Дејан Комненовић, дипл. економиста

У четвртом наставку, од укупно шест, представљена су два концепта новца и објашњени економско-финансијски разлози апсурда у коме се налази човечанство.

Перспектива да Срби постану мањина у Србији 2036. године није природна већ је наметнута са запада о чијем рушилачком утицају на аграр се бави овај чланак из угла финансијске историје. Потребно је упознати извор деструкције која нам се дешава. Стратегија развоја пољопривреде 2024 – 2034, као и све досадашње стратегије развоја аграра, припрема се као предизборни памфлет партија на власти и то није ништа чудно, јер се јавља као пракса у задње три деценије свих влада и свих владајућих коалиција.

Проблем је у нечему другом, а то је струка. Проблем је нетачност статистика које прате период од више задњих деценија. По Републичком заводу за статистику раст српске пољопривреде је константан тренд од 0,45 одсто за задњих 35 година. Том податку не треба веровати. Пракса демантује као и исти статистички подаци РЗС, став да постоји раст производње хране у Србији. Домаћа производња хране је у колапсу у многим сегментима. Податак да се приближно десети део ПДВ-а наплаћује на домаћу а девет десетина на страну храну је добар оријентир. Податак да је у задњих 60 година изгубљено око 1,6 милиона хектара обрадиве површине у Србији је потцењен јер је у пракси то значајно више. Исти случај је и са радно способним становништвом на селу а њега је мање од 5 одсто у односу на период пре 60 година. Образложење да је раст аграра генерисан у Војводини не стоји јер је тамо обрађен сваки педаљ земљишта који се може обрадити и не расте обим обрадиве површине. Суноврат пољопривреде јужно од Саве и Дунава притом није статистички испраћен и требало би то учинити на предстојећем попису пољопривреде који ће се обавити од 1. октобра до 15. децембра 2023. године.

Извор: линк - https://surcin.rs/?p=41930

Сумњам да ће попис утврдити негативну стопу раста коју је донела стратегија развоја пољопривреде 2014 – 2024 јер би то било „политички некоректно“ али ће свакако констатовати колапс у економији села јужно од Саве и Дунава по политички „мање шкакљивим“ статистикама.
Од власти која служи „дубокој држави“ САД, ништа се друго до рушилаштва увијеног у хвалоспеве, не може очекивати. Битнији од наше власти је њихов западни господар о ком је потребно више знати. Зато пажњу скрећем на западни концепт новца и потребу његовог одбацивања.

Ретроспектива рушилачког западног концепта новца
Начин употребе новца мора бити сасвим другачији унутар и поводом СРБЗЕМ-а као стратешког националног пројекта, како би та организација служила народу Србије. У претходном чланку описан Калдоров микроекономски модел као кључни проблем агроекономије, побољшава управљање пољопривредом али без исправног концепта управљања новцем, он није спроводив. Политичка воља да се успостави СРБЗЕМ као пројекат од стратешког националног значаја Републике Србије зависи и од примењеног концепта новца. На овом месту су теме које су изнад дневно политичких и ТВ хирова и афера. На жалост, огромна већина политичара у Србији, ту су где су, управо на основу америчке доктрине Алана Далеса, која се негира да постоји али се у пракси, свима очигледно, спроводи на просторима словенских земаља. Како се одбранити? Концепт бескаматног банкарства и новца без похлепе је скуп правила којима се успешније од дедоларизације можемо супротставити колонизаторима. Након дедоларизације као актуелног процеса у свету, бескаматно банкарство је „привредни лек“ који се мора применити.

Извор: линк - https://www.agrofin.rs/vesti/udruzenje-zita-srbije-zetva-psenice-kasnice-20-dana-otkupna-cena-zrna-jos-nepoznata/

Да би робни произвођач пшенице знао откупну цену пшенице – у моменту сетве а не у моменту жетве (или како се дешава, месецима иза жетве), неопходан је СРБЗЕМ као хибридни национални агро кластер кроз који ће робни произвођачи пшенице били сувласници и берзе пшенице и система складишта и чак дела робних резерви и млинова и прераде брашна и пекара и малопродајних ланаца, дакле читавог репродуктивног ланца „од рала до астала“ или „од њиве до трпезе“. Млађе генерације не знају ни шта је трпеза, ни шта је рало или астал као изворно српска реч. СРБЗЕМ је једна од шанси да се те речи и српски народ сачувају од дистопијског уништења које је на помолу.

