Приредио: Мирослав Живановић
Објављујемо други део, од укупно четири, „Поеме о Аранђеловцу“ Милутина Крсмановића, познатијег међу Аранђеловчанима као Мрса.
Душан Крсмановић Дуле или Комбе (многи су се питали на друштвеним мрежама да ли је то Аранђеловчанима знани Комбе, па и овом приликом то потврђујемо), синовац Милутинов, поклонио је нашем порталу оргинални рукопис поеме-хронике. Због дужине текста (24 странице) рукопис Милутина Крсмановића Мрсе објавићемо у четири наставка, опремљених ретким оргиналним фотографијама из документације наших сарадника - Љубомира Ивановића, пасионираног аутора и сакупљача старих фотографија, и цртежима сликара Милосава Вуксановића Вуксана.
Прве унутрашње стране пасоша Милутина Крсмановића Мрсе, са његовим калиграфским потписом
Наш портал «еСтварност» први објављује рукопис поеме-хронике Аранђеловчанина Милутина Крсмановића Мрсе (1924-2008) коју је написао 1998. године.
Ово је други од укупно четири наставка «Поеме о Аранђеловцу».
Факсимил једне странице оригиналног текста
«Поема о Аранђеловцу» - други део
На Ђунису занимљива фамилија Михаиловић Драге банкара.
Имао је кћер Драгицу и два сина
Пробисвета Јову „Дунђера“ и Свету „Вампира“.
Мајка Милена жива је и сада
Тако да је најстарији становник града.
У комшилуку добричина Фигец Јова,
Пензионисани официр, страсни риболовац,
Био је за варошке шаљивчине мамац.
Волео је шалу и од тога није правио драму.
Садруг му је Богић Воја
Слика у огледалу Фигец Јова.
Крошње Драгишиног воћњака крију
Радојка опанчара, тетка Љубу и синове Рану и попића Лију.
Код ћуприје испод које протиче поток Балабанац
На једној страни абаџије браћа Рајче и Ђура Бошњаци,
На другој страни Мијалчић трговац.
Преко пута хаџи Танасије Думовић житарски трговац.
На углу улице у правцу чесмице
Кафана „Балкан“ Лазаревић породице.
У тој улици је Лујка жена бомба,
Па муж јој Вела Лујкин и поткивач Драги „Шкемба“.
У Лујкином воћњаку испод цркве
Ми деца смо играли лопте и жмурке.
Преко пута „Балкана“ знана „Топ“ кафана
У којој „Жабарац“ ординира сваког петка
И намешта на човеку све што је поломљено без изузетка.
Мермерни дворац подиже млинар Драгиша Симић
И у њега затвори Дивну, кћер јединицу
Да је не би украо од ње вољен момак Милић
Ту је и Воја Живановић и његова пропала банка „Шумадија“,
А преко пута кафана „Србија“.
Са улице трговац Богићевић Блажа, син Срета, кћер Душанка
А у дворишту професор музике
Младеновић Љупче, њихова рођака.
Мајстор Гара, абаџија, умало да банкротира
Због страсне жеље варошког швалера.
Опанчарска радња Ђаковић Милорада
Ћеркa Рада и немирни син Раша „Ђаковац“
Па још један опанчар Матић Драгутин и син Слоба „Телац“.
Илија Михаиловић чувено име Аранђеловца
Доживотни посланик, банкар, индустријалац.
Десна рука му у послу била кћер Љубица.
Једног летњег дана деси се сензација,
Трговца Јоцу Урошевића, уби и опљачка хајдук „Кореја“.
Јоца је имао браћу нежење Перу и доктора „Фула“, отменог господина
Који је сваког викенда из Београда шетним возом долазио
И од железничке станице до куће се фијакером возио.
Мален, здепаст кафеџија
У чаршији познат као „Муравџија“
У кафани је са сваким правио зврчку
А за опкладу је јахао и мечку.
У згради Раје Ивановића до ћуприје
Смештене су занатске радње
Грчића, ткача, Симић Милана, обућара и Драгог, бојаџије.
Преко пута улице трговине Стефановић Весе, Божић Жике
И нешто више Станић Тике.
Милан Јовановић Гуштер, први сдесна, берберин, са комшијама у башти кафане «Маскарац»
На почетку главне улице зграда нова
Радовановић Тихомира трговина.
Кћер Олга, синови Васа, Драга и Раја.
До њега Јефта Симић, па браћа Лазаревић Миливоје и Илија
Њима није могла да подвали ни шабачка чивија.
