Стефан Ракоњац

Сарадник портала „еСтварност“ Стефан Ракоњац разговарао са генералним секретаром Удружења угоститеља Аранђеловца Марком Јанковићем о протестима угоститеља-предузетника Аранђеловца и Србије и досадашњим ефектима „буђења јавности“.

Под препознатљивим знаком, Удружење угоститеља Аранђеловца ове године је одржало неколико скупова на градском тргу у Аранђеловцу, како је власницима ресторана и кафића и у другим градовима због ковид-мера „догорело до ноката“ одржан је и велики перформанс у Београду, пред Народном скупштином Републике Србије, где је снимљена и насловна фотографија овог прилога.

Који показатељи илуструју стање у аранђеловачком Удружењу угоститеља?

Удружење Угоститеља Аранђеловца окупља 63 власника/заступника угоститељско - туристичких објеката, а у тренутку формирања у овим објектима је 488 особа било професионално ангажованo у области угоститељства и туризма са територије општине Аранђеловац, док су 1. априла 2021. ти објекти имали 282 запослена.

У процесу формирања Удружења нисмо посвећивали превелику пажњу губицима, јер њихова пројекција зависи од успешности сезоне и низа других фактора, па смо нашу анализу засновали на трошковима који су упркос промењеним околностима остали неизмењени, а који за предузетнике представљају нереалне фиксне обавезе, које у условима пандемије није ни могуће испунити нити је реално очекивати да буду испуњене.

Прва окупљања аранђеловачких угоститеља била су на градском тргу у центру Аранђеловца

На основу прикупљених података, дефинисали смо да просечан предузетник-угоститељ у Аранђеловцу мора да покрије фиксне трошкове од преко 1.500 евра месечно, који су од стране различитих локалних и републичких органа, јавних и других предузећа, дефинисани на почетку обављања делатности, на основу критеријума утврђених капацитета објекта, те се самим тиме исти трошкови не мењају чак и када угоститељ уопште не обавља пословање, па се нису мењали ни током ових 13 ковид-месеци.

Нажалост, капацитети за остваривање прихода, на које се колеге угоститељи ослањали приликом обавезивања на измиривање наведених трошкова, током протеклих 13 месеци умањени су за 75 до 100 одсто, у зависности од типа угоститељске делатности (кроз скраћење радног времена и ограничење броја посетиоца по квадратном метру у ресторанима и кафићима и забрану догађаја у салама за прославе, рада ноћних клубова и барова). Након свеобухватне анализе и прикупљања статистичких података добили смо објективну слику у угоститељству, утврдили правце нашег деловања и урадили конкретан план активности.

Да ли ваше Удружење нуди нека решења и која, који су ваши захтеви, да ли је на њих одговорено и како?

Надлежним органима локалне самоуправе током неколико одржаних састанака, презентовали смо анализу наших трошкова и затражили да аранђеловачким предузетницима, из сектора угоститељства, пруже помоћ умањењем намета, али и давањем једнократне новчане помоћи. Угоститељима који користе јавну површину за баште обезбеђено је да током кризе користе без надокнаде, а рачуни ЈКП „Букуља“ су за прва три месеца 2021. обрачунавани по цени за физичка лица и ослобођени су надокнаде за изношење смећа (поднет је захтев за продужење важења те одлуке о субвенцијама). На наш захтев за једнократну новчану помоћ још увек нисмо добили званичан одговор.

Са трга угоститељи су се преселили испред зграде општине Аранђеловац

Међутим, да би се превазишла криза, сматрамо да је сада неопходно приступити наставку заједничке сарадње нашег Удружења угоститеља и органа локалне самоуправе, како бисмо заједно утврдили све моделе благовремених и ефикасаних начина амортизовања досадашњих последица, као и сагледавањ и спречавањ предстојећих опасности, уз адекватне и правовремене одговоре. То је могуће постићи искључиво уз координиран и свеобухватан приступ, те је неопходно да заједно са локалном самоуправом урадимо свеобухватну стратегију са временски дефинисаним плановима и тиме омогућимо републичким органима да након сагледавања комплексности ситуације заједничким ангажовањем дођемо до исправних решења.

Зашто је током актуелне пандемије изостала најављивана секторска подршка?

