Дејан Комненовић, дипл. економиста
У завршном, стотом, прилогу истражујемо и правно решење које студентски покрет по доласку на власт може да примени.
Нико не треба да нам верује. Неопходно је да сами истражите, размислите и уверите се. Промена власти у најширем смислу томе ће погодовати.
Уништење и потапање 31-ог танкера и транспортног брода у лукама Николајев и Одеса у Црном мору десило се 20. јула, а у наредним данима је уништено још 15 бродова, међу којима је био и танкер под заставом Индије. Десетоструко веће количине роба се транспортују морским него збирно копненим и ваздушним путем. Данас, 40 дана касније то је за резултат дало празне рафове у великим малопродајним објектима у читавој Украјини. Процене су да ће за око пола године, бити реално да се деси и капитулација Украјине у рату са Русијом. ЕУ ће истог тренутка кад се деси капитулација Украјине, да "потоне" као да је финансијски и политички никад није било. То је оквир историјског момента 2027. године у коме мењање власти пружа шансу за оснивање Бескаматне пољопривредне банке, након председничких и парламентарних избора у Србији.
Социјална неправда нас боли све и повећаваће се уколико и даље то будемо дозвољавали. Радно способних сељака је изузетно мало, јер су претворени у сиротињу. Нико од сељака неће створити средњу класу без кретања ка политичко-правном решењу какво описујемо. Шансу за успостављање српског економског екосистема око СРБЗЕМ банке не треба пропустити. „Рђави смо. Шкрипимо свуд. Више нам ниједно подмазивање не помаже. Морамо да се мењамо цели.“ – су мисли које изговара глумац Петар Божовић у филму „Ноћ у кући моје мајке“. За то мењање је потребан животни простор, а то може да буде СРБЗЕМ. Након избора је битно знати ко, шта, кад, како, с ким, с чим и зашто да уради. Правда држи земљу и градове и да би се одржала, Србија мора да се врати Уставу и Законима. Неправда потиче од уљеза, било идеолошких домаћих, било страних колонијалних, било мафије на власти која је погазила право и правду.
Потребан је српски сценарио будућности. Решење које описујемо значи когнитивну и економску сувереност и стратешку економију. Уколико се будемо понашали по сценарију странаца десиће се као и у периоду 2016-2020. године, да 457 милиона евра инвестиција у пољопривреду „испари“, као и у актуелном програму инвестиција за период 2023-2027, где се инвестира 660 милиона евра, али уз смањење села за по два одсто годишње. Србија има око 3.500 живих села од укупно 5.965. Резултат уљеза је тихи геноцид, нестанак око 2.500 села. То је довољан разлог да се досадашња концепција развоја потпуно одбаци.
Ресуверенизација се може покренути са микро нивоа. Са милијарду и 117 милиона евра било је могуће формирати 1.117 сеоских општина од по три села како је било до Другог светског рата. У сваку је било могуће уложити по милион евра створивши пољопривредну задругу са више погона за прераду меса, воћа, поврћа итд. Ако се зна да је стандард УН за отварање једног радног места у свету 5.000 америчких долара, то се испоставља да је са око 1.120 милиона долара било могуће отворити 224 хиљаде радних места. Радно способних на селу нема толико и рецимо да их је 100 хиљада. Сви су могли да буду запослени. Визија Стратегије развоја пољопривреде би могла кратко и јасно да гласи: „Запошљавање 100 хиљада људи у пољопривредним задругама“. Уколико се у пољопривреди буде користила и допунска валута, број запослених ће бити већи, али је боље поћи од мањег циља као стандарда успешности, а делима показати већи успех.
