Текст и фото: Д. Јанојлић
У Смедеревској Паланци, у организацији Књижевног клуба „21“, промовисана је 1. јула 2019. прва збирка хаику поезије Зорана Антонијевића, коју је издало Друштво за афирмацију културе „Пресинг“ из Младеновца. Настала је, како наглашава рецензент Бранка Војиновић Јегдић, као плод вишегодишњег откривања и писања ове по броју речи мале песме, али велике по снази коју преноси на читаоце.
Аутор живи и ствара у Младеновцу, али каже да се сматра Паланчанином, с обзиром на то да је 1979. године рођен у некадашњем граду „киселе воде и вагона“. Објавио је неколико збирки поезије, али је одлучио, што му „иде од руке“, да се опроба и у писању хаику као веома кратке али веома јасно дефинисане поетске форме. У томе га је охрабрила и подстакла црногорска песникиња Бранка Војиновић Јегдић.
-Она се јавила после објављивања моје треће збирке песама „Срце обавијено змијом“ у којој сам неке своје песничке визије изражавао путем песничких минијатура – казао је Антонијевић приликом представљања свог хаику првенца у Смедеревској Паланци. -То је на неки начин било веома блиско хаику поезији. На то су ме наговарали многи моји песнички пријатељи и ја сам их послушао, а резултат тога је збирка „Цвркут у трави“.
Антонијевић је у наставку предочио да је колевка хаику поезије земља излазећег сунца – Јапан. То је поезија која описује природу и изражава животно искуство, а за њу су карактеристична годишња доба. -Данас имамо нешто што неки називају српски хаику, али то још увек није довољно дефинисано,бар не како су то урадили Јапанци – напомиње овај хаику песник. -Тај српски хаику подразумева и неке наше традиционалне празнике и томе слично. Занимљиво је рећи да је хаику поезију на наше просторе први донео Милош Црњански. Том поезијом код нас се данас бави више аутора. Хаику је сада врло актуелан и у свету, па и код нас.
Антонијевић је до сада своју хаику поезију углавном објављивао у иностранству, као што су САД, Словенија, Гана, Велика Британија, Хрватска, Црна Гора… -Ова прва збирка садржи махом песме које сам објављивао у књижевним часописима и другим публикацијама – открива Антонијевић. -Онда сам решио да све то саберем у једну књигу и некако се зарекао да се више нећу бавити том поезијом. Међутим, предомислио сам се и пре месец дана кренуо поново да пишем хаику.