Мирослав Живановић
(1)
Почев од овог текста уводимо нову рубрику на нашем порталу «еСтварност» с називом: АРАНЂЕЛОВАЧКИ ВЕЛИКАНИ. Овај прилог је посвећен Бориславу Лоренцу.
За непуних месец дана (тачније, 24. јула ове године) навршава се 45 година од смрти једног од најумнијих Срба, Аранђеловчанина Борислава Лоренца, и десет година(јубилеј ће бити у децембру) од оснивања фондације која носи његово име. Борислав Лоренц је рођен 23. августа 1883. године у Аранђеловцу. Друго је дете оца Пољака Мијајила и мајке Српкиње Љубице, рођене Срећковић. Отац је био лекар у јасеником срезу. Борислав је крштен по православном обичају 2. септембра 1883. у цркви Св. Архангела у Аранђеловцу. Једно време се потписивао Мијајиловић, по очевом имену.
Лоренц остаје без оба родитеља у раном детињству, мајке у другој, а оца у седмој години. Старање о њему преузимају блиски рођаци. Они му помажу да основну и средњу школу заврши у Ваљеву, а вишу гимназију у Београду. Велика страст за знањем и науком одводи Лоренца у Берлин, где на студијама философије стиче звање доктора наука 1908. године. Докторирао је тезом Философија природе Андре Мари-Ампера.
Жељан да се потпуно посвети науци и своја знања пренесе младим талентима, одмах се вратио у родну земљу, где је прво радио као професор гимназије у Београду. Наредних пет година (од 1916 до 1921) борави у Француској и Енглеској, да би последње две године био амбасадор Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Прагу. Када се указала прилика, постављен је за професора философије на Философском факултету у Скопљу. Постао је дописни члан члан Југословенске академије знаности и уметности 1930. године.
Убрзо се вратио у Београд, где му универзитетска власт поверава катедру за философију и психологију на новоотвореном Теолошком факултету, на којем предаје до краја своје професорске каријере 1956. године, када одлази у пензију. Лоренц је 1919. године оженио ћерку угледног генерала Божидара Јанковића Даницу и са њом је имао сина Радмила. Преминуо је 24. јула 1975. у 92-ој години у Београду. Кућа у Улици Љубе Стојановића 10, у којој је становао брачни пар Лоренц, и данас носи спомен-плочу као успомену на професора.
Борислав Лоренц заузима значајно место међу српским, југословенским и европским философима, психолозима и теолозима. Овај религиозни философ бавио се и психолошким проблемима, њеном историјом и српском терминологијом у овој области. Показао се плодним аутором објавивши више запажених научних радова, међу којима се издвајају: Психологија, Мисао и акција, Филозофија религије и Преглед историје философије. Говорио је и служио се стручном литературом на: енглеском, немачком, француском, руском, латинском и грчком. То му је омогућавало да преведе и многа дела познатих људи из света науке. Поготово је цењен његов превод најзначајнијих дела Сигмунда Фројда на српски језик.
У знак уважавања лика и дела Борислава Лоренца, Философски факултет у Београду основао је Фонд «Професор Борислав Лоренц» децембра 2010. године. Фонд подржава најуспешније студенте психологије и когнитивних наука и стипендира их да у престижним светским универзитетима и научним кућама стичу драгоцена научно - истраживачка сазнања.
НАЈЗНАЧАЈНИЈА НАУЧНА ДЕЛА БОРИСЛАВА ЛОРЕНЦА:
1. Психологија, уџбеник, 1926. године;
2. Психологија: за средње и стручне школе, 1926. године;
3. Metaphysik und Theologie des Physikers Ampère, сепарат19??, на немачком;
4. Духовна криза нашег доба, књига, 1932.године;
5. Метафизика и теологија, чланак – саставни, 1926. година;
6. Др Стјепан Цимерман, Општа поетика. Теорија спознаје и критика њене вредности, 1928. година;
7. Тајна првог човека, књига, 1941. године;
8. Преглед историје философије: од најстаријег до најновијег доба, књига, 1927. године;
9. Наслеђивање душевних особина, књига, 1940. године:
10. Увод у психологију, књига, 1925. године;
11. Психологија и филозофија религије, књига, 1938. година;
12. Највећи Срби, књига, 196?, година;
13. Највећи људи XX века, есеј, 1962. године;
14. Мисао и акција, књига, 1930. година;
15. Вера у човечанство, књига, 1954. година;
16. Историја филозофије, књига, 1954;
17. Философија религије као теолошки задатак, књига, 1929. године;
18. Др Радивој А. Јосић, Хришћанска религија и песимизам, Београд, 1925. година, у публикацији;
19. Борислав Лоренц, Метафизика и теологија, чланак – саставни, 1926. година;
20. Философија на теолошком факултету, чланак стаставни део у публикацији; 1928. године и
21. Оче наш. Предавање др Рудолфа Јозефа Лоренца Штајнера и Песме Владимира Назора, чланак, саставни део у публикацији, 1929. година.