М. Живановић

Последњих дана 2020. године светлост дана угледала је монографија Гараши-хроника села Аранђеловчанина Љубомира В. Ивановића, пензионисаног дипломираног инжењера Факултета организационих наука, посвећена 300. години (1718-2018) од првих записа о овом забукуљском селу.

Упустивши се по први пут у својеврсну истраживачку авантуру прикупљања и обраде података о Гарашима Ивановић је, после неколико година ударничког копања по архивама, литератури и кућним шкрињама са документима, по којима је пао слој заборава, показао све одлике усредсређеног, објективног истраживача и изнедрио свој првенац - књигу посвећену овом селу.

Када се имају у виду садржај, методологија, ликовна и графичка обрада књиге од скоро 500 страница, без устезања се може рећи да је пред нама једна од најбољих, ако не и најквалитетнија монографија овог типа објављена последњих деценија, а која је посвећена селу на нашим просторима.
Напоменимо и то да је наш портал «еСтварност», док је хроника Гараша била у припреми, уз одобрење аутора, објавила делове ове монографије из којих се могло закључити да је реч о сериозном штиву.

Нема сумње да ће књига Гараши-хроника села бити радо читана и чувана, поготово у кућама Гарашана, расутих широм земљиног шара. То се могло закључити и по првим реакцијама читалаца. Када су сазнали да се Ивановићева монографија налази у Народној библиотеци «Свети Сава» почели су одмах да се интересују и резервишу за читање, јер је за сада стигао само један примерак до аранђеловачке библиотеке, иначе издавача ове књиге.