Текст: Д. Јанојлић
Фото: Милован Мићо Петровић

Библиотека „Милутин Срећковић“ у Смедеревској Паланци, која ове године обележава век и по постојања, уприличила је  књижевно вече Јелене  Бачић Алимпић. Одржано је у паркићу испред ове најстарије установе културе у граду на Јасеници, уз клавирско музицирање професора Музичке школе „Божидар Трудић“ Ивице Тодоровића.

Библиотека је поводом јубилеја најавила многа  дешавања, попут књижевних вечери и других културних догађаја. У склопу тога био је и сусрет књигољубаца  Смедеревске Паланке с некадашњим ТВ лицем, новинаром и садашњим писцем Јеленом Бачић Алимпић.

-Волим да пишем и у глави већ имам следећу књигу – обелоданила је паланачкој књижевној публици Јелена Бачић Алимпић. -Много плачем, много се дајем, много се смејем, али на крају увек дође диван резултат, као што су и овакви тренуци… А сад нешто о књизи „Његове беле рукавице“. У њој се говори о једној врло интригантној теми, а радња се дешава двадесетих година прошлог века у Сарајеву. Шта ову књигу разликује од свих претходних? Једног дана је мој муж нешто читао, а он је председник суда, па ме упитао: „Јеси ли икад чула за овог човека?“ Рекао је и његово име на шта сам одговорила: Не. „Узми ово и прочитај“ - казао ми је. Послушала сам га и то ме јако заинтересовало, нарочито биографија.

Тако се ова књижевница, како је рекла на представљању својих књига у Смедеревској Паланци, послужила једном историјском личношћу, заправо њеним животом. Његово постојање и његов рад су у књизи историјски тачни, све остало је апсолутно машта ауторке.

-У свакој књизи постоји љубавна прича, али моје књиге нису љубавне књиге, много је у њима осталих жанрова, пре свега много историје, драме, трилера, негде има и детективског жанра; оне су у том смислу сложене, али су лаке за читање – казала је Јелена Бачић Алимпић.