Текст: Д.Јанојлић
Фото: Милован Мићо Петровић

У Дому културе „Влада Марјановић“ у Старом Селу, недалеко од Велике Плане, представљен је роман – првенац Драгане Прице, с насловом „Силазак у непознато“. Њиме је ова професорка из Смедеревске Паланке, на самом старту своје списатељске каријере, на велика врата закорачила у књижевни свет Србије. Овој су  промоцији претходиле две: једна у библиотеци „Петар Кочић“ у Београду и друга у Народном музеју родног града. Оно што се до сада чуло о њеном роману из уста једног универзитетског наставника и двојице књижевних стваралаца, који су као аутори потписали више књига, ова списатељица има лепу перспективу.

Вече посвећено њеној књизи отворио је директор Дома културе Југослав Тодоровић.

Захваљујући веома срдачно, свима који су дошли на представљање њеног романа, Драгана Прица је рекла: -Определила сам се да се бавим писањем зато што нисам имала другог избора. моје писање је одредио стицај околности, а то тако и обично бива у животу писаца. Такође, општепозната је истина да писци имају атипичне животе какав је до сада био и мој властити, јер да је мој животни ток био уобичајен, никада не бих почела да пишем.

Одговарајући на питање шта је за њу писање, Прица је казала: -Ту бих се сложила са мојом омиљеном књижевницом Изабел  Аљенде, која каже: "Писање је дуга интроспекција, путовање ка најскривенијим пећинама подсвести, једна спора дуготрајна медитација. Пишем насумице у тишини и успут откривам честице истине, ситне кристале који стају на длан једне руке и оправдавају моје постојање на овом свету".

У наставку књижевне вечери је истакла да је стваралаштво као позив за њу у исти мах и немилосрдно и величанствено. -Волим да га упоредим са једном митолошком причом, оном о Тезеју и Минотауру, јер се тек гледањем Минотаура директно у очи буди уметник у даровитом бићу – додала је ауторка поменутог романа, о коме су говорили Слободан Тодоровић Токи и Драгољуб Јанојлић, чланови Савеза књижевника у отаџбини и расејању.