Потребно нам је ново одушевљење и оптимизам. До СРБЗЕМА се може доћи кроз финансијску организацију Пољопривредне банке Србије и градњу око ње кластера привредних и ванпривредних субјеката. СРБЗЕМ је спас од лажи и подвала које тихо као мољац уништавају српско село од 1945. године до данас. Новац и модел финансирања су ту пресудни. Мноштво је познатих чињеница на које скрећем пажњу а које би ваљало да спознају и гласачи прозападно оријентисаних партија СПС-а, ДС-а, СНС-а и сличних, како не би радили у корист своје штете и гласањем на изборима подржавали уништење српског народа, уништење српске државе, па и уништење своје породице и себе лично.

Два концепта новца

Описаћу у стварном светлу неке стручне концепте, који нису онакви каквима се приказују у јавности, нису добронамерни. Живимо у свету апсурда, које треба објаснити, извући на светло дана чињенице, зашто Србија са изванредним поднебљем које има 260 сунчаних дана а Холандија 60, ипак увози храну а пољопривредник бива по стопи сиромаштва, дупло сиромашнији од становника града и апсурдно али тако, утолико је српски произвођач хране у већој опасности сиромаштва уколико је већи робни произвођач. Један од тих концепта који објашњавају апсурде је концепт новца. Стигло се данас до чак „електронског новца“ а да обичан човек не зна и нема став ни о папирном новцу јер га томе нико кроз школу, намерно, учио није. Тумачење који лично овде износим припада доктрини Концепције друштвене безбедности, насталој у СССР-у 1987. године унутар официрских, војних структура. Та концепција је универзална и може се применити у свакој држави света па и Србији.

Извор: линк - https://www.planet-kob.ru

КОБ је скраћеница од : „Концепция общественной безопасности“, што се на српски преводи као КДБ – Концепција друштвене безбедности.

Постоје два концепта новца – новац похлепе који служи насиљу и други, новац који служи људима. Похлепан човек увек бира похлепни концепт новца. Човек који стоји иза новца опредељује и његов концепт, правила, моралне норме употребе. Питање је да ли смо ми ти праведни и прави људи који би стварањем СРБЗЕМ агро кластера, у њега увели и концепт новца који служи народу а не богаћењу похлепних појединаца ? Доминантан у свету је први концепт новца, док се о другом скоро ништа и не зна. Два концепта новца подразумевају и два концепта државе. Једно је Вавилонска држава која се заснива на насиљу, засени Бога а друго је Јерусалимска, хришћанска држава која се заснива на служењу народу. Нису случајно европарламентарци одбили да у устав Европске уније унесу став „да је Европа настала на хришћанској традицији“, парафразирам. ЕУ граде антихришћани, иницијатори „новог светског приватног поретка“ чији историјат је тема овог чланка.

Србија данас, није хришћанска Јерусалимска држава која служи народу, већ супротно, власт служи малој групи богатих, на врху пирамиде насликане на новчаници од једног долара. Српска власт од 5. октобра 2000. до данас, а то су СПС, ДС, СНС и сви слични, не служи већини Срба већ малој групи туђинаца, служи светској „дубокој држави“. То је мала група људи који организују своје скупове у Минхену, Давосу и сличним местима на планети, а за којима трче и којима се клањају представници наше, пред насиљем богатих, покорне власти. Власт у Србији не служи народу. То је основно чега треба да будемо свесни. Власт у Србији од 5. октобра 2000. године смењује и поставља клика из такозваног „Светског економског форума“ и та таква власт, понављам ради на штету народа и државе о чему доказе износи Сергеј Кара Мурза у књизи „Демонтажа народа“ коју препоручујем читаоцима јер је бесплатно доступан српски превод на интернету.

