Приредио: Мирослав Живановић

Драги читаоци објављујемо трећи наставак, од укупно четири, „Поеме о Аранђеловцу“ Милутина Крсмановића Мрсе (1924-2008), која је побудила Вашу велику пажњу.

„Поему о Аранђеловцу“ Милутин Крсмановић, Аранђеловчанима познатији као Мрса, написао је 1998. године. Рукопис поеме добили смо, ради ексклузивног објављивања на порталу „еСтварност“, од Мрсиног синовца Душана Крсмановића (Дуле, Комбе). „Поему о Аранђеловцу“ улепшавају фотографије Љубомира Ивановића и цртежи Милосава Вуксановића Вуксана, а у овом прилогу објављујемо и две фотографије из породичне архиве Аранђеловчанке Цице Влаин. Свима за сарадњу упућујемо велику захвалност.

Исписници Милутина Крсмановића Мрсе знали су да је Мрса био пасионирани навијач београдске „Црвене звезде“, али многима није било познато и да је током 80-их година прошлог века био и члан ФК „Црвена звезда“.

Чланске карте Милутина Крсмановића Мрсе у ФК „Црвена звезда“

Порука са полеђине чланске карте, због актуелних данашњих асоцијација на помен речи „навијач“, више је него илустративна: „Спортским бодрењем доприносите успесима свога клуба“. Могућим текстовима данашњих порука „навијача“ не бисмо да кваримо ова лепа сећања.

У некадашњој кафани „Ваљевац“ до пре годину дана радио стаклорезац, а сад нови власник „Буковичка бања Стублина“ продаје пословни простор у приземљу

Ево и трећег наставка „Поеме о Аранђеловцу“ Милутина Крсмановића Мрсе:

Дуванџија Миленко Ђорђевић „Ћаћа“
Месар Анић Драган „Главоња“
Епитет његов наследи син Жика, па кћер Рада
Мајка Јела после смрти мужа борила се да породица не страда.
Браћа Комненовић Ђура „Креза“ и Љуба брица,
Па његова увек зарозана жена Миленија наивног лица.
Кућа склона паду, двориште неуредно у корову
Огроман орах и једно жуто без предње ноге куче на овом плацу.
То је све што ме подсећа на „Пљуцу“.
Прстенко Тодоровић Илија, звани Турчин,
Своје дрангулије продавао по околним пијацама и вашарима.
Седео је љут и строг поред тезге са штапом у руци
И тешко одолевао својој старачкој муци.
Имао је три кћери и четири сина
Драган још један „Главоња“ у чаршији и Раја
Били су као и отац прстенџије
И одвојено један од другог зарађивали кору хлеба са доста зноја.
Трећи син подофицир Цака
Најмлађи, добричина Жика, боем и уметнички тип.
У почетку Жика„Турчин“ а доста касније познатији као Жика „Стрип“

Живорад Тодоровић Жика Стрип – Жак Себастијан (1925-1969), аутопортрет (фото: архива "еСтварност")