Нажалост, како у овом ковид-времену, тако и током претходних деценија овакви видови подршке одређеним секторима, који су највише угрожени, код нас нису пракса. Угоститељи–предузетници одувек су преузимали личну одговорност (одговарају својом целокупном имовином) за своје пословне (не)успехе, а сарадња са надлежним институцијама, органима и јавним сектором, уз то што мање-више уредно измирују своје обавезе, своди се на вербалне, ретко писмене замерке, захтеве и предлоге на измене намета, дажбина и прописа.

Марко Јанковић, генерални секретар Удружења угоститеља Аранђеловца, обратио се колегиницама и колегама из своје бранше и на недавном протестном скупу у Београду испред Народне скупштине

Са друге стране локални и републички органи, надлежне институције и установе прописују обавезе и спроводе прописане санкције угоститељима, иако немају свеобухватну слику о нашем друштвено-економском положају, јер свако од њих је детаљно упућен само у своју област надлежности, не увиђајући да таква решења нису системски одржива, што се показало и токоме ове пандемије у којој је изостала најављивана секторска подршка угоститељству, односно власницима ресторана и кафеа.

Шта бисте рекли нашим читаоцима о вашим протестним окупљањима ?

Како бисмо указали на бројне изазове и препреке и иницирали сарадњу са надлежним органима одлучили смо да скренемо пажњу на угоститеље–предузетнике организовањем протеста и перформанса.

Протестима смо желели да укажемо на нашу одговорност, бројност, положај и да пружимо увид у тежину ситуације, а да доносиоцима одлука јасно и недвосмислено ставимо до знања да ми, угоститељи, током читавих наших живота, због специфичности нашег занимања, не правимо разлику између људи по афинитету, личном уверењу и политичком опредељењу, већ нас само занима како кроз свеобухватан приступ доћи до одрживих решења, како за нас и наше породице, тако и за локалну и националну привреду, посебно за угоститељство.

Са недавног протестног окупљања угоститеља-предузетника испред Народне скупштине у Београду

Да бисмо јавности и надлежним органима што веродостојније „дочарали“ ситуацију у којој се налазимо, испред Народне скупштине Републике Србије смо извели и пригодан перформанс. Поставили смо наредбом прописано растојање које се односи на отворене ресторанске баште, а које подразумева да столица буде постављена на два метра од следеће (леђима окренуте) столице које припадају првом следећем столу. Свака особа која је стајала заузимала је наредбом Кризног штаба Републике Србије прописаних девет метара квадратних. Певачица није певала, јер је наредбом забрањена жива музика у ресторанима, али је била одмакнута 15 метара, јер је члан нашег кризног штаба изјавио да када неко пева вирус може капљично да се пренесе и до 15 метара. На истој сцени смо поставили скицу кабине гондоле у природној величини, чија површина је 2 х 2 = 4 м2, а која у складу са наредбом одређеним мерама, превози 5 путника (1 путник заузима 0,8 м2 у затвореном простору), поред нас су пролазили аутобуси градског саобраћајног површине 14.5 х 2.5 м = 36 м2 (у затвореном простору), у којима би, ако би се на њих примениле мере за ресторанске баште, поред возача могле да буду још само 3 особе. У непосредној близини ред је чекао испред Лидла, Мек Доналдса, поште и банке.

Ту је била и млада са визиром која се налазила на мерама прописаном растојању од младожење, а како кума нисмо имали (због наредбом прописаних мера) где да сместимо, а да то буде у складу са наредбом о мерама, кума је заменила парола на којој је писало КУМ ЈЕ СТАРИ ДОБРИ СОЦИЈАЛНИ ЕКСПЕРИМЕНТ (што се види и на уводној фотографији овог прилога). Кроз натписе, пароле и сценски доживљај поставили смо питање да ли су различити људи на свим тим различитим местима и донели смо закључак да смо ми – свугде исти грађани на свим тим местима и да мере са собом не подразумевају разлику у имовном, или било каквом другом личном својству особа у ресторанима, гондоли или аутобусу и да се једина разлика односи на недвосмислено препознавање различитих критеријумима према различитим субјектима пословања, а посебно према нама угоститељима-предузетницима?