Западни концепт новца

Четврта земља потписница докумената о оснивању ЕУ је САД. А ко стоји иза државе Америке у тој скривеној „дубокој држави“ ? Сједињене Америчке Државе немају финансијску и економску сувереност јер је њихова централна банка, која штампа долар, приватна банка. Долар је приватна а не национална валута Америке. И то је чињеница а не теорија или завера. Да коме од нас дају штампарију за штампање долара на 110 минута а не на 110 година били бисмо богати ?

Извор слике: https://kizerbrajovic.wordpress.com/2015/05/10/prvi-maj-praznik-iluminata/

Овде није реч ни о каквој „теорији завере“ или нечем непознатом. Погледаћете слику и биће Вам јасно. Амблем са новчанице од једног долара, служи и као летак - новог светског поретка. Година од које потиче пројекат Новог светског поретка (NOVUS ORDO SECLORUM) ... MDCCLXXVI – 1776. није теорија. Погледајте темељ пирамиде и латински број MDCCLXXVI. Реч је о пројекту који се спроводи већ 247 година и историјски је занимљиво побројати неке године и датуме из тог периода јер то може, свако да разуме. Другосрбијанци, инстант народ који се формира помоћу медија а који као и медији служи западним моћницима, служи најбогатијима на свету, то су што су, због новца који примају преко тзв. невладиних организација и плаћени су да нападају истину и изазивају неповерење према истини.

То чине кроз став да је истина у ствари „теорија завере“. Да ли је амерички долар теорија или стварност ? Да ли је сукоб у Украјини или Нигеру или Габону, борба против насилног, поробљивачког новог светског поретка, против групе моћника „на врху светске пирамиде“ ? Падаше ли бомбе и ракете на Србију 1999. године или су и оне биле само теорија ? Дедоларизација је изгледа нешто више од замене новца ... Погледајте слику тог једног долара која је настала у САД пре око 100 година. Можда и имате новчаницу од једног долара у кући па је погледајте. Шта пише у амблему испод пирамиде или у њеном темељу ? Новчаница од једног долара је препуна симбола као какав летак а не као новчаница која би требала да служи народу.

Извор: link - http://www.vijestio.com/zanimljivosti/dmitrij-sedov-novcanica-od-1-dolara-otkriva-najvece-tajne-amerike/

Како од 1776. године стићи до 21. децембра 1913. године када настаје новчаница од једног долара са слике? То је неких 137. првих година данас актуелног пројекта поробљавања света. Идемо хронолошки.

Након што су 1776. године илуминати и њихов пројекат „Новог светског поретка“ настали, дошло је до буржоаске револуције 1789. године у Француској као првог корака ка новом приватном светском поретку. Подела на левицу и десницу је подела из парламента тадашње Француске – на леви део скупштине против краља и десни за краља. Данас у Србији не постоје ни десница ни левица, јер нема ни монархије. Суштински идеолошка левица и десница не постоје. Левица рада и десница морала су неспојиви по западним мерилима. Али они, тако спојени, јесу главни пут српског Светосавља. Заједница и држава се морају посматрати целовито, холистички, без идеологија као редукција стварности. У то време, 18. века је настала подела на : законодавну, извршну и судску власт, као лажна подела, јер не помиње две главне гране власти, а то су концептуална и идеолошка власт.

Српска верзија Концепције друштвене безбедности описује пет грана власти као и руска, кроз пет отворених и затворених прстију шаке. Концептуална власт је најважнија и опредељује да ли је окренута на горе - одобрење за живот или је као задњих 80 година у Србији, окренута на доле као одобрење за смрт. Крај 18. века је време свих оних филозофских и књижевних дела Дидроа, Волтера, Канта, Русоа и других који су износили антихришћанске ставове или прикривено учитавали увод за градњу образовног и културног обрасца који ће свет учинити колонијом, а затим и приватним власништвом вођа пројекта „NOVUS ORDO SECLORUM“. Бројни концепти и „наука“ у данашњим школским уџбеницима у Србији потичу из менталне колонизације започете током 18. века. Србија данас јесте колонија у смислу менталне колонизованости. Мада је и распродаја странцима поодмакла.

