Пишу: Мирослав Живановић Буца и Алекса Величковић
Непосредно уочи Другог светског рата осванула у граду под Букуљом прелепа вила Рудолфа Цигера, коју је пригрлио шест наредних година. После рата вила мењала власнике и назив, али је због културе сећања увек остајао траг Цигеров у њеном називу. Његово име се везује за велике државне и приватне грађевине у Београду. Велики пожар виле, пропраћен неверицом и уздасима мештана, сем зидина уништио већи део куће.
Аранђеловчани су дуго година, пре и после Другог светског рата, посећивали вилу „Цигер“ да напаре очи и уживају у њеним несвакидашњим архитектониским и естетским решењима. Задовољни и испуњени лепим осећањима, враћали су се својим кућама, пуни хвале за чудесног градитеља из Београда, питајући се зашто је саградио несвакидашњу вилу, праву лепотицу, баш овде, далеко од центра града.
Рудолф Цигер, познати градитељ, где год је подизао јавне и приватне објетке, остављао је за собом сећања на поузданог стручњака, који се препознавао добром организацијом посла и квалитетом урађеног.
Рудолф (Хугов) Цигер
После бурних година грађевинског процвата Југославије и Србије, Рудолф Хугов Цигер, остављао је утисак непоновљивог грађевинског организатора. Највише се истицао у предратном и послератном Београду. Стекавши углед изузетног грађевинског посленика инвеститори су му поклањали поверење при градњи јавних објеката од значаја за привреду, сајамске послове и приватне потребе. Остаће упамћено да је у Београду градио Сајмиште (1937) и зграду СИВ-а (1947-1959).
Према подацима Архива Југославије из 2011.године започео је грађевински посао у фирми Лоренц Е. Ото и Цигер Х. Рудолф, да би се касније (уз бољу репутацију) осамосталио и разгранао посао под називом Грађевинско- предузимачка радња Рудолфа Х. Цигера у Београду. Према доступним подацима живео је у сопственој згради у Ђаковачкој бр. 4 (саграђеној 1939) у стану на првом спрату, луксузно опремљеном кожним тапетама. Остали станови, које је изнајмљивао, имали су знатно скромније услове.
Ушао у грађевинарство скромно - предузимачком радњом
У Аранђеловцу му је, према нашим сазнањима, пошло за руком да сагради два објекта. Први је чувено Дечије одмаралиште „Букуља“ (Ино) за одмор и рекреацију омладине још 1937. године, које се и данас користи за младе Београђане да се окрепе у Буковичкој бањи. Цигер није могао да се одупре чарима подбукуљског краја па је, надахнут и очаран природом, саградио своју вилу у такозваном Врбичком насељу,
Захваљујући истраживању Славице Ракић, геодетског инжењера Општине Аранђеловац, сазнајемо да је Цигер Хугов Рудолф, први власник и градитељ виле. По њему она доби и назив. Велелепна кућа налази се у улици Стефана Немање бр. 38. Градња започета 1938, завршила се после две и по године, 1940. После Другог светског рата држава вилу експроприше и узиме под своје старање. Долази период када је вила често мењала назив. Податке о томе открива у упитнику за виле, у којем нам Надежда Марић, тадашњи власник, сведочи да су судском пресудом 1946. године Димитрије Јањићијевић и његова супруга Олга (рођена Маринковић из Београда) постали нови власници виле. Њу наслеђује Надежда Марић, рођена Јанаћијевић, из Аранђеловца, што је довело да летњиковац преименују у „Нада“, по имену ћерке. Кућа је била непрекидно на оку заинтересованих државних организација, установа и појединаца. Мада (у овом периоду) није мењала име вила је два пута прелазила из руке у руку на коришћење. Прво је била (од 1947. до 1957) у рукама Савезног синдиката Југославије, а затим и општине Аранђеловац. 
