ДТ
Према информацији коју је наш портал данас добио од Привредног суда у Крагујевцу повереник стечајног управника Снежана Димитријевић још није доставила стечајном судији обавештење о исходу продаје фабрике „Шамот“ ДОО Аранђеловац.
Иако је свима познат исход продаје фабрике „Шамот“ ДОО Аранђеловац у стечају, писали смо о томе и на нашем порталу пре два дана („Бекамент“ купио „Шамот“), потребно је да повереник стечајног управника у складу са законским прописима и званично обавести суд о обављеној продаји ФША као правног лица. После тога из стечајне масе следи исплаћивање средстава стечајним повериоцима, у складу са поверилачким статусом утврђеним још пре неколико година у коначној листи поверилаца, о чијој структури смо такође писали на нашем порталу.
Ево и данашњих одговора Привредног суда у Крагујевцу на питања нашег портала од 19. априла. Иначе, за одговоре смо морали да сачекамо још 13 дана, како је то регулисано прописима, тако да за ефикасно поступање надлежни у Привредном суду у Крагујевцу заслужују све похвале.
Поштовани,
У вези Вашег захтева од 19.04.2021.год. за доставу информација од јавног значаја, обавештавамо Вас о следећем :
Стечајни управник Агенција за лиценцирање стечајних управника, Центар за стечај, Београд, је преко свог повереника Снежане Димитријевић доставио суду дана 03.03.2021. године, обавештење о намери, плану, начину и роковима продаје, у коме обавештава суд да је за 19.04.2021. године, методом јавног надметања, заказана друга продаја стечајног дужника као правног лица.
Суду још увек није достављено обавештење о исходу наведене продаје.
Уколико је извршена продаја стечајног дужника као правног лица, стечајни управник је у обавези да достави суду обавештење о извршеној продаји у коме се наводи ко је проглашен за купца, за који износ купопродајне цене, да ли је са купцем закључен уговор и да ли је купац исплатио купопродајну цену у целости. Уколико стечајни управник достави суду такво обавештење, са доставом доказа о исплати купопродајне цене у целости, суд ће донети решење којим се обуставља стечајни поступак према стечајном дужнику уз наставак стечајног поступка према стечајној маси коју чине средтва остварена продајом, а коју ће заступати стечајни управник Агенција за лиценцирање стечајних управника, Центар за стечај и која се региструје у Регистру стечајних маса код АПР-а.
Намирење стечајних поверилаца врши се у складу са редоследом намирења прописаним чл. 54 Закона о стечају, с тим што се приоритетно намирују заложни и разлучни повериоци који су имали обезбено право на било ком делу имовине стечајног дужника, према рангу приоритета који су стекли у складу са законом, а сразмерно учешћу вредности имовине која је предмет обезбеђеног права у односу процењену вредност правног лица, све сагласно одредби чл. 136 ст. 5 Закона о стечају.
Након доношења решења о обустави и решења о констатацији продаје у смислу одредбе чл. 133 ст. 12 Закона о стечају, и приоритетног намирења заложних и разлучних поверилаца сходно одредби чл. 133 ст. 11 Закона о стечају, од преосталих расположивих средстава, стечајни управник приступа изради нацрта решења за главну деобу стечајне масе и доставља га суду и одбору поверилаца, сагласно одредби чл. 139 Закона о стечају. Нацрт се истиче на огласну таблу суда и у исти се може извршити увид у року од 15 дана од дана истицања, па уколико не буде примедби на нацрт, стечајни судија ван рочишта доноси решење о главној деоби. По правноснажности тог решења, стечајни управник врши исплате повериоцима у складу са тим решењем.
Дакле, имајући у виду све напред изнето, у случају да је извршена продаја стечајног дужника као правног лица, у овом тренутку се не може дати прецизан податак када ће се новачана средства остварена продајом исплаћивати повериоцима који имају утврђена потраживања и који ће бити проценат намирења.
Што се тиче потраживања стечајних поверилаца из јавног сектора, стечајни судија не расплолаже извештајима о износима утврђених потраживања тих поверилаца и да ли су се евентуално повериоци одрицали својих потраживања, нити у том смислу има било каквих овлашћења, обзиром да повериоци самостално располажу својим потраживањима.
Били су то одговори Привредног суда у Крагујевцу, а у очекивању износа које ће на име заосталих зарада добити око 450 некадашњих радника ФША (у просеку сваки запослени потражује око 400.000,00 динара, без камате) све је веће интересовање наших читалаца за стечајну судбину и других аранђеловачких предузећа.