Богаћење Ротшилда се десило у време након битке код Ватерлоа 1815. године. Некада је Индија била приватно власништво групе људи а данас покушавају да то исто учине са целим светом, управо исти људи, исте породице. Најбогатији су 1874. године интерес за Индију заменили интересовањем за Сједињене Америчке Државе. Од приватног власништва над Индијом, кроз Британску источно индијску компанију, прешли су на власништво над САД преко ФЕД-а 1912. године. Данас, век касније, преко дигитализације желе да поседују свет. И ту нема никакве завере или теорије већ је овде реч о ретроспективи прошлих рушилачких догађаја и пројекцији дистопијске будућности на основу њих.

Извор: линк - https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Британска_источноиндијска_компанија

Британска источно индијска компанија је свој врхунац доживела управо током 19. века када је огромно богатство пренето са овог потконтинента у Велику Британију.

Британска источно индијска компанија је имала овлашћења као и свака држава да :
1) издаје властити новац,
2) заузима територије,
3) командује тврђавама и војском,
4) ствара савезе,
5) проглашава рат и мир.

Распуштање Британске источно индијске компаније 1. јануара 1874. године, од стране Велике Британије је значило почетак сељења капитала у САД и слабљење до тада најјаче светске империје. Уместо приватне компаније која је била власник Индије око три века, најбогатија клика на планети је ушла у пројекат освајања света, приватизације и покоравања нове најмоћније државе света САД, а затим помоћу ње и приватизацији читаве планете.

Ширење НАТО-а на исток Европе из 1997. године има сличан карактер покоравања као и колонизација Индије 300 година раније. Захваљујући Сједињеним Америчким Државама и издавање сопственог новца и прављење својих 800 војних база по читавом свету и непрестано ратовање али сада, не само унутар Индије, већ на нивоу целог света, постају нови плацдарм, ново поприште грабежи твораца „новог светског поретка“.

Од половине 19. века почиње препознатљива и данашњем српском сељаку економска историја ближе везана за данашњу Србију. Пола века након Ватерлоа, настаје антихришћански покрет комуниста, марксиста и савремена „борба против породице“ као за њих „извора свих зала“. Све оно што данас заступа радикални феминизам или ЛГБТ+ идеологија засновано је у учењима Карла Маркса и Фридриха Енгелса. Књига „Порекло породице, приватне својине и државе“ Фридриха Енгелса из 1892. године је темељ свих данашњих размишљања радикалних феминисткиња и бораца за „родну равноправност“, а против породице. Из те књиге је идејно иницирана појава беспризорника, напуштене деце, у броју од пет до седам милиона у СССР-у 20-тих година прошлог века, против којих је морала да реагује и војска. Мало је позната и појава покрета „Доле стид“ који је организовао параде голих људи на улицама комунистичког и антихришћанског СССР-а, а на реци Москви низводно од Храма Христа Спаса организовао током лета нудистичку плажу. Лав Троцки је констатовао да је „светска револуција пропала“ онда када је Стаљин вратио лонац и тигањ у совјетску породицу. Али и то је „теорија завере“ и није се десило - по Другосрбијанцима.

Извор: линк - https://www.litres.ru/book/olga-greyg/doloy-styd-seksualnyy-internacional-i-strana-sovetov-6696520/chitat-onlayn/

Идеологије су, из угла српске варијанте Концепције друштвене безбедности, антихришћанска тековина међу којима је комунизам најутицајнији и са највећом штетом коју је нанео човечанству. Све идеологије промовисане у светским размерама су инструменти методологије „подели, завади и владај“ а иза чега стоји похлепа и жеља за поседовањем.