Вила „Цигер“, Аранђеловчанима познатија као „Изгорела вила“
После пожара и обнове остала је у поседу брачног пара лекара Надежде и Зорана Марића. Од 1958. године и великог оштећења, кућа је непуну деценију препуштена зубу времена. Затим су власници пет година (1967 - 1972) вилу обновили и вратили јој предратни изглед. Иначе, брачни пар Надежда и Зоран Марић су били познати епидемиолози. Зоран (1951-2019) је рођен у Краљеву. Медицински факултет је завршио у Скопљу 1981. године. Направио је плодну каријеру у више градова да би завршио као начелник епидемиолошке службе у Институту „Батут“ у Београду. Умро је 2019. године. Надежда је на достојанствен начин пратила свог супруга непрекидно се усавршавајући у епимидиологији и унапређујући свој хуман однос према пацијентима, који су је високо ценили. Надежда је успела да постане начелник Градског завода у Београду. Умрла је 2007. године.
Цигер учествовао у подизању Београда и Србије из пепела
После бурних година напрекидног рада, када је требало Београд и Србију изградити из пепела, Цигер је отварао градилишта на сваком кораку. Током предратних и послератних година Цигер је живео у Београду. 
Лист «Време», 14. јул 1940, страна 13
Прошавши грађевински голготу, Рудолф је умро је 3. септембра 1961. године и сахрањен на Новом гробљу. О његовој изненадној смрти Управа за изградњу СИВ-а на Новом Београду, објављује у Борби (4. новембар 1961) „...да је друг Рудолф Цигер, директор Управе изненада преминуо“ (...) и да ће бити сахрањен на Новом гробљу сутрадан. У тексту подсећају на Цегеров допринос Цигерови у улепшавању града градњом СИВ-а и Сајмишта.
Лист «Борба», 5. септембар 1961, страна 9
Занимљиво је да су игром судбине обе Цигерове грађевине гореле у Аранђеловцу. Његова вила се запалила 1958. године. Остало је и сведочанство забележено црно-белом фотографијом из колекције породице Марић. 
«Изгорела вила» после пожара 1958. године
Такозвани ИНО је букнуо 1969. године и у потпуности изгорео. Након пожара направљен је нови објекат дечјег одмаралишта.
Ове године навршава се 80 година од како су Марићи власници виле. Њихова деца Димитрије и сестра Даница преузели су бригу над летњиковцем настављајући традицију за поштовање.
Склад функције и форме из пера непознатог архитекте
Вила Рудолфа Цигера, познатог грађевинског техничара и угледног извођача грађевинских радова, представља репрезентативан пример стамбене архитектуре изграђене у препознатљивом алпском стилу. Иако је познат податак да је Рудолфову стамбену зграду у којој је живео у Ђаковачкој 4 у Београду пројектовао архитекта Драгомир Владимировић 1938. године, до данас остаје непознато ко је аутор пројекта виле Цигер у Аранђеловцу. 
И данас непознат пројектант Виле «Цигер» у Аранђеловцу
Ипак дело, за сада непознатог пројектанта, говори о функционалној унутрашњој организацији која је вешто огрнута живописним спољашњим изгледом. Форма је доследно испратила унутрашњу намену простора, поштујући логичну поделу на дневну и ноћну зону, што је био стандард удобног грађанског становања из тог доба. Приземље је дефинисано као дневна зона са пратећим садржајима, којој се приступа преко простране терасе. Ова тераса служи као репрезентативни главни улаз, али и као интимни прелазни простор између спољашњег света и унутрашњости виле. Међутим, поред овог приступа, са задње стране куће предвиђен је и споредни, економски улаз, који остварује директну и практичну везу између дворишта и унутрашњости. Да архитекта није запоставио ни овај улаз говори чињеница да му се приступа преко масивног степеништа озиданог каменом, док су улазна врата наткривена лепом надстрешницом са бибер црепом и дрвеним косницима. Бочни прозорчићи су осигурани решеткама од кованог гвожђа. Спрат је, са друге стране, резервисан за мирни спаваћи блок. Уместо робовања крутим правилима, аутор се слободно поиграо волуменима. Спрат је пројектован веома динамично, тако да један део основе има пуну спратну висину, док се други налази у поткровљу, пратећи наглашене кровне косине.
