Текст и фото: Љ. Стојановић
У народном музеју у Аранђеловцу отворена је изложба слика и докумената из Спомен збирке Павла Бељанског, на којој су изложена значајна дела српских сликарки: Надежде Петровић, Лизе Крижанић, Зоре Петровић, Лепосаве Ст. Павловић, Љубице Сокић, Видосаве Ковачевић и Милице Зорић.
Под називом Хероине, у овој јединственој новосадској колекцији једног од најистакнутијег легата у региону, четвртину слика од укупног броја дела чине остварења сликарки што је посебан куриозитет. То је био један од разлога да се прошле године, када је Нови Сад био европска престоница културе, представе дела поменутих уметница, како би се сагледала њихова уметничка биографија и вредност саме збирке. 
Љубица Цуца Сокић, Аутопортрет, 1942.
Треба истаћи да је Павле Бељански лично познавао и одржавао блиске, пријатељске односе са поменутим уметницама, посебно са Зором Петровић, пратио је њихов рад и откупљивао њихове слике, стварајући тако јединствену колекцију. То није без значаја, јер половином прошлог века званична ликовна критика, осим неких ретких изузетака, није баш била наклоњена многим сликаркама. Заправо, највише се писало о уметницима сликарима који су кренули у освајање нових слобода, одбацујући соцреализам. Али, зато је ту био колекционар Павле Бељански да исправи неправду, па је 1957. године поклонио своју приватну збирку Новом Саду. У њој се, између осталог, нашло и по четрнаест дела Надежде Петровић и Зоре Петровић, што је било више од броја дела било ког мушког аутора у његовој збирци.
Зора Петровић, Портрет сликарке Ст. Павловић, 1944.
Тако се на изложби може видети да су сликарке сасвим равноправно учествовале у стварању покрета ослобађања слике, креирајући са својим колегама једну нову естетику. Стицајем околности у галерији САНУ је тренутно ретроспективна изложба слика нашег великог сликара Бате Михаиловића, о чему смо писали у НИН-у. Његови радови из најраније фазе, из педесетих година прошлог века, нису ништа више или мање значајни од, рецимо, стваралаштва изузетне Љубице Цуце Сокић, која је показала ко је и шта је, или Милице Зорић, изузетне уметнице која се прославила таписеријама.
Игњат Јоб, Лиза Крижанић, 1931.
Занимљивост ове изложбе је и видео-презентација под називом Идентификација: суптилност и суровост, на којој савремене уметнице, које су се школовале или живе у Новом Саду, својим радовима на неки начин успостављају дијалог између ауторки из колекције са њиховим радовима. Намера је да се сагледају мотиви, теме, сензибилитети уметнице оног времена и данас. За ту прилику представиле су се Моника Сигети, Јелена Владушић, Јелена Јанев, Јелена Ковачевић Воргучин, Милица Дукић, Зорица Чолић и Драгана Б. Стевановић. 
Зора Петровић, Аутопортрет, 1946.
Ауторке ове значајне изложбе, која ће у Народном музеју у Аранђеловцу трајати до 3. октобра, су проф. др Миланка Тодић, мр Милана Квас и др Валентина Вуковић.