Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 63. белешци о адекватном моделу пољопривреде Србије спајамо руски председнички Указ 809, и аутентични интерес просечног Србина. Идеал ка коме би данашња Србија требало да тежи је описан у књизи „Србија рај сиромашних“ Херберта Вивијана из 1897. године.

У Европској унији нема никаквих наших аутентичних идеала. Ми не припадамо западној цивилизацији. Након локалних избора у Косјерићу и Зајечару, очигледно је време за тражење новог наратива у српском друштву, а то је заштита традиционалних вредности, окретање од ЕУ зарад враћања себи. Време је за иницијативу оснивања бескаматне Пољопривредне банке Србије као инструмента државне политике на заштити традиционалних вредности. Једини у Европи, српски сељаци су били носећа структура у етногенези народа. Зато иницијатива у корист најбољег интереса просечног човека има највеће право на постојање баш у Србији.

Књига Херберта Вивијана „Србија рај сиромашних људи“ како гласи у пуном енглеском наслову из 1897. године, говори о традиционалним вредностима у Србији 19. века. Наслов књиге провоцира да већ у уводу аутор каже да у Србији нема сиромашних. Књига сведочи да Србија јесте Рај по народном економском уређењу које је традиционална вредност какве нема код других народа Европе. Нисмо економски лоши и најгори у Европи већ управо супротно, по нашој народној традицији ми смо економски најправеднији. Све што не ваља у данашњој Србији је плод западног материјалистичког светоназора. Главна традиционална економска предност Србије над западом је чување интереса просечног човека.

Херберт Вивијан долази из Енглеске у којој је у 17. и 18. веку готово сваки сељак прогнан са земље коју је обрађивао. Бескућнике су принудили да се одселе у енглеске колоније по целом свету. Ми Срби смо били мање угњетени из тог угла под влашћу Турака него просечан Енглез у Енглеској од стране сопствене аристократије. Након Другог српског устанка у Србији није било спахија или интелигенције. Сељак је био све. Сељак је био и власник и одлучилац, јер других слојева становништва није било. Пописи становништва и пољопривреде у Србији су обављени 1890. и 1891. године. Те 1897. само 11 одсто сељака није имало своју земљу. Сопствену кућу 1895. године није имало само 3,8 одсто сеоских породица. У Енглеској и Велсу, потпуно наопако, тек десет одсто породица је имало сопствену кућу. То је за услове Србије незамисливо, како онда, тако и данас. Ми просечни Срби смо по том питању и данас господа за просечног Енглеза. Крилатицу Клауса Шваба: „Нећете имати ништа, али ћете бити срећни“, просечан Енглез живи од 17. века.

Нас Србе не треба много учити руском „Указу 809“, јер смо ми по светоназорном и идеолошком садржају Путиновог указа живели све до Другог светског рата. Руси и Енглези можда нису, али ми јесмо. Тај светоназор је и данас жив у Србији иако пауперизованој. Свако негде има сеоско имање „као одступницу“. Указ 809 нам је потребан зарад ограђивања од западне пауперске декаденције.

Традиционална Србија, са краја 19. века је идеал коме тежи данашња руска идеологија из Указа 809. Србија је идеал Руса. Ваљда би требало да буде и идеал Срба? Свети Николај Српски је описао као жив у српском народу „средњи пут“ у економији (црквену кодификацију световног живота), што је Валентин Катасонов преточио у књигу „Православно поимање економије“ са скраћеном верзијом преведеном на српски. Идеал Валентина Катасонова за будућу економију Русије, представља традиција народне економије Срба.

Оно што је у Србији традиционални начин живота ком се морамо вратити, то је у Русији нова државна идеологија. Илустрације ради, ми већ имамо путељак, ако не пут, до сваке приватне парцеле или имања, а то је оно са чим је сваки Рус који дође у Србију импресиониран. У Енглеској тих путева нема, јер су велики поседи власништво аристократије, а у Русији јер су власништво државе. Малих приватних поседа и интереса просечног човека тамо нема колико у Србији.

Мало је позната чињеница да нису Сједињене Америчке Државе 1897. године биле земља са највише досељеника у свету у односу на територију и број становника, већ је то била Србија. Ово је податак који би морао да се налази на првој страни сваког буквара и уџбеника историје. Србија као Рај слободе и правде је била магнет за досељавање са свих страна света и стварање животне снаге која је донела победе у Балканским и Првом светском рату.

За понављање таквог процеса у животу Србије и Русије потребна је државна идеологија. Без аутохтоне државне идеологије остаћемо дезоријентисани у времену и простору како је то случај са политичарима од 1945. до 2025. године. Руска Федерација је извесно једина држава на свету која је уставом од 1993. године заузела став да у њој не сме бити државне идеологије, што преведено на језик концептуалне власти, значи да не сме бити аутохтоног управљања државом. Указом 809 из 2022. године, Русија се поново званично враћа постојању концептуалне власти и аутохтоне државне идеологије. Традиционалне вредности из Указа 809 су:

1. живот,
2. достојанство,
3. права и слободе човека,
4. патриотизам, држављанство, служење Отачаству и одговорност за његову судбину,
5. високи морални идеали,
6. јака породица,
7. стваралачки рад,
8. приоритет духовног над материјалним,
9. хуманизам,
10. милосрђе,
11. правдољубивост,
12. колективизам, узајамна помоћ и међусобно поштовање,
13. историјско памћење и генерацијски континуитет и
14. јединство народа Русије.

Ових 14 тачака су садржај суверене идеологије Руске Федерације на коју се мора угледати и Србија. Истински суверена држава преузима одговорност за стање јавне свести, за друштвени модел алтернативан Западу. Ове тачке постају свете, изнад свега другог, јер су услов опстанка државе и народа.

Србија идеолошки данас бива вођена из Давоса са очигледном намером колонијализовања и уништења. Колонијални режими у Србији од 5. октобра 2000. године до данас, отворено служе уништењу државе и народа.

Друштвени модел алтернативан Западу подразумева алтернативан модела развоја и пољопривреде. Традиционалне вредности хришћанства и ислама забрањују камату. Подршка хришћана и муслимана оснивању бескаматне банке већ постоји од Хоргоша до Драгаша. Враћање традиционалном моделу народне економије нам даје шансу за опстанак. Бескаматна Пољопривредна банка Србије је инструмент оживљавања Раја на Земљи описиваног у књизи „Србија рај сиромашних“.

У наредним белешкама о алтернативном моделу српског друштва описаћемо неке од 14 тачака Указа 809, у контексту могућности развоја села и пољопривреде.