Љ. Стојановић
Позоришном представом „Последњи балкански вампир“, у извођењу Српског народног позоришта из Новог Сада, почела је овогодишња, 58. по реду, сезона Смотре уметности „Мермер и звуци“.

У дворани „Парк“ Смотру је отворила заменица председника Скупштине општине Аранђеловац Марија Елез. Подсетила је на уметнике са свих меридијана и заоставштину коју су током минулих деценија оставили Аранђеловцу. -Култура је та која је преживела све ратове, недаће и невоље. Она је спона различитих убеђења, вера и религија. Са културом смо сви једно - рекла је Елез и поручила да смо дужни да нашу културну баштину негујемо и памтимо, с обзиром на њено богатство „исписано хиљадама и хиљадама речи“.

Марија Елез отворила овогодишњу Смотру „Мермер и звуци“ (фото: РТВ „Сунце“ Аранђеловац, скриншот, YouTube, преузето 4. јула 2023. године)

Организатори су се определили да Смотру „Мермер и звуци“ отвори новосадско позориште врло занимљивом представом, која би се у суштини могла назвати комедијом, али је то врло специфична комедија, саткана од више жанрова. То је, тачније, апсурдна црнохуморна прича, испричана на вестерн-начин са елементима хорора, која за подлогу има балкански мит о вампирима, који тероришу сва жива бића.

Подлога за сценарио је македонски тандем: драмски аутор Дејан Дуковски и редитељ Александар Поповски. Дуковски је текст написао 80-тих година прошлог века и још тада је намеравао да са Поповским направи позоришни комад, али је та идеја реализована тек сада. Занимљиво је да се од тада, па до сада, у суштини ништа није изменило, јер народна предања о вампирима, врло присутна на тромеђи Србије, Бугарске и Македоније је, хтели то аутори да признају или не, иста метафора о страху и немиру који је владао тада, а и сада. Заправо, на овим просторима никада нема мира, како је рекао наратор у представи, „јер смо вампири сви ми, јер смо гладни крви“.

Представа, дакле, не указује експлицитно на нешто конкретно, али буди асоцијације на штошта у нашем друштву и менталитету, у коме су врло присутни митови, предања и сујеверја. Публика, практично, не зна шта гледа: да ли комедију, да ли фарсу, да ли хорор - помешани су жанрови, али, кажемо, она има своју нит и мисао која лебди у ваздуху. Па ко зна – зна! А ко не зна – казаће му се, или му се већ казало! Озбиљна представа у сваком случају.

У једном крилу павиљона „Књаз Милош“ отворена је изложба керамике са прошлогодишњег сазива „Свет керамике“. Јована Чаворовић, Тијана Јокић, Милица Савовић и Theodora Tisirakoglou из Грчке, изабранице селекторке Љубице Кнежевић, приказале су своје виђење керамичке уметности која, ако се пореди са радовима других керамичара у прошлој деценији, показује известан интернационализам. Истина, свако има свој рукопис, што је неизбежно, али како свет постаје глобална табла, тако и уметност несвесно стреми ка том глобализму. И поред тога, бићемо на неки начин патриоте с подлогом и рећи да је „београдска школа“ керамике нешто посебно, јер веома дуго едукује читаве генерације за нове, надахнуте уметничке транспозиције.

То је, верујемо, и био разлог да на иницијативу селекторке Кнежевић Факултет примењене уметности додели Смотри „Мермер и звуци“ Сребрну медаљу (Златну је добио Музеј савремене уметности у Београду). То је саопштила на отварању изложбе керамике директорка Смотре Катарина Перовић.

Катарина Перовић у обраћању присутнима у Галерији „Александар Алек Ђоновић“ (фото: РТВ „Сунце“ Аранђеловац, скриншот, YouTube, преузето 4. јула 2023. године)

Још једна изложба је привукла пажњу посетилаца, посебно због тога што је аутор истакнути београдски уметник, сликар и писац, изузетни ерудита на свим плановима, Милета Продановић. После одсуства од неколико година због болести, Продановић је имао изложбу „Дневник“ априла ове године најпре у београдској приватној галерији Б2, да би сада и Аранђеловчани могли да виде део те изложбе, која представља својеврсно „линијско исцртавање времена“, у галерији „Александар Алек Ђоновић“.

Изложио је „листове“ из тог апстрактног вербалног и ликовног дневника, цртаног и писаног у исто време, чиме је помирио те две своје велике преокупације. Тако се у једном паралелном низу, оловкама у боји, сажимају „речи“ у сликарско-графички низ, час водоравно, час усправно, час у танким нитима, час у подебљаним секвенцама, чинећи „комплетна семантичка поља“, истакла је историчарка уметности Данијела Пурешевић, у предговору каталога београдске изложбе.

Продановић тако оставља простор да гледаоци сами учитавају његове апстрактне линије и преводе их у неки свој доживљај, чиме прихватају његове вишеслојне вибрације које шаље посматрачима.

До краја јула, докле се протеже одштампани програм Смотре „Мермер и звуци“, намерни и ненамерни посетиоци и туристи који бораве у Буковичкој бањи, имају прилику да се лепо забаве и понешто озбиљно промисле на отвореној сцени у парку и галеријским просторима.

Тако, 7. јула је концерт „Калем“, са специјалним гостом, драмским уметником Небојшом Миловановићем, а 14. и 15. јула су вечери Marble Jazz, у оквиру којих ће бити концерти Слобе Драговића „Alan Ford Spy Storz“, Немање Златарева „Funktasti Coalition Group“ и Олега Киријева „Romantic sax“.

У галерији „Александар Алек Ђоновић“ ће 22. јула излагати скулптуре „У лавиринту“ познати вајар Рајко Попивода, а исте вечери је на отвореној сцени концерт Лене Ковачевић.

За крај месеца, 29. јула, планирана је још једна позоришна представа - „Апликација Воланд“ Битеф театра, у режији Кокана Младеновића.

Ево шта су поводом почетка 58. Смотре уметности „Мермер и звуци“ забележили новинарка Телевизије „Сунце“ Маја Томковић и сниматељ Иван Живановић:

https://rtvsunce.com/otvorena-58-smotra-umetnosti-mermer-i-zvuci/

Извор: РТВ „Сунце“ Аранђеловац, YouTube, преузето 4. јула 2023. године