Чињеница је да Србија нема ни пољопривредну банку а ни Закон о пољопривредним задругама и то студентски покрет може да искористи за психолошки ефекат полуге – успостављање језгра когнитивне суверености. Оснивање Бескаматне пољопривредне банке даје прилику за преображај људи унутар заштићеног животног екосистема. Прва тачка ослонца за психолошку полугу је износ од 1.117 милиона евра које је СНС потрошила у инвестирање у пољопривреду без мерљивих резултата. За период наредних 15 година за циљ треба поставити улагање 1.117 милиона евра у Бескаматну пољопривредну банку. Новац инвестиран у пољопривреду се мора знати где је и не сме се „бацати из хеликоптера“ како је то чинила СНС-СПС коалиција. У исто време се стратегијом „одоздо ка горе“ људима показује контекст, амбијент како није требало и како треба. Полуга угледања делује кроз време. И што дуже, то боље. Друга тачка ослонца за психолошку полугу одбацивања лошег и прихватања нормалног је одржавање паралелног постојања Задружног савеза Србије и Савеза земљеустројитеља Србије, стално трвење старог и новог семантичког поља, нових и старих термина. Тако ће Задружни савез Србије бити тачка ослонца за промену на боље, ка Савезу земљеустројитеља Србије. Постојање старог семантичког поља и старих одумрлих институција ће постати проблем за идеолошке и друге врсте уљеза у нашој земљи. У српском интересу је да превазиђени систем постоји што дуже, како бисмо упирали прстом у то како не треба. Земљеустројитељ се стара о устројству земље, општине, села, комшилука, породице и себе, за разлику од термина задругар који се поспрдно користи на „људским фармама“ ТВ реалитија, без икаквог противљења било ког регионалног или Задружног савеза Србије. СРБЗЕМ асиметрична стратегија политичког дејства има светоназорно управљање као предност и одлично је ако буде устројена одмах након избора.
Асиметрична стратегија развоја пољопривреде значи да су нас уљези учили да задруге треба да буду непрофитне, а ми ћемо их успоставити као профитне, какве су и биле до Другог светског рата. Учили су нас да је државна интервенција штетна и да у пољопривреду треба увести тржишну економију, а ми ћемо учинити супротно, основаћемо државну Бескаматну пољопривредну банку, која враћа профит у пољопривреду, јер не послује на камату. Поштоваћемо законитости економисте Николаса Калдора који је 1934. године добио низ највиших светских признања управо за математичке доказе о потреби привилегованости пољопривреде у економији државе. Учили су нас да се назива сељак треба стидети и са села побећи, а ми ћемо вратити сељаку статус власника и одлучиоца, што су две особине носиоца етногенезе народа коме припадамо. Обновићемо и етногенезу народа. Сељак ће постати власник у пољопривредним задругама, што данас није по законима уљеза. Допунска валута коју ће емитовати Бескаматна пољопривредна банка је финансијски ресурс који ће заменити било какву зависност пољопривреде од ММФ-а или страних извора финансирања. Вредност СРБЗЕМ допунске валуте може да буде управо 1.117 милиона евра. Акцелераторни ефекат који се математички може израчунати каже да та сума мора бити на почетку неколико пута мања и дозирана, али на крају ограничена и без камате и инфлације.
Дигиталну корпоративизацију Србије, стављање под управу страних корпорација сваког појединца – држављанина Србије, свих природних богатстава, народа и државе, можемо спречити прављењем сопствене државне СРБЗЕМ корпорације. Оснивање СРБЗЕМ банке ће имати сличан значај као Карађорђев устанак, али у данашњем тренутку заштите од техно-утопије. О томе аналогија постоји са размишљањем Светог Николаја Српског о „Средњем путу“. Сувереност тражи сопствени рад. "Двојица ору и сеју, а тридесет њих једу и троше. Један гради, а десеторица гледају или чак руше и разграђују. Па како да се одржи такво друштво?" – Иво Андрић. Постаћемо суверени мењајући се цели кроз СРБЗЕМ, кроз ослањање на сопствене снаге.
