Текст и фото: Љиљана Стојановић
Последња изложба на Смотри „Мермер и звуци“ у Аранђеловцу, отворена 12. септембра у Павиљону „Књаз Милош“, понудила је посетиоцима најновија остварења троје уметника, који су прошле године радили на 46. Симпозијуму „Свет керамике“.
Јасмина Пејчић, Данијела Пивашевић Тенер, Матија Крстић и Јована Јанковић били су изабраници селекторке Љубице Јоцић Кнежевић, која је на отварању изложбе рекла да је веома задовољна оним што су керамичари остварили на поменутом симпозијуму. Она је истакла да је концепција симпозијума садржана у ставу да се на окупу нађу различите генерације, од старијих и већ афирмисаних уметника, до најмлађих или студената завршних година Факултета примењених уметности.
Тако се уметница средње генерације Јасмина Пејчић, иза које стоје значајне награде, самосталне и групне изложбе, као и уметничке колоније у земљи и иностранству (Јапан Кина, Тајван, Португалија, Шпанија, Италија, Француска, Немачка, Финска, Ирска, САД, Литванија, Летонија, Румунија и Словенија) представила комадима у порцелану, изузетне лакоће и тананости, готово прозрачности, насталих као резултат њеног експериментисања са папиром и порцеланом.
Остварења у керамици Јасмине Пејчић
То су беле композиције, састављене од цилиндричних увијених трака које се на крају развијају, отварају и унутар којих су опиљци рендане глине, чиме на неки начин спаја два материјала, а истовремено и ради на њиховој деструкцији. Ти комади су префињене лепоте, са изванредним осећајем за интеракцију тродимензионалне форме и дводимензијалног пресликача, цртежа - фотографије, чиме се, иначе, бавио и овогодишњи учесник „Света керамике“ Веља Вукићевић. Наравно, својим рукописом. Јасминин порцелан настао на овом симпозијуму је, уствари, наставак њених ранијих радова, који се овде надовезују, али и разрађују, тако да су део њеног контиунираног рада на непрестаном истраживању нечег новог.
Нешто млађа, Данијела Пивашевић Тенер, која је направила завидну каријеру у Немчкој и која је, као и њена претходница, учествовала на многим интернационалним изложбама и симпозијумима у Аргентини, Израелу, Пољској, Индонезији, Индији, Македонији, Турској, Италији, Данској, Немачкој и нашој земљи (тренутно предаје у Берлину на Универзитету уметности УДК) изложила је масивне стубове бакарно-црвене глазуре, које попримају изглед злата. То је, заправо, наставак њеног рада, насталог у Нојминстеру крај Хамбурга, где је већ имала сличну изложбу стубова који се огледају у огледалима, чиме се ствара илузија већег простора. Посетиоци се могу у њима и огледати, уколико завире у њихове отворе.
Стубови од керамике Данијеле Пивашевић Тенер
Млади Матија Крстић заузео је цео један зид павиљона својим биоморфним формама кружног облика. Међу њима привлаче пажњу два комада са диодима и треперујућим ефектима у центру. И остали експонати, који заједно чине једну композицију, међусобно су стилски повезани, међу којима се истичу и неколико комада вема лепих глазура у тиркизним нијансама, које су готово заборављене или запостављене у делима већине савремених керамичара.
Керамичка композиција Матије Крстића
И најзад, најмлађа керамичарка која је тек дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду, Јована Јанковић, већ има иза себе солидну излагачку биографију и награду УЛУПУДС-а, као и њен претходник Матија Крстић. Њена „месарска радња“, експресивни керамички комади бутова, сланине, распорених животињских тела, изазивају нелагоду и метафорични су приступ времену у коме живимо, те њена керамика поприма ангажовани смисао, што смо и раније приметили на делима неких других младих керамичара. То је мудра опомена или порука у прави час.
Ако изузмемо керамичаре и службена лица (Смотра, медији...) као и неке овогодишње учеснике „Света керамике“ који су дошли у Аранђеловац „да праве гужву“, Аранђеловчана на отварању изложбе није било. Тужно, а и срамота је!