Текст и фото: Љ. Стојановић
У оквиру програма обележавања Сретења као државног празника Републике Србије, у недељу, 16. фебруара ове године, у Народном музеју у Аранђеловцу представљена је књига Тање Вићентић «Буковичка црква Светог Арханђела Гаврила у Аранђеловцу».

Препуна сала Народног музеја у Аранђеловцу сликовито је одразила велико интересовање Аранђеловчана за књигу о буковичкој цркви „Светог Арханђела Гаврила“, која историјски има немерљив значај за српско национално биће и догађаје који су били судбоносни у предвечерје Првог српског устанка. Притом је била током минула два столећа скрајнута на маргине црквеног архитектонског наслеђа у овом крају, посебно када се од друге половине 19. века, градњом нове, репрезентативније и истоимене, цркве Милоша Обреновића у Врбици, варошка насеобина формирала око ње.

Детаљ са промоције књиге у Народном музеју у Аранђеловцу

Због тога је ова студија Тање Вићентић, историчара уметности и кустоса у Народном музеју у Аранђеловцу, представљала и велики подухват да се из другог плана извуче непозната у црквеном градитељству Србије, једна по габаритима и архитектонским вредностима мала, а по историјском значају велика црква. Она је у међувремену претрпела многе поправке и обнове, али не треба заборавити да је у њој сачувана јединствена реликвија, оригиналан крст проте Атанасија Буковичког, под којим су се заклели Карађорђе и српски прваци на подизање устанка, као и иконе са иконостаса, рад Живка Павловића из 1851. године, последњег иконописца из прве половине 19. века. Све иконе су, након конзервације, посетиоци могли да погледају у Народном музеју у Аранђеловцу, где ће и остати као саставни део збирке из историје уметности.

После зналачке конзервације царске двери заблистале пуним сјајем

Студија Тање Вићентић има поднаслов «Династички програми и државне политике у процесима формирања насеља и парохијских храмова у унутрашњости Србије у 19 веку», што упућује на широку анализу стања срског друштва не само 19. века, него прати историјат цркве све до данашњих дана и последње обнове, укључујући и црквене, политичке и друштвене промене током два столећа. О томе су врло занимљиво, аналитички и стручно говорили протојереј ставрофор у Буковичкој цркви Зоран Алексић, историчари др Радомир Ј. Поповић и др Бојана Миљковић Катић и историчари уметности мр Вук Даутовић и др Ана Милошевић.

Сви су се сложили да је монографија о Буковичкој цркви више од тога, да је озбиљан научно истраживачки рад, капитално дело на коме је Тања радила више од две и по године и које у многоме превазилази све радове о црквама овог краја. Значај тог подухвата је још већи ако се зна да се ауторка могла ослонити само на врло ограничене ресурсе - архитектонски изглед цркве који је више пута мењан, сликарство са иконостаса које је било у очајном стању, малобројни црквени инвентар и археолошке налазе.

Зато је требало доста напора и времена за истраживање архивске грађе, новинских чланака, фотографија и свих могућих и немогућих извора и информација у којима се, како рече др Ана Милошевић, Тања Вићентић показала као добар детектив. -Она је сав тај материјал прикупила, критички пробрала, анализирала и сигурно и агументовано дошла до важних закључака и изнела убедљиве претпоставке. Она се није зауставила на томе, већ је желела да нам представи тродимензионални изглед Буковичке цркве - 3D модел, тако што је Буковичку цркву сагледавала у различитим контекстима настанка, трајања, историјских и друштвених прилика, различитих политика, државних, црквених, локалних, социјалних и уметничких прилика - истакла је др Милошевић.

Ова монографија је поставила изузетно високе стандарде истраживачима националне историје уметности, а што се тиче проучавања локалне историје, књига ће бити незаобилазни водич и кроз виртуелну и кроз архивску грађу, сматрају угледни професори. У настајању ове књиге веома велику подршку дала је Црквена општина буковичка, која дуже време успешно сарађује са аранђеловачким Народним музејом. Говорећи о томе, али и о књизи, протојереј ставрофор Зоран Алексић је истакао значај Буковичке цркве крајем 18. и почетком 19. века и његовог проте Атанасија, који је у овом крају, како је рекао, био „мали Свети Сава“ за српски народ тог времена, јер све оно што је било значајно, дешавало се управо у тој цркви, у смислу националне свести и духовног узрастања. И данас црква треба то да буде, и као место окупљања академски образованих људи и место саборности за све оно што је најбоље у нашем народу, поручио је протојереј ставрофор Зоран Алексић.