Само ове године одржано је шест аукцијских продаја: „Елка Електрокерамика“ била је три пута на добошу (почетна цена: 55.510.000,00 динара; две неприхваћене понуде „Домино маркета“ од 16.199.000,00 динара 19. јануара и 9. фебруара и реализована продаја по цени од 27.000.000,00 динара – купац ФЕП д. о. о. Аранђеловац), „Шамот сервис“ДОО имао једну аукцијску продају (25. јануара, почетна цена: 6.043.517,80 динара, купац „Изградња“ ДОО по цени од 11.000.000,00 динара), али је заказана нова аукцијска продаја за 11. мај.
Оглас Агенције за лиценцирање стечајних управника о продаји „Шамот сервиса“ ДОО у стечају 11. маја по почетној цени од 1.510.879,00 динара
Ко ће бити нови купац, и по којој цени, сазнаћемо за месец дана, када ће бити и јасни разлози због чега није окончан стечајни поступак после успешне аукцијске продаје «Шамот сервиса» ДОО у стечају 25. јануара. Надлежнима смо и о томе послали питања, а чим добијемо одговоре објавићемо их на нашем порталу.
За још једно друштво некадашње Холдинг корпорације «Шамот», чији су запослени озидали и редовно одржавали све пећи за топљене челика у жељезарама широм бивше Југославије – «Шамот Термоградњу» одржана је аукцијска продаја 9. марта. Почетна цена била је 1.074.772,38 динара, а купац «Бања Комерц Бекамент» купила је и «Шамот Термоградњу» за 1.100.000,00 динара.
Од три понуђена објекта Аутосаобраћајног предузећа «Стрела Шумадија». некадашњег познатог аранђеловачког превозника који годинама грца у стечају, на аукцијској продаји 20. априла по почетној цени објекат некадашње управе и администрације у згради у Кнеза Михаила, у близини Соколане (Аранђеловчанима позната «Милановачка зграда», јер су је изградили радници «Градитеља» из Горњег Милановца почетком 70-их година прошлог века), купио је Мирољуб Вељовић из Крагујевца.
Удружење «Радник није роб» наставља протесте поводом неисплаћених зарада радницима некадашњих познатих друштвених предузећа, а Саша Стошић је на друштвеним мрежама већ најавио «буђење савести одговорних за голготу поводом неисплаћених зарада» за петак, испред зграде општине Аранђеловац у уобичајено време, од 10 до 11 сати.
Извор: скриншот, фејсбук, преузето 21. априла 2021. године
Удружење «Павле Бакић» уручиће у петак, 23. априла, колективно приступање «Петицији против ропства», коју је покренуло Удружење «Радник није роб». Наиме, Удружење «Павле Бакић» указује грађанима Аранђеловца на то да су од стране незаинтересованих државних органа и установа заштите споменика културе и природе, као и поробљивача венчачког белог мермера, заробљени статутарни циљеви Удружења «Павле Бакић» о изградњи средњовековног града Павла Бакића на Венчацу и заштити животне средине. Статутарни циљеви биће у ропству све док траје убрзана експлоатација мермера на Венчацу, који је све нижи и са све мањим габаритима, јер ако се овако настави до 2037. године (када је требало да буде изграђен средњовековни двор Павла Бакића, на 500. годишњицу његове погибије) Венчаца са знаменитим археолошких и историјско-културним локалитетима више неће ни бити.
Као што више нема некрополе старих Римљана на некадашњем врху Венчаца, тако вероватно неће бити ни локалитета Градина на Малом врху Венчаца, где је још 2002. године доказано да је ту било војно утврђење старих Римљана. Срећом неком те се на Дворинама, где су били двори Павла Бакића, појавише на светлу дана темељи средњовековне цркве, за коју нико није знао ни да постоји, а већ сад се сви хвале како је то пета црква по величини (већа по габаритима и од знамените Грачанице), а ни по вредности пронађених остатака фресака не заостаје за најлепшим иконописима.
Ако нам Свевишњи не помогне да сачувамо што су нам миленијуми и векови оставили у наслеђе, бар нека остане записано за будућа поколења да је ипак у овом (не)времену изопачених моралних и друштвених вредности ипак било и оних који се нису мирили са постојећим пропадањем.