За нашу причу о америчком долару је битан 21. децембар 1912. године као датум оснивања Федералних резерви, психолошки врло занимљивог назива централне банке Сједињених Америчких Држава у приватном власништу банкарских породица. Током 19. века су богатство стицали захваљујући индустрији, колонијама и стварању друштвеног система који више није засниван на питању : „Шта је добро за човека ?“, као у средњевековним учењима, већ је почео да се пита само и једино : „Шта је добро за приватни систем корпорације најбогатијих ?“. Породица Морган, која је крајем 19. века финансирала пројекте Николе Тесле има управо пиратско порекло. У књизи „Бекство од слободе“ из 1941. године Ерих Фром описује из угла политичке психологије опасност отуђења „економске машинерије“ настале у 19. веку која више не служи човеку. Почетком 20. века се оснивањем ФЕД-а из индустријског капитализма прешло на виши ниво капитализма, банкарски капитализам. Епоху Енглеске, заменила је епоха Америке.

Промене у концепту новца – да „новац прави новац“, настао 1912. године је резултирало „пуцањем шпекулативних финансијских мехурова“ 2008. године и тек ће изазвати знатно већи хаос због дедоларизације. „Како амерички долар као новац корпорације „новог светског поретка“ наметнути као светски новац ?“ – је мисао водиља најбогатијих људи са светске пирамиде насликане на новчаници од једног долара. Годину дана након 1912. као године оснивања, 23. децембра 1913. године су на 20 година добили „у најам“ машине за штампање новца од министарства финансија Сједињених Америчких Држава. Машине је требало да врате 1933. године, до тада, сувереној држави Америци. Међутим, већ 1927. године чиновници САД су трајно дали ФЕД-у као приватној централној банци машине за штампање новца.

И тада настаје први савремени хаос – светска економска криза 1929 – 1933. године. Долар као приватна валута је у тој кризи, због дефлације, постао вреднији и пред сувласницима ФЕД-а су практично пале и почеле да клече све институције, до тада суверене државе, која од тада суверена више није. И касније изазивање комунистичке револуције у СССР, као и настанак национал социјалистичке партије Адолфа Хитлера у Немачкој, су дело финансирања од стране корпорације „новог светског поретка“. И у првом и у другом светском рату Европа је била жртва црпљења економских ресурса ка Америци, а након ратова узимања кредита и улажења у зависнички однос.

Како је амерички долар постао светска валута?

Још се није завршио Други светски рат, а након искрцавања у Нормандији, у јулу 1944. године се на предлог Џона Рокфелера одржава скуп у Бретон Вудсу и иницира оснивање Међународног монетарног фонда и Светске банке. Централни предлог је да амерички долар на себе преузме функцију светског новца. Та функција новца до тада није постојала. Притом тај светски новац не би имао покриће у злату и био замењив за злато. Са тим се не слажу ни СССР али ни Француска. Французи инсистирају на „златном паритету“. Похлепна корпорација „новог светског поретка“ тада прави маневар. Амерички министар финансија Хенри (Ханс) Моргентау је у октобру 1944. године предложио а затим је усвојен такозвани Моргентауов план за Немачку са насловом „Немачка је наш проблем“. У том плану се планира уклањање фабрика из Немачке и потпуна деиндустријализација, забрањује увоз гвожђа и челика, увоз индустријких машина и опреме у Немачку али и препоручује пуњење рудника водом и бетонирање улаза у руднике. Обнова ратом разрушене Немачке је била потпуно заустављена. Глад и сиромаштво у Немачкој и Европи расту.

Хенри Моргентау (1891 – 1967), извор: линк - https://en.wikipedia.org/wiki/Henry_Morgenthau_Jr.

Три године касније долази до процене да око 25 милиона Немаца мора или да умре од глади или да напусти Немачку. Главна дестинација свих тих избеглица би биле Француска, Швајцарска и Италија. И под том претњом гладних немачких избеглица Француска попушта и у јулу 1947. године потписује Бретонвудски споразум. Прихвата се у тексту споразума и њен захтев о „златном паритету америчког долара“. Један грам злата је требало да убудуће вреди један амерички (приватни) долар. Француска и Немачка добијају кредите од ФЕД-а као приватне банке за обнову привреде и то се назива Маршаловим планом. Моргентауа скривају и нико га више не помиње. Зато је његова слика у овом чланку. Наравно, као и све друге споразуме ни Бретонвудски споразум није поштовала корпорација „новог светског поретка“.

