Мирослав Живановић
У 28. наставку фељтона о руским избеглицама у Аранђеловцу пишемо о привременом предметном учитељу Григорију Кошевоју, школованом музичару, који је на рад у гимназију у граду под Букуљом распоређен 1923. године.
Избегличку колонију такозваних „заграничних Руса“ у Аранђеловцу, повремено су увећавали предавачи у гимназији града под Букуљом. Њихова бројност је лагано расла неколико година после Октобарске револуције, да би до Другог светског рата кроз ову школу продефиловало тринаест професора, предавача и учитеља.
Међу наставницима руског порекла који су се кратко задржавали у овој школи налазио се и привремени предметни учитељ Григоријe Кошевој, школовани музичар, који је у Краљевину СХС стигао највероватније током 1922/23. године. Што се тиче његовог образовања, у документима се наводе подаци да је учитељски испит положио маја 1904, а професорски маја 1908. године у Русији. Био је неожењен. 
Факсимил Просветног гласника из 1924. године о именовању Григорија Кошевоја за привременог учитеља вештина и Милана Будимировића за школског лекара гимназије у Аранђеловцу
Већ новембра 1923. комисија Главног просветног савета при Министарству просвете даје мишљење да Кошевој има све потребне квалификације за привременог учитеља музике и певања. Одмах после тога стављен је на располагање Министарству за именовање на место предавача.
Прво запослење у Аранђеловцу
Григорију Кошевоју се срећа осмехнула да свој први посао добије 21. децембра 1923. године у гимназији подно Букуље, где је распоређен за привременог учитеља вештина, а у министарству просвете су га препознавали као „бившег учитеља музике“.
Само два месеца после Григорија у Гимназију долази као школски лекар -хигијеничар и познати Аранђеловчанин Милан Будимировић, који је студирао у Прагу стекавши звање доктора медицине.
Стицајем непредвидљивих околности у образовном систему Краљевине СХС, Кошевоја често селе на релацији Аранђеловац – Пирот - Македонија. У аранђеловачкој гимназији, како пише у Просветном гласнику, задржао се само неколико месеци, да би 1924. године почео да ствара каријеру и постао звезда хорског певања и музике у краљевској Гимназији у Пироту.
Ово је била прекретница у његовој каријери, јер је као први школовани наставник музике после Првог светског рата у Пироту, брзо искористио шансу и покренуо обнављање хора и оркестра, успешно настављајући богату традицију коју су у тој области неговали чешки музичари пре Првог светског рата.
У Пироту каријеру градио на традицији чешких музичара
За непуне две године стекао је углед врсног хоровође и професора музике у Пироту. Међутим, 1926. године просветна администрација га враћа у Аранђеловац, а недуго затим (22.септембра 1927.) селе га у Битољ. Тако је у биографији Григорија Кошевоја Аранђеловац остао уписан као „пролазна станица“ у којој, због кратког задржавања, није могао да посеје плодно семе расног музичара и хористе, какав је остао упамћен у Пироту.
Григорије Кошевој седи у првом реду, у средини (бело одело) са колегама у пиротској гимназији (фото: Гимназија у Пироту 1879 - 2019)
После деценије боравка у Македонији из Ђевђелије је маја 1935. враћен у Пирот где је постављен за хоровођу Певачког друштва „Момчило“. Око талентованог и вредног музичара у Пироту су се просто отимали, јер је уживао поштовање у овој средини. Кошевоју поверавају да, поред хоровође градског певачког друштва, истовремено предаје музику у Учитељској школи, а њему су се поново отворила и врата краљевске гимназије. У монографији „Пиротска гимназија 1879 - 2019“ наводи се податак да је Кошевој остао у Учитељској школи до почетка 1940. године.
Ипак, најзапаженије резултате у својој каријери Кошевој је остварио предводећи гимназијски хор и то се сматра златним добом овог певачког друштва. Међу добрим познаваоцима хорског певања у Пироту и данданас се радо прича да је Григорије у неколико наврата са својим ученицима имао запажене концерте, од којих се издваја наступ из фебруара 1937. године када се гимназијски хор пиротској публици представио делима познатих српских композитора: Стевана Стојановића Мокрањца, Даворина Јенка, Милоја Милојевића и чешког композитора Карела Свободе.
Григорије Кошевој се од лета 1940. године више не налази на списку наставника гимназије у Пироту, па се ово може узети као датум када је напустио град у којем је остварио најзапаженију каријеру.
Наставиће се