Прву бензинску пумпу у вароши
Отворише браћа Ванђел и Ставра Цинцари
Поред тога и трговци гвожђари.
Да не би плаћао држави порез за нежење
Ставра се ожени, тако је говорило варошко јавно мнење.
Живановић Воја „Госа“ једини од трговаца банкротиро,
То није могао да преболи, па је умро.
Његова жена Мица настави да женске артикле шије,
Како би могла троје деце даље да школује.
Кафана „Касина“ Милосава, кафеџије,
У којој се сваког дана сем билијара
Играло домине, таблића и жандара.
Трговац-песник Радовановић Љуба,
Љубимац трговачког клуба.
Имао је кћер и четири сина дилбера.
И поред свакодневних проблема имао је дара да у стиху разговара.
Студент Лазаревић Драган личност јака, наопака,
Био је љубимац омладине и девојака.
Радња Тодоровић Хранислава пуна играчака
Многој деци играчка је била плачка.
Драгољуба Јанковића једина сарачка радња
Кога пред рат наследи Ђорђевић Аља.
Милан „Глумац“, весељак, шаљивчина, како рече чаршија,
У свакој чорби мирођија.
На забавама певао је „Врепца“ у коме је своје суграђане дрибловао боље од Шекуларца.
Био је војвода на свадбама, са фесом на глави и петлом у рукама,
Забављао сватове, командов'о музичарима и намигивао снашама.
Гросе гвожђарска трговина Стојановић Андрија
По сину Драгољубу, званом „Крца“, фирма познатија.
Око њега збивао се смех, граја и галама
У вароши је кружила фама
Да му је живот пун врлина и мана.
Ђокић породица имала је огромну зграду
У којој је сем празне трговине и Јасеничка банка.
У банци Анић Милан и веран му послужитељ Данило-Дача
Безобразног надимка.
Чика Милан имао је два сина
И важио за најдебљег грађанина.
Светозар Ђокић имао је две кћери и пет синова.
Сви су живели у слози као у великој задрузи,
Сем најстаријег сина Тике,
Који оде у Београд у банкарске чиновнике.
У одвојеној кући живео је Воја, дугогодишњи председник општине,
Персида-Мила и Јагода су биле његове кћери дивне.
Отмен господин доктор Драгољуб, управник Буковичке бање,
Саког јутра је долазио код Милана, брице, да му сапуња лице,
Обрије и добар бакшиш добије.
Профа Александар-Ацко-Ђоле
Њега све гимназијске генерације воле.
Историчар, козер, добар предавач,
Давао је оцене од петице до двојке, због њега нико није био понављач.
Најмлађи Јова, страсни ловац,
Пред рат се ожени и напусти Аранђеловац.
Сестре Деса и Коса, две отмене даме,
Пазиле су браћу нежење као да су им маме.
Павловић Добривоје „Јефтиноћа“
Имао је кћер и сина и водио бригу о мртвима.
Опремао их је тако да им буде пријатна вечна кућа,
Две лепе кћери Бранку и Славку имао је трговац Пајић Воја.
До њега огромна зградетина Богојевић Никодија.
У њој су смештени Живадин „Рупа“, пекар,
Вукашин Вуле, обућар, Милан Ломић, трговац, Сеља, опанчар,
Лепа Рада и муж јој Власта, сајџија, Милан, брица
И на крају „Бата“ Борово продавница.
Вукашин Вуле Николић, обућар, са супругом Ленком у дворишту породичне куће у Савезничкојулици 1960. године
Брижног домаћина Милана Ломића
Варошке шаљивчине изабраше за доживотног председника друштва папучића.
Дара „Шапчанка“, кћери Миља и Рада, син Мића су фамилија Богојевића.
Трговац у пропадању Милан Живановић имао је огромно имање.
Од благе нарави и добрих манира
Његова жена Цака веома агилна.
Имали су кћер Раду и синове Првослава и Јову.
Првослав је комшијску децу много волео,
Причао им приче, певао им песмице и надимке давао.
Мргуд, Мрса, Мандрда, Моша
Цакиница, Гавринац, Прежа, Гога, Богуша.
Јова звани “Меца“ најбољи фудбалер Жака из Суботице.
Умро је веома млад и у дубокој тузи остави чланове породице.
Кафану „Шумадија“ држао је Антић Миливоје и жена Анка.
После њих иста поста власништво Црногорац Рајка.
На углу црквене улице радња Милана Микића, обућара
Код њега је радио најмањи човек вароши кепец Пера „Баџа“.