Тоша посластичар стварао ми је проблем
Честим селењем не знам где да га уденем.
Код њега смо јели гемиште, шампите и кремпите
А на одласку његову жену Јулу звали: Куку, Јуло, кукавице
И бежали из радње главом безобзирце.
Рајко Спасић држао је кафану „Српска круна“
У дворишту тишљери Миле, Гавра и Биња.
Гавра „Шумадинац“ имао жену Соју и сина Мила
Када би неку чашицу више попио
Француски би проговорио.
У фамилију трговца Ђорђевић Радомира.
Удадоше Гигић Милована, полицијског писара.
По газди позната Воје Мимовца кафана
Јер Воја воли што нико не воли.
Воја воли доста да попије
И увек је био краљ за бекрије.
Имати шесторо деце за сваку породицу родост и мука,
А имати шесторо удавача,
Као што има трговац Месаровић Љуба је мука и дика.
Кућа Наде и Милована Маринковића
Фамилија је династије Карађорђевића.
Син Живорад, мала кућица
Пензионер Павловић Радојица.
Као да је са Вилеровог гоблена сишла слика
Авлија пуна разнобојног цвећа, кућа шумадијска.
Ту станује Креманац породица
И позната Наца Бабица.
Гвожђарског трговца Ђорђа Милићевића уби купац.
Када је пробајући револвер, испалио смртоносни хитац.
Кућица киоск Милана новинара
Код њега смо куповали чекајући одговарајуће дане
Разне стрипове и петпарачке романе.
Породица Јовановић зване „Ђике“.
На Ђикином брду имала је велико имање.
Преко пута вашаришта и две трговачке радње.
Кафана Јосипа Вулићевића,
Те страћара Добривоја Маркића.
Мијаило Мијаиловић опанчар имао је доста станара.
У дворишту породица Спире поштара.
Рус Алекса Кочмарук, гледајући на улицу,
Имао је своју ситничарску радњицу.
Фризерски салон отменог фризера Ћирић Милана
Па породице Рашић трговина.
Ристовић Божа звани „Троцки“ имао је два локала
У једном његова опака жена Цаја држала је трафику дувана.
У другом берберска радња Топаловић Драгог, па Мејић Романа.
Благоје Петровић имао је дашчару
У продужетку ћу да споменем пошту стару.
Прави турски хан са великом авлијом и шталама
Носио је европски назив „Лондон“ кафана.
Плећевић Илије трговина, па пекара Савина.
У њој је производио бурек, ђеврек, симит са салепом,
Печене дулеке, лепиње и чаје.
Затим долази бројна породица Ђорђевић, зване Ђоје.
Чеда Теофановић, месар, преко лета продавао и лед.
Имао је два сина и две кћери, слатке као мед.
За Бошковић Милоја „Телака“ и Ћосу абаџију
Знало се да су спадала и да све коцкарске игре играју.
Општински кмет Сретен Јевтић имао је раскошну кћер Олгу.
Удаде је за високог официра
Такве свадбе пре ње није било.
Па се у чаршији о њој дуго говорило.
Од улице увучена мала кућа
Испред ње лепа баштица, дом је Светозара Поповића „Заровца“.
Знаменитог председника општине Аранђеловац.
Опанчарска радња Драгутина Љубичића,
Па кафана Мирка Матића.
Трговац Катанић Радован,
Кћи Лепосава и синови Милашин, Илија и Драган.
Милан Ристић, абаџија.
Кафана «Атина» Антић Анке и Миливоја.
Ту је и трговац Божић Душан,
Кћер јела и синови Живан и Аца „Брњаш“.
Месар Симић Жика „Лажов“,
Синови Драган, Цига и кћер Кена.

Кућа у доњем делу Аранђеловца, у којој је живела породица Милутина Крсмановића Мрсе

