Љ. Стојановић
Реални предели – пејзажи Србије, посебно Војводине, гледани из другачије визуре, погледом одозго, тематски су приказ фотографија Љубише Тешића, изложене у Малој галерији у Аранђеловцу од 15 – 28. јула.

Поетски, али и интригантски названом поставком „Акварели из ваздуха“ Тешић је само желео да покаже како и снимци дроном могу да асоцирају на пејзаже рађене акварелом, мада се његове врло експресивне фотографије, својим равним површинама, природним колоритом и њиховим контрастима, могу условно назвати „акварелима“. Пре су то исечци са неких широких предела, засејаних разним културама или самониклим биљем, стабилних форми и јасни у композицији, којом, овај врсни мајстор фотографије, суверено влада, додајући још један важан квалитет, а то је ликовност.

Пано на сликарском штафелају у Малој галерији

Тешић има око да тачно одреди где пресећи, какав златни пресек направити и понудити гледаоцу несвакидашњи доживљај, који је много шири од онога што човек види ходајући. Тада он сагледава само први, или евентуално још неки план иза, а овде је све на длану: предели са непрегледним зеленилом, сунцокрети, далеководи, правоугаоници засејани разним биљем, оранице, трагови гума од механизације којом се обрађују или сеју њиве, водене површине са набујалим алгама, раскошне крошње са експлозијом свих нијанси зелене, жуте, црвене...

Нико од нас, или је мало нас који имају ту привилегију да гледају нешто одозго, са неке висине, где је поглед и широк и дубок, па је сасвим логично што све фотографије делују апстрактно и дводимензионално. Осим једног детаља на две фотографије са далеководима, све је плошно. Нема дубине, већ су дрвеће, засади, жбуње потпуно дематеријализовани и стављени у исту раван, што Тешићеве фотографије доводи у склад са ликовним и сликарским елементом. Модерна уметност у сликарству, па и у фотографији, некад прави сличан узалудан напор. Некад не прави. Тешићеве фотографије или „акварели“ крче нове путеве у овој уметности.

«Обилазак» - несвакидашњи поглед на далековод

Љубомир Тешић је изложио 25 фотографија, које су, према његовим речима, одштампане на архивским папирима из Немачке, и то врло квалитетним пигментним бојама, које, тврди аутор, могу да трају и 200 година, а да не изгубе ништа од своје палете, било да је реч о обичној светлости или сунцу.

Тешић је, како је записано у каталогу, слободни уметник фотографије и професионално се бави примењеном и рекламном фотографијом више од 30 година. Члан је фотографске секције УЛУПУДС-а.

У његовом студију реализовано је преко 1.500 радова, каталога, проспеката, календара, промо-филмова и другог материјала за бројне домаће и стране клијенте. Студио ради по принципу тотал-дизајна, односно пружа комплетан сервис својим клијентима, од идеје до реализације пројеката, од фотографије, преко дизајна до штампе. С обзиром на такав комплексан рад и вишедеценијско искуство, могла се и очекивати ова несвакидашња изложба која никога ко је посетио није оставила равнодушним. Најчешћи коментари посетилаца су како Тешићеве фотографије смирују, што је у овом политички узаврелом и метеоролошки врелом лету, права благодет.