Когнитивна сувереност, капацитет за предлагање закона и прописа од стране свих сељака, па и у претходном прилогу поменутог удружења из Кисача ће порасти унутар СРБЗЕМ-а као заштићеног животног простора са традиционалним контекстом живљења. Један контекст живљења ће постојати унутар СРБЗЕМ-а као уточишта традиционалиста свих религија, док ван СРБЗЕМ-а може протицати било која идеолошка или опште модернистичка несталност. „Где љубави нема, тамо ни памети нема“ – је мисао Достојевског којој се враћамо. Сељаци унутар СРБЗЕМ контекста живљења, имаће пун преглед и став раван или виши од оног који имају данас најистакнутији политичари. Материјалистички светоназор модерне је узрок колапса заједнице и Европе и Србије, узрок смањења становништва за око 40 пута у наредних 200 година, о чему смо истражили у 50 чланку серијала: https://www.stvarnost.rs/ekonomija/nedeljom-o-poljoprivredi-demografski-prelaz
Стварање СРБЗЕМ или неких сличних „оаза“ традиционалног светоназора је неминовност, покушај заштите од демографског колапса у наредним деценијама, ако не данас. Српског становишта нема без метаречника. Огроман је подухват формулисати метаречник српског становишта и он превазилази моћ професора Мила Ломпара или групе аутора једне генерације. То је међугенерацијски посао. Појмови су цигле од којих је саграђен светоназор. Помињали смо „Сто сујеверја“ Јозефа Бохенског као пример кратког речника модерне. Наспрам њега, данас актуелан је „Речник катехона“ на сајту:
https://katehon.com/ru/analitics/teoriya-katehona
Мењање семантичког поља, успостављање српског становишта (метаречника) је услов без ког се промена ка нормалности суштински неће десити ни у СРБЗЕМ економском екосистему. Зато интерни правилници СРБЗЕМ банке морају користити метаречник српског становишта.
Како бисмо смањили величину чланка коригујемо текст Закона о пољопривредним задругама Републике Српске ("Сл. гл. РС", бр. 73/2008, 106/2009, 78/2011 и 1/2024) трансформишући га у текст Правилника СРБЗЕМ банке. Поменутим али прескочени чланови Закона иду у истом правцу са нашим размишљањем. Описаћемо само оне чланове које треба применити у Правилнику. У претходном 99. чланку је описан контекст доношења интерног акта СРБЗЕМ банке. Асиметричан приступ омогућава измењен контекст животног простора, којег називамо СРБЗЕМ. То да се мењамо цели није могуће без животног простора за мењање.
ПРАВИЛНИК (БУДУЋИ ЗАКОН) О ПОЉОПРИВРЕДНИМ КООПЕРАТИВАМА (ЗАДРУГАМА)
("Сл. новине СРБЗЕМ", бр. __/202_)
1 - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим правилником се уређује оснивање пољопривредних кооператива унутар Савеза земљеустројитеља Србије (скраћено СРБЗЕМ), делатност, седиште и фирма, стицање и престанак статуса кооперанта, управљање кооперативом, имовина и престанак кооперативе, обављање кооперативне ревизије, као и друга питања од значаја за функционисање кооператива.
Члан 2.
СРБЗЕМ пољопривредна кооператива (у даљем тексту: кооператива) је облик организовања добровољно удружених акционара (у даљем тексту: земљеустројитељи), са сврхом повећања њиховог богатства, чиме се кооперативе изједначавају по статусу са свим другим привредним субјектима уз задовољење заједничких економских, социјалних и културних потреба и циљева, заједничким поседовањем и демократским одлучивањем о привређивању.
Члан 2а, 3 и 4 (могу остати логички исти, а семантички прилагођени)
Члан 5.
(1) Зависно од циљева оснивања и потребних средстава за оснивање и пословање, кооперативе се оснивају и послују капиталом израженим у кооперативним акцијама и другим средствима земљеустројитеља и Бескаматне пољопривредне банке (у даљем тексту: СРБЗЕМ банке) у складу са уговором о оснивању и кооперативним правилима.
(2) Висина оснивачког удела одређује се уговором о оснивању и кооперативним правилима.
Члан 6.
Кооператива се не може организовати као предузеће или други облик организовања ван Савеза земљеустројитеља Србије, нити се може припојити или спојити с предузећем или другим правним лицем које није кооператива унутар Савеза.
II - ОСНИВАЊЕ КООПЕРАТИВЕ
Члан 7.
(1) Кооперативу може да оснује најмање пет физичких лица која испуњавају услове предвиђене правилима кооперативе и другим интерним прописима СРБЗЕМ.
(2) Оснивачи могу да буду искључиво држављани Србије као физичка лица, и Бескаматна пољопривредна банка као правно лице сувласник у свим СРБЗЕМ кооперативама уз сагласност осталих земљеустројитеља.
(3) Физичка лица из става 1. овог члана не могу бити чланови заједничког домаћинства.