У комшилуку доктор Рус Стабљиков
И лепа кућа и трговина Коцина.
Код хотела „Ново здање“ породица Крахтис
Има кућу ко касарну и велико имање.
Са друге стране на почетку главне улице кафана „Централ“
Газда Чеда Бакрачило и жена му Дара
Ту смо ми ђаци за време лета играли билијара.
Поред, у рупи државни монопол и гвожђара
Николе Јањачковића Цинцара.
Његова два одрасла сина живела су ван града.
Мика „Гуђа“ се одселио у Мостар,
а Коста адвокат до Београда.
До Николице Цинцара Сојка, удовица,
Имала је сина Прежу јединца.
Умреше једно за другим и тако неста фамилије.
У оронулој згради оста само „Народна кујна“ једног Чокалије.
Гвожђар Дамњановић Воја један из трговачког клана
Кога је у вароши било
Имао је две кћери и два сина
Најстарији Радица и Драган „Папило“.
Бошко Клонфер, син Душан „Сом“ и кћер Рада
Која у аутомобилској несрећи умало да страда
То је била прва у чаршији „саобраћајка“.
У дворишту Шандор и Мица трукерка.
Онда занатског еснафа канцеларија,
У којој је секретар чувени Киоња Никола Ђоја.
Кафана „Европа“ објекат Нушићевог сумњивог лица
Власништво Каје и Љубе „Маскарца“
Живели су са две кћери и три сина.
Велико двориште са шталом пуно кокошака, патака и пилића.
Ту је и пекара Попадића.
Затим долази огромна зграда Косте Стефановића, Цинцара.
Био је житарски трговац на ангро, зато сагради два магацина
Како није имао деце, усвоји Миру „Јаблана“ за сина.
На другом углу улице лепа кућа Косте и Сојке „Кучобојке“
Ту је бакалница Милована Кораћице.
Код њега су деца радо куповала чоколаде,
Јер уз њу су увек добијала неку бомбону приде.
Тетка Тода, кћер Рада и син Радмило „Кића“
Фамилија лимара Милана Јовића.
Поред целокупне лимарије правио је за жито тријере.
У дворишној згради становао Павловић финанс.
Имао је кћери Вукицу, Марију и Деса „Ћора“
И сина Чеду „Мачора“.
Кафана Шундић Драгутина и жене му Борике,
Која је волела да другима држи придике.
У овој кафани сте могли да постанете члан друштва лажова
Ако сте умели лепо да испричате да вам је сан постао јава.
До кафане социјалиста Коста Средојевић, опанчар.
Па Рајко Живковић, обућар.
У дворишту сирота тетка Јермина,
Са две кћери Олица „Чонче“, Миленом „Врцом“
Синовима Пантом и Ђоклином.
Оронула зграда Гајић Вујице,
У којој оста сама кћер Ангелина
на силу одвојена од кћери Милице.
Имање и нова зграда Ангелине и Матијашевић Милорада
Имали су два сина Милана „Ћиру“ и Милића
Најбоље фудбалере клуба „Обилића“.
Кућа из деветнаестог века - у једном делу Ђура, опанчар,
У другом Ђока воскар, после кога се усели Глиша Медин, месар.

Најстарија зграда у Аранђеловцу, из 19. века, са дрвеним потпорним стубовима (у једном делу радио Ђура опанчар, а у другомЂока воскар)

Ову кућу су моји школски другови звали сојеница.
У њој је живела и одрасла Крсмановић породица,
Мајка Милена, брат Прежа и сестре Олга и Драгица.
Кроз Ђурину опанчарску радњу прошла је плејада раденика,
Брат Радисав, Неша, Веља, Алекса,
Жика „Влауца“, Милентије, Бранко
Са два срасла прста Михаило „Црепуљар“ и Марко.
У дворишту Пољаков фамилија,
А потом се усели Рада и Власта „Сајџија“.
Обитавала је код Костициног магацина
Жена доброг срца Мица „Ћепуркина“.
Иза Костициног магацина велико имање Радишића, Ђорђа „Књаза“.
Жена му је Мица, кћи сека и син Александар-Аца.
Велика ливада која је до Соколане допирала
Ту смо јахали ждребад и играли фудбала.
У кући коју је купио Николица Јанаћковић, ја сам као мали
Скотрљао се низ велике степенице
Остао читав и жив само са белегом на глави.

Милутин Крсмановић Мрса (први слева) био је кум на венчању Даре и Милана Влаин (у првом реду) 1943. године у Аранђеловцу (фото: из породичне архиве Цице Влаин, Аранђеловчанке, ћерке Даре и Милана Влаин)

Иначе, бројни Аранђеловчани, поготово они који су се преселили у Београд, захвалили су нашем порталу на објављивању «Поеме о Аранђеловцу» Милутина Крсмановића Мрсе и пожели нам сличне прилоге у будућем периоду.

Уз захвалност, обећали смо да ћемо истрајати на започетим истраживачким активностима о људима и догађајима из прошлости Аранђеловца, све мислећи да сви ми живимо од прошлости у садашњости ради будућности.

(Наставиће се)