Иван Златковић, књижевник из Аранђеловца, о књизи Милосава Божића ПОВЕСТ, ПРИЧЕ, ДОКАЗИ КРОЗ ТРЕШЊЕВИЦУ И ВЕКОВЕ, издавач: «Стварност», Аранђеловац, 2022.
Публикацију Повест, приче, докази, кроз Трешњевицу и векове Милосава Божића, Трешњевичанина који живи у Аустралији, приредили су Владета Коларевић и проф. др Александар Петровић. Она представља ауторова историјска промишљања, филозофске и метафизичке рефлексије, као и зборник забележених казивања људи из централне Шумадије.
На првим страницама књиге находе се критичка просуђивања о Божићевом тексту (проф. др Александар Петровић, Владета Коларевић, Сретен Божић илити Б. Вонгар), као и уводник Милосава Божића. Публикација је издељена на три функционална дела, на историјска поимања о селу Трешњевици кроз векове постојања, казивања Трешњевичана и људи из других околних шумадијских села о различитим животним догађајима и појавама, као и на размишљања о човековој несвесној и духовној снази и моћима.
Божићева Повест заснована је на објављеним историјским изворима, али и на личном истраживачком раду, на разговору с учесницима у збивањима, као и на личним сећањима. Историјско виђење Трешњевице као постојбине допире до митских словенских времена, врхунећи у савременим збитијима и погромима. Особена историјска судба овог краја постаје парадигма повеснице српског национа, обзнањујући се кроз циклична понављања.
Приче, казивања људи о својим животима можда су и најзначајнији део ове публикације. Живописна, необична, интимна, добро наративно уобличена, језички уверљива, лична сећања и промишљања, по форми јесу блиска предањима и меморатима (исказаним искључиво у првом лицу). Ова изворна казивања су различити облици историјских, локалних, митолошких нарација, којима се приповеда о готово свим областима човековог живота и страдања. Нека од њих представљају зачудно лично искуство, интимне доживљаје, илити библијску и јововску упитаност над људским удесом који човека поставља у улогу жртве или крвника, обликујући при том особену етнопсихолошку и карактеролошку црту овог шумадијског поднебља.
Део Докази представља занимљиво размишљање о човековим духовним моћима, о силама које господаре његовим несвесним бићем, а које Божић означава ''магнетним'' и духовним пољима. Ова рефлексивна поимања јесу на трагу филозофског, она на основу упечатљивих животних примера, аналитичког и појмовног дефинисања, одгонетају и тумаче одређене појаве.
Божићева књига јесте значајан документ о времену у којем живимо, о прошлости српског народа, његовој историјској судби, али и узроцима и последицама, као подстицај за даља промишљања о нашој будућности. Иако писана са значајном просторном дистанцом, с обзиром на то да је Милосав Божић живео у далекој Аустралији, где је и сад његов брат Сретен, она није изгубила суштаствену везу са завичајем, који се обликује као централна космичка постојбина у Божићевим мислима и срцу, а који нам се представља као историчар и политиколог, антрополог и етнограф, филозоф и психолог, тежећи првенствено хуманизовању човековог духовног универзума.
Публикација Милосава Божића Повест, приче, докази, кроз Трешњевицу и векове биће занимљива свим поклоницима завичајне литературе, односећи се на хронотопска обележја села Трешњевице и Шумадије, али и као изузетан подстицај на размишљање о историјском, идеолошком, културном и традиционалном наслеђу српског народа.