еС
У оквиру манифестације „Под трешњом“, која постоји од 2009. године, после трогодишње паузе Бранка Максимовић окупила љубитеље поезије и народне традиције у свом дворишту у Брезовцу.
Из дворишта Бранке Максимовић, у њеном родном Брезовцу (коме је пре скоро пола века испевала „Брезовчанку“, једну од најлепших песама о овом селу на падинама Венчаца) орила се данас песма и звук фруле у извођењу Милосава Ранковића. Певале су фолклорашице културно-уметничког друштва „Индустрије електропорцелана“, али и Бранка и њени гости су показали да нису заборавили старе, добре, изворне народне песме које су у истом том дворишту певали и њихови преци.
Девојачке песме одзвањале су данас између Сенових Лазина и извора Змајевац у Брезовцу
Бранкино стваралаштво подстакло је Светозара Николића (сина Дејана и Весне, братанице Владете Коларевића), као и Николу Максимовића (Бранкиног братанца) за кога рече да ће у будућности „у овом дворишту он да буде главни“ за поетско казивање. Унуци почившег Гвоздена Стевановића (који је био и Бранкин побратим) Матеа и Младен су присутнима рецитовали стихове из Бранкине песме „Црни човек“, док су рођени Новосађани (који од недавно живе са родитељима у Јеловику) Азра и Андреј казивали песме из књиге Азре Феризовић „Моја ризница“.
Азра и Андреј Феризовић рецитују стихове песме „Бранка и трешња“, из своје књиге „Моја ризница“, у част песникиње Бранке Максимовић
Инспирисана младим песницима, и казивањем њене поезије, Бранка Максимовић је присутнима изустила и стихове поетског остварења „Наша песма“, коју је посветила самој себи и Владети Коларевићу.
„Наша песма“ Бранке Максимовић
Искусни песници, Омер Петојевић (који је и овог пута, по традицији, био најављивач програма „Под трешњом“) и Душан Бањац, вишедеценијски Бранкини пријатељи, подсетили су присутне на препознатљиве стихове из својих књига: Омерове „Поворке“ и Душанове „Ништа ми не верујте“.
Владета Коларевић је у свом надахнутом обраћању представио Бранкин родослов, а посебно је с пијететом говорио о Бранкиним родитељима и указао на значај њеног стваралаштва, које је оставило несумњив траг у српском песничком опусу.
Владета Коларевић, посебно надахнут, обратио се гостима у дворишту Бранке Максимовић
Гости манифестације „Под трешњом“ одали су и дужно поштовање свим преминулим песницима, истраживачима, планинарима и поштоваоцима Бранкиног стваралаштва, који, нажалост, нису више међу живима.
Као и недавно, о Петровдану на Дворинама, и данас су у дворишту Бранке Максимовић били арехолог проф. др Дејан Радичевић са Археолошког института Филозофског факултета у Београду и археолог-историчар Владан Миливојевић из Народног музеја у Аранђеловцу, са својим сарадницима – истраживачима који марљиво раде на археолошком локалитету Дворине.
проф. др Дејан Радичевић говори о значају локалитета Дворине и средњовековне цркве на том локалитету подно Венчаца
Велики значај арехеолошког локалитета Дворине, на коме је после проналаска средњовековне цркве, која је изграђена за време Немањића, највероватније у периоду владавине цара Душана, састоји се у томе што овим открићем мења и српска средњовековна историја, нагласио је проф. др Дејан Раичевић. У свом обраћању присутнима проф. др Радичевић је напоменио и на значај историјске личности Павла Бакића, последњег српског деспота, који је живео на Венчацу крајем 15. и почетком 16. века.
Указујући на значај заштите Венчаца, који се убрзано претвара у велики каменолом, мр Драган Тодоровић, председник Управног одбора Удружења „Павле Бакић“, је говорио о значају Венчаца за грађане Аранђеловца и Србије, а посебно за опстанак мештана села око Венчаца и развој туризма. Пажњу присутних привукла је и Тодоровићева реченица да заједно са Бранком и Владетом, који су руководиоци Удружења „Павле Бакић“, могу да буду задовољни и тиме што већ сад знају да ће их за десетак година у раду удружења наследити Матеа и Младен Стевановић из Брезовца и Светозар Николић из Аранђеловца. –Ништа друго да нисмо постигли, довољно је то што смо за нашег живота добили наследнике на одговорним пословима у Удружењу „Павле Бакић“ – закључио је Тодоровић.
Будући руководиоци и садашњи председик Удружења „Павле Бакић“, слева: Светозар Николић, Младен Стевановић, Матеа Стевановић и мр Драган Тодоровић
Пред крај данашњег лепог дружења песника и приврженика народне традиције, у дворишту Бранке Максимовић у Брезовцу развило се шумадијско коло.
Коло, с девојкама у народној ношњи, као подсећање на стара, добра, времена
После сплета народних игара и фрулашког „Крагујевачког друма“ одјекнули су и препознатљиви тонови и речи изворних, народних, песама од „Сто оваца, сто оваца“ до „Ој, ораје ораје“...
Сви као један – „Ој, ораје ораје“, слева: Милан Швабић, Бранка Максимовић, Милан Ћировић, Милосав Ранковић, Владета Коларевић и Омер Петојевић
И док је топло јулско сунце замицало иза „Змајевца“, о којем је Бранка тако лепо приповедала у својим књигама, гости манифестације „Под трешњом“, на предлог Микице Милићевића, почели су да се уписују код Омера у списак пренумераната Бранкине нове књиге, која је у припреми. –Хвала свима што сте дошли, у здрављу се видели и следеће године, када ћете у рукама имати и моју нову књигу – поручила је Бранка Максимовић.