У првој нафтној и постколонијалној кризи почетком 70. година Француска као опцију за излазак из сопствених економских проблема види замену долара за злато и тражи од САД, да јој за сваки амерички долар у француским банкама из трезора америчког ФЕД-а издају по грам злата. То се наравно не дешава, а Ричард Никсон као службеник корпорације „новог светског поретка“ иако председник САД, даје осионе изјаве о „спољном непријатељу“ и „опасности по суверенитет САД“.

Ту пада Бретонвудски споразум где Никсон поништава златни паритет долара на дан 15. августа 1971. године. И ту свет поново упада у другу велику светску економску кризу – која у разним облицима траје до дан данас. Амерички долар је постао доминантна светска валута и више му није требао ничији пристанак. Ричард Никсон бива смењен са власти од стране оних који су га на власт и довели. Постоји проблем ! Долар почиње да се неограничено штампа од стране ФЕД-а уз новонастали феномен стагфлације – одбијања и држава и предузећа у свету да користе амерички долар као средство плаћања. Како то решити ?

Настанак петродолара

У новембру 1973. године Саудијска Арабија као тада највећи произвођач нафте и САД као највећи потрошач нафте, склапају уговор по ком Саудијска династија добија од САД подржано династичко право и војну подршку, а за узврат Саудијска Арабија се обавезује: прво, да само у америчком долару продаје нафту било којој држави света и друго, да сав вишак прихода држе у хартијама од вредности у америчком долару.

1973. године, Хенри Кисинџер и Ричард Никсон у Ријаду. Извор: линк - https://www.sandstoneam.com/insight/rise-of-the-petrodollar

Формира се и ОПЕК као организација земаља произвођача нафте са истим условом, да не продају нафту у другој валути до у америчком долару. Тада настаје енормна експанзија америчког долара и богаћење представника „новог приватног светског поретка“ ... Приближно 10 одсто светског БДП-а годишње се троши на нафту и енергенте од нафте и за толико се штампало и штампа новог безвредног папира, а да инфлације у САД нема, већ сва количина новчаница бива замењена за робе из целог света које су неопходне за куповину нафте у америчком долару. Цена „црног злата“ скаче за пет пута а Саудијска Арабија постаје са својим вехабизмом доминантна земља у муслиманском свету због пет пута већих прихода од продаје нафте. Све се то дешава у периоду од 15. месеци, од новембра 1973. па до марта 1975. године.

У исто време се 1968. године дешава формирање и раст значаја Римског клуба, као прве јавне, откривене, светске владе унутар концепта „новог приватног светског поретка“. Моделом „покретне мете“ та светска влада је мењала своје атрибуте али постоји и њено постојање без скривања и без конспирације, обележава задњих пола века.

Пад Берлинског зида, новембра 1989. године означава победу у „хладном рату“ који је отпочео у Бретон Вудсу јула 1944. године између корпорације „новог светског поретка“ и СССР-а. Распад СФРЈ, Чехословачке али и СССР-а је обележио раздобље од наредне три деценије.

Проширење НАТО војног савеза 1997. године, као наднационалне „војске“ у власништву корпорације „новог светског поретка“, је врхунац овог историјског периода у задњих 247 година.
То ширење уједно означава и улазак у кризу НАТО савеза. За концепт новца заснован на приватној похлепи, битна је промена која се дешава на низу тржишта, али пре свега тржиштима енергената, која одређују и вредност појединачних светских валута. У задњих 100 година вредност валута је дефинисан енергетском подлогом која стоји у способности државе чија је валута да произведе електричну енергију.

