Мирослав Живановић
У 43. наставку фељтона „Руске избеглице у Аранђеловцу“ пишемо о Сергију Уљанову (Сербоја), који се прочуо у више гимназија Србије као професор математике, испољавајући и неке друге таленте.
Сергије Уљанов је у ћупријској гимназији предавао и физику, а главна мисија Сегеја Уљанова превасходно је била да ученицима улије знање из математике и да открива њене тајне привлачности и лепоте, скидајући са овог предмета анатему одбојности и страха. Због тога је Сербоја, приређујући својеврсне сеансе, математици ублажавао улогу „ђачког баука “.
Сергије Ј. Уљанов је рођен 8. октобра 1895. године у Авдејевки, Доњецка област у Украјини, тадашњој Царској Русији. Упркос бурним историјским догађајима, који су тумбе мењали свет, Уљанову је управо тада пошло за руком да удари темеље за дане који ће доћи када утихне оружје.
Наиме, за време Првог светског рата, забележено је у његовој биографији, студирао је на универзитету у Одеси. Испоставиће се да је то био далековид потез, који ће му као припаднику сиромашнијег друштвеног слоја, обезбедити пристојну будућност. Да би остварио своје планове, морао је да шири видике и учи како се бију битке за голи живот и зарађује новац својим рукама за школовање.
Октобарска револуција и вртлози рата бацали су Уљанова са једног на други крај Русије. Врх избегличког белоруског таласа избацује га на тло Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Не губећи часа, Уљанов се брзо сналази у новој држави и на Филозофском факултету београдског универзитета ванредно уписује математику. Навикнут на марљив и савестан рад докопао се дипломе професора математике. На списку дипломираних студената Уљанов се налази под редним бројем 331, стекавши диплому 1929. године на београдском Унивезитету.
Исте године стекао диплому професора понео и школски дневник
Одмах после дипломирања Уљанов доживљава „ватрено крштење“. Прве кораке у послу прави у Дирекцији државне железнице у Београду. Рекло би се, лепо ухлебљење. Међутим, Сергије је имао друге планове. Окреће се професорском позиву којем ће остати привржен до пензионисања 1961. године.
Према архиви «Просветног гласника», гласила Министарства посвете Србије, Уљанову се указала прилика да 26. октобра 1929.године први пут понесе школски дневник у Ћуприји, где у гимназији добија решење суплемента математике и физике. Мада је овде радио само годину дана, поставио је наставу на здраве ноге. Колико јуче о његовом претходнику, дотадашњем математичару Антону Шестополову, такође белогардејском избеглици, говорило се и писало да је нестручан и да је упропастио наставу математике, нарочито у вишим, мада није дорастао да предаје ни у нижим разредима.
Схватајући да му је у руке бачен врућ кромпир, Уљанов тежак изазов промућурно претвара у свој велки успех. Не часећи часа, засукао је рукаве уводећи „терапијска предавања“ ученицима о математици. Прве сеансе о коренитој промени схватања математике не као баука него као предмета који има и лепих страна, одржао је 22. фебруара, када је ученицима петог разреда почео да улива други угао гледања. Потпуни преокрет како за ђаке тако и за колеге педагоге било је сазнање да математика није више бабарога која плаши ђаке. Убрзо су почели да пристижу први видљиви плодови. Лоше приче о математици у ћупријској гимназији, временом постају све ређе. На другој страни, брзо се ширио глас о руском мађионичару, који „накострешену математику“ преображава у „питому мацу“.
Прича о руском "мађионичару" стигла до Министарства просвете
У Министарству просвете обрадовали су се на вест о Уљановим подухватима. Пошто су проценили да је у Ћуприји завршио своју мисију, шаљу га у јагодинску гимназију школске 1930/1931. године, још увек као суплента математике. Успут му додају и вођење школског хора.
Остале две просветарске станице, пре него што се обрео у граду под Букуљом, биле су Бољевац и Књажевац, у коме се задржао 13 година. Таман толико је предавао и у Аранђеловцу у чијој је гимназији делио педагошку судбину са супругом Јеленом, професорком народне и опште историје и југословенске књижевности. Већ тада (1945. године) Уљанов је носио у свом багажу 21, а Јелена 15 година професорског искуства. У аранђеловачкој гимназији су још увек свежа сећања на професора од великог угледа. Његово име се наводи као знак препознавања међу предавачима, који су уградили себе у престижне факулетстки образоване стручњаке.
У монографији Гимназија у Аранђеловцу 1920-2020, као вредносни траг неколико послератних генерација ученика, уписано је: „Математичар Сергије Уљанов остаје дубоко у сећању својих ученика, као увек жива и племенита лепота духа и ума... Уљанов развија пуну активност у школи и ван ње. Његов распоред часова био је скоро увек пун (36 часова недељно)“.
Довољно је прочитати део Извештаја за школску 1948/49. годину па схватити његов ударнички посао. „Уљанов Ј. Сергије, професор, 25 година и 2 месеца; математика и физика; Руководилац збирке за математику и школске радионице и руководилац стручног актива; Предавао без хонорара (два часа недељно) на течајевима за приватно полагање гимназијалаца.
Уљанов је упоредо водио и стручни актив за математику, на коме је одржао седам редовних састанака и један са наставницима математике свих нижих гимназија Среза орашачког... Сергију Уљанову бележе се и два запажена предавања у активу и то: Неколико метода у борби са формализмом у настави матемике и О развијању југословенског патриотизма код ученика кроз наставу математике. Истовремено, Уљанов је као руководилац тражио преко планске комисије да обезбеди адекватнији простор за школске радионице. Уз то, предвидео је да Фабрика „Шамота“ за гимназију набави столарске алатке.
Наставиће се
