Драгован Лазаревић
Из престонице је краљ Александар Карађорђевић ненајављен бануо у «Европу». Обрео се у аранђеловачкој кафани «Европа» Љубе Радовића Маскарца, међу угледним гостима.

Уз мезе и пиће, професор Жика Матијашевић је препричавао предавање које је недавно одржао о Француској и њеним везама са Србијом, а професор Милан Милошевић, солунски ратник, о великом значају битке на Кајмакчалану.

Таман је суплент Александар Ацко Ђокић заустио о будућем предавању, о значају Друштва народа, кад у "Европу", као наручен, крочи мајор Милован Гавриловић из Белановице. Када спази краља, испрси се, спреман да салутира, али га краљ предухитри. Његово величанство скочи од стола и први поздрави јунака и витеза са Једрена.

И даље висок, крупан, стасит, са брадицом и штуцованим брковима, али сада у цивилу, са шеширом и отменим штапом, уместо униформе и сабље о појасу, смешкао се кршни Качерац.

Као официр учествовао је у многим бојевима од 1912, а прославио се у жестокој, дугој бици за Једрене, у којој је учествовала силна војска. Једрене је опкољено доласком српске

Друге армије, под командом генерала Степе Степановића. Пристигло је из Србије педесетак хиљада ратника, са око три хиљаде кола, четири и по хиљаде коња и волова, који су теглили 72 топа.

Опсада утврђеног града трајала је месец дана, а битке су биле крваве. Погинуло је или рањено 13.000 Турака, а заробљено их чак 60.000, међу којима 14 генерала и 2.000 официра.

Ударном групом, која је намеравала и успела да ухвати живог Шукри-пашу и његов штаб, командовао је Милован Гавриловић. Заробљени паша је отпасао скупоцену сабљу и положио је пред ноге мајору Гавриловићу.

Частан српски официр није хтео да понизи противника, команданта све турске војске у борби за Једрене. И као непријатеља га је ценио, па му је кршни Качерац, мајор из Белановице, витешки сабљу вратио.

Зато му је и краљ ослободилац први салутирао у кафани Љубе Качерца.