Драгован Лазаревић
Урошевићи су били имућна и угледна фамилија, зачетници грађанског слоја у Аранђеловцу који се заварошио.
Имали су десетак кућа, дућане, пекару, кафану, хотел «Шумадију» и велико имање у околини. Доцније су у својој кући држали и банку.
Зачетника богатства Ђорђа Урошевића довео је из Жабара крај Тополе отац Петар у Аранђеловац на Сретење Господње, не би ли се, како је говорио, срели са срећом.
Ђорђу се стварно и посрећило. За оно време школован човек, постао је имућан и угледан трговац, изабран за градоначелника вароши 1883.године. Основао је 1890. године аранђеловачку Задругу за међусобно помагање и штедњу.
Исте године постао је и посланик Народне скупштине у Београду, али је одмах поднео оставку. ’’Због смрти моје жене, иза које ми је остало деветоро деце, а (о) којима сам имам да водим бригу, не могу примити посланички мандат изборног округа крагујевачког, молим Народну скупштину да ми ову оставку уважи’’, написао је, према скупштинским аналима, 18. новембра 1890. године Ђорђе Урошевић, трговац из Аранђеловца.
Од његове деветоро деце из првог и четворо из другог брака, двојица синова Јован и Петар наставили су очев трговачки посао. Јован (Јоца) је, као и отац, био председник Задруге за међусобно помагање и штедњу.
Да богатство не доноси само срећу, сведочи и судбина браће Јоце и Пере. Злогласни хајдук из оближњег села Бања Милоје Игњатовић Кореја, са ортаком Миливојем Марићевићем из Орашца, харао је, пљачкао и био страх и трепет у овом делу Шумадије. (Најоданији Корејин јатак Драгомир Радосављевић Врљин из Стојника, на крају га је издао и убио на путу ка кући Милутина Лучића у Стојнику, коју је намерио да опљачка).
Чим је побегао из затвора у Крагујевцу, Кореја је са ортаком кренуо у пљачку браће Урошевић, који су плаћали патролџију да их ноћу посебно пази. Те ноћи, у јуну 1936, патролџија је ( случајно или намерно?) задремао на клупи, а Јоца Урошевић је убијен, до тада незабележеним хладним оружјем у чело - цртаком од плуга.
Хајдуци су се лепо овајдили. Из касе су украли милион динара готовине и исто толико у обвезницама и разним вредносним папирима, међу којима је било и много меница.
Крваву ноћ брат Петар је преживео, пошто није био у вароши, али га је 1943. група младих партизана, током ’’Крвавог Видовдана’’, стрељала заједно са другим виђенијим варошанима.