У том смислу у септембру 2023. године је најављено гашење 10 термо блокова термо централа у Србији у периоду од 2024. до 2034. године што битно може да утиче и на девизни курс динара. То спроводе, како их је новинар Драган Вујичић назвао „професионални идиоти“. Тај пример најдиректније показује коме служи актуелна српска власт. Након 2014. године када је почео рат у Украјини, а посебно након 2022. године управо у сфери енергетике и са њом повезаног новца отпочео је светски економски рат. Слабост западног концепта новца и западног концепта „друштва као приватног плена“ у потпуности ће се обелоданити након 24. фебруара 2022. године и почетка специјалне војне операције Руске Федерације у Украјини. Ушли смо у фазу отпора читавог света, а не само Русије и Кине, технолошком покушају корпорације „новог светског приватног поретка“ у успотстављању светске надзорне економије и такозваног „Великог ресета“.

Ковид криза и био лабораторије из 2019. године су само увод у глобални, отворени сукоб. Једна од утопијских, тачније дистопијских визија приватизације читавог света је наводно лансирање 64 хиљаде комуникационих сателита у стационарну орбиту изнад планете како би се успоставио надзор над сваком тачком планете. Одговор Русије је зенитни систем С-550 „Прометеј“ који може да уништава сателите у космосу до 600 километара изнад планете. Низ је тих лажних дистопија међу којима је и лаж о „четвртој индустријској револуцији“ која нема никакве везе са индустријом нити повећава, већ управо смањује продуктивност у индустрији. Формирање „Центра за четврту индустријску револуцију“ у Београду је само јарка илустрација хипокризије у којој живи колонија Србија. Обрт на тржишту нафте из 2022. године је такође битан за економску историју. Одједном након четири деценије забране извоза нафте из САД, долази у јануару 2016. године до упловљавања првог америчког танкера пуног нафте из Тексаса у луку Фос у Француској.

Амерички танкер у луци Фос, јануар 2016, извор: линк - https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=184913

Саудијска Арабија 2023. године напуста интересну сферу САД, а због убистава новинара и тривијалних скандала, улази у шему „златног јуана“ пошто највећи потрошач саудијске нафте постаје Кина, а не САД. Запад на то има одговор. Највећи увозник нафте, Сједињене Америчке Државе, одједном постају велики светски извозник нафте. То јесте волшебно и упитно, али се тренутно дешава. Из такве реакције САД, природно је да Саудијци осећају угроженост и руше шему петродолара улазећи у БРИКС.

САД почињу да извозе нафту и гас читавом свету и замењују Саудијску Арабију на првом месту произвођача и извозника сирове нафте у свету већ 2022. године. Као и 1973. године, када је са два долара за барел нафте, цена барела порасла за пет пута и прешла ниво од 10 – 12 америчких долара, тако је и 50 година касније цена нафте порасла за неколико пута и прешла 100 долара за барел нафте. За 50 година нафта је поскупела приближно 50 пута и то ћу узети као закључак ове ретроспективе задњих 247 година похлепног концепта новца.

Извор: линк - https://www.facebook.com/hashtag/zapisiizpodzemlja/

Корисно је систематизовати и сучелити зарад прегледности кроз табелу, особине два концепта новца. Западни концепт новца и друштва, који је критиковао још у 18. веку Жан Жак Русо, треба сучелити са хришћанским јерусалимским концептом савести и служења народу па и сваком човеку на планети. Залажем се за хришћански, савесни концепт новца. СРБЗЕМ национални агро кластер је подухват служења заједници у општем интересу. Живот тражи емпатију, сталну бригу и старање, па отуда и назив „СРБЗЕМ пројекат“ као подухват на ком стално треба бдети и побољшавати га. Идеја „план је ништа а планирање је све“ економисте Петера Дракера има своју основу у инжењерском моделу лансирања балистичке ракете а заснива се на моделу „предиктор – коректор“ и сталном померању плана ка покретном циљу, слично из секвсенце у секвенцу при лансирању ракете. То је живот. Све друго је болест тираније као у мисли Фјодора Достојевског у „Записима из подземља“ која можда најтачније описује антихришћански подухват „новог светског поретка“.
Табела неких карактеристика два концепта новца изгледа овако:

