Мирослав Живановић
У четвртом наставку фељтона под називом „Аранђеловачки великани“ пишемо о Аранђеловчанину Драгославу Стојановићу, угледном сликару, кога су комунисти стрељали 1945. године, јер је био аутор плаката „Мајко Србијо помози“ – симбол помоћи владе Милана Недића српским избеглицама из Хрватске и Босне за време Другог светског рата.
Ове године српска култура бележи јубилеј - 130. година од рођења и 75. лета од свирепог убиства Драгослава Стојановића (1890-1945) угледног сликара, графичара и карикатуристе, иначе, рођеног Аранђеловчанина. У текстовима доступним на интернету углавном је место рођења Драгослава Стојановића под знаком питања, а ми смо ту дилему у потпуности разрешили.
Избор текстова о Драгославу Стојановићу
Дакле, истраживањем портала «еСтварност» утврдили смо да је Драгослав Стојановић, према тадашњим матичним књигама цркве «Светог архангела Гаврила» у Врбици, рођен 27. јануара 1890. године, а родитељи отац Танасије кафеџија и мајка Зорка крстили су Драгослава 4. фебруара те године. Њиховом првом детету кумовао је аранђеловачки трговац Ђура П. Радишић у присуству свештеника цркве Андрије М Савића.
О Драгославу Стојановићу се зна само оно што је написано у овом веку, после његове судске рехабилитације 2007. године. Нема ни његовог досијеа y архиви просветних радника. Није имао деце, a његова жена, Рускиња пореклом, живала je дуго година после његовог убиства y Будимпешти. Из каталога изложби y Павиљону Цвијете Зузорић сазнаје се да je Драгослав Стојановић 1937. године становао y Београду у тадашњој Улици краља Петра (сада Улица 7. јула), a 1939. па вероватно до одласка y заробљеништво y Симиној улици бр. 11.
Сликарски таленат Драгослава Стојановића препознали су његови родитељи и подржали га у његовом усавршавању. Захваљујући њиховој новчаној потпори Драгослав је 1905.године уписао новоосновану Уметничко-занатску школу такозвану реалку у Београду, којом је руководио угледни сликар Риста Вукановић. Ова школа се брзо прочула по добром гласу, па су у њој са Стојановићем уметнички таленат брусили будући великани српског сликарства: Коста Милићевић, Живорад Настасијевић и Коста Јосиповић. Стојановић je завршио Реалку и шест семестра Уметничке школе y Београду.
Мада је Окружни суд у Београду, 17. децембра 2007. године донео одлуку о рехабилитацији Драгослава Стојановића, сликара, карикатуристе и новинара, рођеног у Аранђеловцу 1890. године, осуђеног као сарадника издајничке владе и стрељаног 1945. године, остаје горак укус начина на који је нестао један велики мајстор карикатуре и цртежа, врсни педагог, који je оставио неизбрисив траг y српској штампи и култури између два рата.У послератној стручној литератури Стојановић ce помиње само онда када ce то не може избећи. Као «народном непријатељу» и не приписују му ce посебни уметнички квалитети, a о њему се користе углавном општи подаци.
Праву стваралачку рехабилитацију Драгослава Стојановића још увек чекамо. То ће се догодити тек онда када се сагледа стварна величина и значај његовог дела и неко сакупи његове слике, плакате, илустрације и карикатуре и од њих направи изложбу, објави монографију, уведе његово име у уџбенике и на предавања у уметничким школама и академијама. Једино на такав начин се рехабилитује уметник.
Жалосно је да ниједна установа културе у Аранђеловцу, његовом родном граду, није обележила или барем назначила јубилеј - 130 година од његовог рођења и годишњицу (75 година) од свирепог убиства. Да не говоримо о потреби да се организује изложба његових дела и Аранђеловчани упознају са стваралаштвом свог суграђанина - великана.
Наш портал ће наставити истраживања и прикуљања архивске грађе и друге документације, па ако нико други то не буде учинио «еСтварност» ће приредити изложбу радова аранђеловачког великана Драгослава Стојановића.