Алпски карактер виле - архитектура као одраз порекла
На функционалну основу надограђен је слој стилских мотива који вили дају њен бајковити алпски карактер. Избор овог стила вероватно је повезан са пореклом Рудолфа Цигера. Као врсни грађевинар средњоевропског порекла, Цигер је на тло Аранђеловца пренео градитељски језик свог поднебља, стварајући објекат који асоцира на планински мир и савршено се уклапа у бањски пејзаж. Најизразитији печат овом стилу даје кров стрмог нагиба, покривен бибер црепом. Ове стрме равни су искоришћене за формирање тавана, на чијим се фасадним зидовима налазе мањи отвори, практично предвиђени за његово природно вентилисање.
Целокупни изглед заокружују изванредни занатски детаљи и пажљив одабир материјала. Из једне од спаваћих соба на спрату излази се на дрвени балкон који је подупрет фино обрађеним косницима. Овај мотив дрвених косника понавља се и дуж кровних препуста, што уз дрвене капке на прозорима чини есенцију овог стилског израза. Сокла објекта је озидана грубим буковичким каменом. Овај локални печат, карактеристичан за готово све аранђеловачке виле, визуелно даје објекту неопходну чврстину, спајајући алпски дух са шумадијским тлом. Посебан архитектонски акценат стављен је на обраду фасаде специфичном техником ручног наношења малтера. Мајстор је користио ''кашику'' којом би захватио гушћи малтер, а потом га, уз карактеристичан и одсечан трзај зглоба, набацивао на зид, стварајући преклапајуће полукружне облике. Оваква рустична, рељефна текстура разбија монотонију великих зидних површина и била је популарна 30-их година 20. века.
Трагична судбина и поновно рађање изгореле виле
Вила данас стоји као сведочанство једног времена, упркос трагичној судбини која ју је задесила педесетих година прошлог века. Тада је у разорном пожару вила већим делом изгорела, оставивши за собом само огољене зидове. Срећом, захваљујући свести нових власника о њеној лепоти, вила је недуго затим реконструисана. Пажљиво је враћена у свој изворни облик, чиме је Аранђеловац сачувао један од својих најлепших архитектонских бисера, који и данас сведочи о градитељској култури и историји овог града.
Ипак, пре неколико година, изградњом вишеспратне стамбене зграде непосредно уз парцелу на којој се вила налази, грубо је нарушен целокупан амбијент и доживљај старог Аранђеловца. Овај агресивни урбанистички контраст служи као подсетник да очување архитектонског наслеђа не подразумева само бригу о појединачном објекту, већ и заштиту његовог непосредног окружења од неадекватних интервенција у простору.
«Стварност» и «Изгорела вила»
Иначе, историја «Изгореле виле» скопчана је и са припремама за штампање првог броја листа «Стварност» крајем 1990. године. Тада је у Вили «Цигер», Аранђеловчанима знаној као «Изгорела вила», становао и познати југословенски карикатуриста Милан Поп Новаков (1951 – 2016). Мирослав Живановић Буца, тадашњи заменик главног и одговорног уредника Листа «Стварност» (а и данас је заменик главног уредника Портала Е СТВАРНОСТ) сарађивао је и раније са овим познатим ствараоцем у свету карикатуре (Милан Поп Новаков је рођен и радио у Лазаревцу, где је Мирослав Живановић Буца радио као новинар и главни и одговорни уредник листа «Колубара») па је предложио да за први број листа «Стварност» Поп Новаков уради неколико карикатура.
Ову карикатуру Милана Поп Новакова, урађену у «Изгорелој вили», објавили смо на насловној страни првог броја Листа «Стварност», који се међу Аранђеловчанима нашао 29. децембра 1990. године. Биле су то прве приватне новине у усторији града под Букуљом. Портал Е СТВАРНОСТ данас баштини традицију Листа «Стварност», на коме објављујемо и ове лепе приче о аранђеловачким вилама. Све четири карикатуре, које су својеврсном симболиком украшавале прворођену "Стварност" створене су у "Изгорелој вили" илити Вили "Цигер" у Аранђеловцу.