Особине западног концепта новца, иза којег стоји нихилистичка концептуална власт која одобрава смрт:
1. Новац као пасивни приход послодаваца
2. Пет функција новца
3. Неодрживо каматно банкарство
4. Принцим „имати“ – држава насиља која служи „дубокој држави“ од 1776. године
5. Непрестано измишљање нових идеологија зарад методологије „подели, завади и владај“
6. Социјална неодговорност неолибералне државе
7. Порески систем лажних усмерења на третман рада као јавног добра а третман природних богатстава као приватног добра и
8. Демонтажа и нестанак држава и народа.

Особине концепта новца који служи животу:
1. Новац као активни приход радника
2. Новац има само функцију плаћања
3. Одрживо бескаматно банкарство
4. Принцип „бити“ – држава која служи и припада народу и свакој заједници
5. Целовитост у управљању државом „интегриши и унапређуј“ без идеологија као редукција стварности
6. Навигациони акт социјално одговорне државе
7. Порески систем Хенрија Џорџа са пореском заштитом природних богатстава као јавног добра и ослобођењем рада од пореза и
8. Опстанак држава и народа.

Код тачке 3. која утврђује неодрживост каматног банкарства, илустрација је да вредност хартија од вредности укључујући и новац у папирним банкнотама, неколико десетина хиљада пута превазилази вредност златне кугле величине планете Земље. За сав тај новац, не постоје материјалне вредности за које би се заменио. Практично папирни новац не вреди ништа. Његова вредност се одржава вештачки. Посебно када је у питању долар као светска валута. Емисионе централне банке па и Народна банка Србије су стога део алгоритма „дубоке државе“ јер штампањем новца, у нашем случају динара, омогућују исплату камата које иначе не би могле и не могу да се исплаћују из реалног сектора привреде јер су светске берзе, светска финансијска тржишта дошла у стање да хиљадама пута више вреде од реалног сектора привреде.

Читава прича о финансијама по западном концепту новца у тој тачки постаје апсурдна и треба се од тог концепта новца удаљити. Притом сама дедоларизација није довољна. Дедоларизација је тривијално решење јер је проблем дужнички новац који може бити исказан и у рубљи и у јену, јуану или евру. Сама валута је небитна. Битан је концепт новца који стоји иза ње.

Закључак је да држава Србија не би смела своје девизне резерве да држи у долару и евру али и другим валутама које ће се представљати као „светски новац“. Једини излаз јесте прелазак на бескаматно банкарство и концепт новца који служи а не влада. Став важи и за владу Републике Србије и министарство пољопривреде који у својим стратегијама и законима морају да пређу на служење српском народу уместо служења светским моћницима.

СРБЗЕМ пројекат је једна од прилика за служење.

СРБЗЕМ пројекат са бескаматним банкарством које служи човеку има смисао и може да успе.

СРБЗЕМ пројекат по постојећем лихварском концепту новца је у старту осуђен на пропаст, тачније неће ни бити успостављен као организам чије је срце бескаматна пољопривредна банка.

Формула сложеног каматног рачуна гласи: V = G • (1 + p)ⁿ где је V – вредност окамаћеног новца, G – главница, p – проценат камате и n – број година. Доказ у прилог бесмислу лихварског банкарства је у следећој илустрацији. Ако би неко у години Христовог Рођења положио у банку један пени америчког долара са четири посто банкарске камате, он би у 750. години од Христовог Рођења за зарађени новац по овом основу, могао да купи златну куглу тежине планете Земље, а 1990. године - 8.190 таквих кугли, док би 2023. године то приближно било 15.950 златних земаљских кугли.

Из тога произилази закључак да је на дужи период исплата банкарских камата математички и практично немогућа. Зато Пољопривредна банка Србије мора да буде бескаматна. Уосталом бескаматно банкарство има годишњу стопу раста од 15 одсто годишње и најбрже је растући облик банкарства у свету, јер за њега не важи „светска економска криза“ нити актуелни пад изазван ратом у Украјини.