Дејан Комненовић, дипл. економиста
Интерес просечног пчелара је враћање профита у пољопривреду. У 13. прилогу о пољопривреди, износимо пример унапређења које би се остварило у пчеларству кроз алтернативни модел развоја са бескаматном пољопривредном банком.
Овим прилогом описујемо улагање у трговину медом, а у наредном - у технологију и трговину апитоксином.
Ко управља трговином управља и богатствима једне земље
Трговином медом управља мала група откупљивача. Тренутно је само један активан и на овом тржишту постоји монопол. Богатством око 25 хиљада пчелара у Србији управља један приватни трговац. Државна контрола над трговином и финансијама је услов достизања благостања и у пчеларству.
Неопходно је враћање народном акционарству – да примарни произвођачи одлучују о плодовима свога рада кроз власништво над читавим репродуктивним ланцем.
Непосредна демократија услов опстанка
У непрофитним пољопривредним задругама имамо обману и ускраћену непосредну демократију. Исто и у месним заједницама али и у струковним удружењима какво је СПОС. У другим, слабијим националним удружењима, стање је још горе.
У 2020. години, Мађарска је извезла 19.087 тона меда, Румунија 13.187 тона, Бугарска 12.831 тона, Србија 2.701 тона, Словенија 1.063 тона, а Хрватска само 330 тона. Пчеларство Србије заостаје неколико пута за пчеларством Бугарске или Мађарске и зато се непрестано покушава са повећавањем субвенција.
То је погрешан начин, јер је тржиште (трговина) важније од субвенција (милостиње). Потребно је прећи на затворени систем управљања какав би био СРБЗЕМ национални агро кластер. Услов за то је активно учешће државе.
Погон за прераду меда у Рачи „Наш мед“ је нужно трансформисати у задружно акционарско друштво чији су сувласници пчелари и бескаматна пољопривредна банка. Погон мора да има продајну службу од најмање десет комерцијалиста. Тренутно је погон без обртних средстава потребних за откуп меда. Без обртних средстава погон је без значаја за 99 одсто пчелара. Једини који од њега имају корист су руководство СПОС-а и група од око 1 одсто свих пчелара.
Погон „Наш мед“ политички плен мале групе људи
Власници погона су СПОС и општина Рача – 100 одсто државна имовина. Зато се пчелари ништа не питају, а погон се уистину не бави трговином. Врхунац обмане је тражење да пчелари праве донације и поклањају мед или новац – погону у државном власништву који не врши своју сврху.
Пчеларима је ускраћено непосредно одлучивање о пословању погона. Иронија је да је „наш мед“ уствари државни – плен политичара. Тренутно приватни трговински монопол откупљивача меда, управо СПОС одржава у животу својом неконкурентношћу – супротно интересу пчелара.
Не држе случајно погон „Наш мед“ без обртних средстава. Тако су уништили и Пчеларски комбинат Београд.
Када би постојала бескаматна пољопривредна банка погон „Наш мед“ би био највећи откупљивач меда у власништву неколико хиљада професионалних пчелара. Пчелари би за садашње „донације“ морали да добију власништво над акцијама не само погона „Наш мед“ већ и над институтом за пчеларство, али и фармацеутским лабораторијама за прераду апитоксина и других пчелињих производа. Монопола приватних откупљивача не би било. Тада бисмо достигли Мађарску по производњи багремовог и сунцокретовог меда.
Пчелиња паша искоришћена свега пет одсто
У Србији се као пчелиња паша користи тек двадесети део медоносних цветница. Практично на сваких пола километра се може направити по један пчелињак од сто друштава. Технолошка могућност је да пчелара и пчела у Србији буде десет пута више.
За то је нужно алтернативно финансијско решење. Камату као гарантовани приход банке, треба заменити дељењем профита пчелара са аграрном банком. Бескаматна пољопривредна банка треба да уложи између 10 и 20 милиона евра да би нестале технолошке, трговинске и финансијске препреке у развоју пчеларства.
Постоји могућност и за актуелну власт да помогне. Емитујте власничке акције погона „Наш мед“ како би се прикупила потребна обртна средства новцем професионалних пчелара. Престаните са обмањивањем пчелара и свих сељака увек и на сваком месту!