ДТ
Ђорђе Прековић је своје имање у Мисачи од 18 хектара претворио у огледно добро за производњу здраве сточне хране. Први у Шумадији има успешну експерименталну комбинацију усева љуљ-раж, који успешно замењују луцерку, уз нижу цену коштања.

По лепом сунчаном пролећном дану, запахнути мирисима природе и очарани видицима прекрасног зеленила – слушајући искуства Ђорђа Прековића – на трен се учинило као да нисмо у Србији, већ на напредној пољопривредној фарми у Немачкој, на којима је потписник овог текста имао прилику да борави пре пет-шест година.

Ђорђе Прековић са влатима усева љуљ-грашак

-Обрађујем сопствених 18 хектара, од којих је 11 хектара под усевима, а остало су ливаде, пашњаци и шуме. У закупу имам још три хектара, а целокупно имање представља окућницу мог пољопривредног газдинства. Све је уоквирено зеленим појасом шуме, тако да имамо стабилне микро-климатске услове. Трочлана породица мог брата и моје трочлано домаћинство поседујемо све потребне стамбене и економске зграде, пољопривредне машине и прикључне уређаје за обављање пољопривредних радова и исхрану 13 крава – рекао нам је Прековић после љубазне добродошлице.

Максимални услови за узгој крава

Примењена наука на, могли бисмо рећи, огледном пољопривредном добру Ђорђа Прековића има за циљ производњу здраве хране, без примене пестицида. Од укупно 21-ог хектара на само два хектара, под пшеницом, обављено је само једно прскање „секатором“ против корова. Кукуруз, који и нема предвидиве приносе, више није заступљен у сетвеној структури, а културе у комбинацији: љуљ-раж и љуљ-грашак успешно замењују луцерку. Променом врсте исхране задржан је код крава метаболизам у равнотежи, а повећана је млечност за око литар и по.

-Морамо да примењујемо научна достигнућа, то како је радио мој деда данас више не важи. Експерименталном применом нових усева унапредио сам сопствену пољопривредну производњу и остварио уштеде. Уместо да цена коштања 300 бала луцерке буде 600 евра, постигао сам скоро двоструко умањење, од 360 евра за 300 бала усева љуљ-раж, односно љуљ-грашак. Иначе, откупна цена литра млека у Немачкој и Србији је скоро истоветна. Наши људи имају погрешну представу да је цена млека у Немачкој знатно већа него код нас, где 37 динара откупна цена и 10 динара субвенције, што је укупно 47 динара, а у Немачкој је откупна цена литра млека 44,80 еуро центи, што је приближно нашој цени – математички тачно илуструје Ђорђе Прековић постигнућа на свом имању и пореди учинке са најразвијенијима у Европи.

Од вредног и марљивог Прековића, истовремено изузетно обавештеног и посвећеног послу који обавља (ваљало би за почетак у сваком селу аранђеловачке општине кад бисмо имали бар по једно овакво домаћинство) сазнајемо и будуће намере о формирању кластера пољопривредних произвођача, који ће у складу са свим светским стандардима организовати производњу хране у сопственој млекари, али и створити услове за пласман финалних производа на домаћем тржишту – млека, сира, кајмака, различитих врста јогурта...

Указивањем на све лошије тенденције у домаћој пољопривреди, које су последица вишедеценијског лошег приступа аграру у Србији (почев од државе, која није обезбедила подстицајна улагања, преко струке која није омогућила да и та недовољна улагања буду адекватна до пољопривредника који, углавном, немају вољу да било шта промене и науче) Прековић нас подсети и на његов текст који смо објавили на нашем порталу под насловом „Против заблуда и стереотипа у пољопривреди“.

-Да бисмо схватили стање пољопривреде у Србији довољно је само да упоредимо важећу стратегију од 2021-2021, замислите да држава усваја стратегију само за три године, без суштинских циљева. Циљ дугорочне стратегије Аустрије је „квалитетна исхрана становништва и туриста“, а колико смо ми далеко од тога свакоме би требало да је јасно. Међутим, нисам ни мало сигуран и да је тако, јер је у Србији изражен низак ниво културе, и то не само у области пољопривреде, јер у већини „царују“ незнање, примитивизам и неорганизованост – рекао нам је Ђорђе Прековић.

Асфалт и ризла на путном правцу према Прековићима у Мисачи

Наизменично смењивање старог асфалта, са подразумевајућим оштећењима, и новог асфалта до газдинства Ђорђа Прековића на око две стотине метара (уз половину деонице под ризлом у наставку пута, са свежом венчачком белином од недавних локалних избора) само потврђују недостатак културе и цивилизованог понашања у свим областима живота и рада, а не само у пољопривреди. Кад једног дана будемо у аранђеловачкој општини стварно и имали "пут до сваке куће" можда ће и стање у пољопривреди бити боље?