног, по чему је Институт постао препознатљив и тиме стекао одређену предност на тржишту семена.
Институт и радници Института добитници су мноштва значајних награда за достигнућа и доприносе побољшању пољопривреде, образовања, међународне сарадње и економије наше земље, као што су Награда ослобођења Војводине (1972), Награда АВНОЈ-а (1979), Октобарска награда Новог Сада (1979) и Указ председника Републике Србије – Сретењски орден трећег степена за нарочите заслуге и међународно признате резултате у примени научних метода и унапређењу пољопривредне производње (2015).