Љ. Стојановић
Најновија изложба објеката, цртежа и скулптура Саше Панчића у галерији „Александар Алек Ђоновић“ у Аранђеловцу поново је потврдила да је Смотра уметности „Мермер и звуци“ начинила добар искорак сарађујући са «Арте галеријом“ из Београда.

Због чињенице, пре свега, да се овдашњој ликовној публици пружа увид у стваралаштво савремених уметника, чија дела ретко ко од нас може видети у аранђеловачким галеријама због њихових различитих концепцијских програма, ако их уопште и има.

На Смотри „Мермер и звуци“ се последњих година искристалисао ликовни програм, који посетиоцима, бар током трајања те манифестације у два летња месеца, нуди оно што чини савремену српску ликовну сцену, и то захваљујући већ поменутој београдској галерији, али и селекторки Тијани Гогић.

Аутор Саша Панчић изложбу посвећује др Зорану Гаврићу, који је написао и предговор за каталог, а који је, у ствари, нешто скраћени Гаврићев текст, писан 2002. године поводом Панчићеве изложбе у галерији „Звоно“ у Београду. Из тога произилази да се текст не односи искључиво на ову изложбу у Аранђеловцу, већ на однос модерне и постмодерне уметности или како носи назив ова изложба „Од конструктивног ка конкретном“.

Слика са изложбе Саше Панчића

Није лако објаснити такозваном обичном гледаоцу суштину самог дела, поготово што се у грађењу слике, од којих неке прелазе у објекте, а у крајњој инстанци у скулптуре, пре свега због тога што је реч о конкретном бићу саме слике. Она коегзистира по неким својим правилима и законима, а Саша Панчић, играјући се и промишљајући све те законитости даје предност линији, а не форми. Али то није линија какву познајемо у класичној уметности, која чини контуру неког бића или објекта, већ се она „поистовећује са сопственим бићем, губи значење хоризонта и добија улогу просторног седишта...“ каже аутор. Тиме Панчић одузима посматрачу сваку могућност да се кроз слику, објекат или скулптуру поистовети са нечим виђеним, већ га „тера“ да се удуби у себе и отвори за неку нову спознају о слици и уметности уопште.

Панчићеви радови су углавном у црној боји, рађени тушем на папиру, акрилом на шпер плочи, користи и дебљу гуму за израду објеката и скултура, које су претежно урађене у металу.

Излагао је у многим градовима бивше Југославије, учествовао је на колективним изложбама и радионицама у Кини, Румунији, Грчкој, Хрватској, Пољској Француској, Тајланду, Русији, Аустрији, Бугарској, бави се и краткометражним филмом, а његови радови се налазе у многим музејима, јавним просторима и колекцијама у нашој земљи, Финској, Бугарској, Италији, Хрватској, Швајцарској, Јапану.