У Ломиној улици-црквена, три фамилије.
Стојић Драгослава, абаџије, Жике Манојловића, богомиљца,
И Данила Миленковића, обућара, страсног ловца.
Ту је и позната жена Иванка - „Дуца“.
Њене симпатије су Станимир касапин и Бранко „Ћата“.
Човеку који са рукама на леђима поред ње прошета,
Скидала је са неба све свеце света.
У згради поред цркве станује свештеник Илић Милорад „Џале“
Кога сви грађани вароши воле.
Лети у црквеној порти уз гитару севдалинке певао
И своје три кћери обожавао.
Трговац Мића Милановић подиже нову кућу на углу улице.
У њој живео са женом Живаном
И кћерима Нацом, Миленом и Даром.
Чика Мића, добричина, увек насмејаног лица,
Тетка Живана нападна као осица.
Три сестре, три цвета различитог мириса и боја,
Као да нису постале од истог соја.
Хотел «Српски краљ», највећи и најпознатији угоститељски објекат у доњој чаршији
Најбројнија породица у чаршији
Била је нововерца Јаћима Николића, абаџије,
А састојала се од чопора дечурлије.
Било је једанаесторо деце и чика Аћим.
Да су сви мушкарци били, могао је да оснује фудбалски тим.
Галаме, смеха, плача била је пуна кућа.
Када погледаш у двориште не знаш чега има више
Деце, мачића или кучића.
Сви су пристојни, весели, вредни
И били су уметнички настројени.
Светозар Васић, кафеџија имао је жену Злату и кћери Љубу и Раду.
У каснијим годинама добише и трећу Гордану.
Кафана „Ваљевац“ више је била знана
По Злати Ваљевки него по Светозару.
До општине старински дућан Зечевић Вујица.
Његов трговачки еснаф му осрамоти лице.
Синови Драган, банкарски чиновник ожени се и оде у Врбицу,
А Душан Ренда настави очеву трговину.
Веса Максимовић пропао као абаџија,
У новоподигнутој кући отвори продавницу обуће,
Па тако постао Веса „Бостонџија“.
Човек весела духа, глумац, певач,
У сваком друштву би главни забављач.
Са урођеним даром причао је вицеве, а да се не насмеје,
Док је слушаоце могао до суза да засмеје.
Живот је провео поред жене „Лепојке“ са радошћу,
Безбрижно, у шали, у ићу и пићу.
У кући за рушење са лица,
Становала Наумовић породица.
На приземном прозору су увек биле сестре Мица, Цара или Пеца.
Волеле су и пазиле брата Драгослава „Пуру“,
Који на волшебан начин положи малу матуру.
У сутерену окренутом на Јешовац
Живота Калановић Калан, сваштар,
Дивовског раста, живео је као самац.
Својим калаузима отварао је сваку браву и катанац.
Тмурна и суморна из турског доба кућа,
У чаршији позната као кућа попова Савића.
Увек затворених прозора у њој је животарила Луда Наца.
Када падне ноћ, ову су кућу заобилазила деца.
Најпознатија и највећа кафана у чаршији је „Српски краљ“.
Најдуже га је држао Прокић Мића.
У њему су зими држане представе
Путујућих позоришта Цветковића и Животића.
Било је и биоскопа, па смо се до суза смејали
Враголијама Пата и Паташона и Чарли Чаплина.
Лети испред кафане долазила је доња чаршија
Да слуша Весело вече са радија. 
Илустрација: Милосав Вуксановић Вуксан
Милош Павловић, опанчар, имао је кћер Љубицу
И синове Милорада-Бату и Ацу.
У истој згради становао адвокат Костић Жика,
Отменог држања и добрих манира.
Његова жена Зора претерано нападна да и у кафани, није му давала мира.
Једини апотекар у чаршији Јовановић Коста,
Син му сенатор Димитрије-Мита,
Фамилија имућна и бројна, две кћери и четири сина.
Код парка дивна вила, а шофер Божа „Дијалог“ возио је један од првих аутомобила.
К'о голубарници начичкани једна до друге куће приземљуше
Фијакеристе Чеде Шишмановића.
Кћери Дара и Љубица и пекара Ризнића.
Породична гробница на гробљу Рисовача у којој су сахрањени банкар Драгутин Драга Михаиловић, солунац, супруга Милена (најстарија Аранђеловчанка, умрла у 104. години) и њихов син Јован-Јова «Дунђер»