Чланови 8, 9, 10. и 11 (могу остати приближно исти уз назначење да СРБЗЕМ банка има обавезу да емитује одговарајући број кооперативних акција као доказа о власништву)
III - ДЕЛАТНОСТ, СЕДИШТЕ И ФИРМА КООПЕРАТИВЕ
Чланови 12 и 13 (могу остати приближно исти)
Члан 14.
(1) Фирма је назив под којим кооператива послује.
(2) Фирма садржи ознаку: "СРБЗЕМ пољопривредна кооператива", ознаку назива, ознаку потпуне одговорности и седиште.
(3) Право и обавезу да у фирми користе ознаку: "СРБЗЕМ пољопривредна кооператива" имају само кооперативе које су основане и које послују у складу са овим Правилником.
(4) На захтев интерног органа Савеза земљеустројитеља Србије или Бескаматне пољопривредне банке, капитал банке и кооперативне акције могу бити повучене из кооперативе, и пред судом покренут поступак за брисање из регистра АПР, ако се утврди да није основана и не послује у складу са овим Правилником.
(5) Кооператива може имати и скраћену ознаку фирме која садржи скраћену ознаку врсте кооперативе, ознаку: " СРБЗЕМ пољопривредна кооператива".
Чланови 15 и 16 (могу остати приближно исти)
IV - СТИЦАЊЕ И ПРЕСТАНАК СТАТУСА ЗЕМЉЕУСТРОЈИТЕЉА
Члан 17.
(1) Земљеустројитељ је физичко лице које се бави пољопривредном производњом и које је власник кооперативних акција кооперативе, тј. лице које путем коопративе продаје своје производе и услуге, набавља производе и услуге потребне за обављање своје делатности.
(2) Статус земљеустројитеља се стиче оснивањем или приступањем кооперативи.
(3) Лица која приступе кооперативи после оснивања имају једнак статус као и оснивачи.
Члан 18.
(1) Статус земљеустројитеља се стиче на основу захтева и приступне изјаве којом потписник прихвата права, обавезе и одговорности земљеустројитеља, утврђене уговором о оснивању, односно правилима кооперативе.
(2) Приступна изјава обавезно садржи: доказ о извршеној уплати на име емитовања кооперативних акција, којима се изражава унети оснивачки удео, и изјаву потписника да прихвата одредбе уговора о оснивању, односно кооперативна правила.
Члан 19 (може остати исти)
Члан 20.
(1) Обавезе које преузима земљеустројитељ у кооперативи утврђују се кооперативним правилима.
(2) Кооперативна правила могу предвидети да један земљеустројитељ може учествовати са више од једног удела или да мора учествовати са онолико удела колико је предвиђено правилима кооперативе.
Члан 21 (се брише).
Чланови 22, 23, 24, 25, 26, 27 и 28 (остају приближно исти изузев термина).
V - УПРАВЉАЊЕ КООПЕРАТИВОМ И ОРГАНИ КООПЕРАТИВЕ
Члан 29.
(1) Кооперативом управљају земљеустројитељи у које се убраја и СРБЗЕМ банка.
(2) У управљању кооперативом земљеустројитељи могу, али не морају, имати једнако право гласа.
Члан 30.
(1) Уколико је кооперативним правилима другачије прописано, у управљању кооперативом је могућа и пондерација права гласа, према количинском мерилу броја акција кооперативе у власништву земљеустројитеља.
(2) Лимит учешћа гласова појединачног земљеустројитеља у укупном броју гласова у скупштини кооперативе, у складу са ставом 1. овог члана је максимално 45 одсто.
(3) Кооперативним правилима се може предвидети и мањи лимит.
(4) Изузетак од овог правила може бити старт-ап период од десет година након оснивања кооперативе, када СРБЗЕМ банка може имати и веће учешће од 45 одсто гласова у укупном броју гласова у скупштини кооперативе.
(5) По истеку десете године након оснивања кооперативе аутоматски се сматра да СРБЗЕМ банка има 45 одсто гласова у укупном броју гласова кооперативе и физичка лица – земљеустројитељи имају право на доношење одлуке о откупу акција СРБЗЕМ банке изнад тог процента, на коју је СРБЗЕМ банка дужна да да сагласност одмах и без одлагања.
Члан 31 (остаје приближно исти осим терминологије).
Скупштина кооперативе
Чланови од 32. до 46. остају приближно исти.
VI - ИМОВИНА КООПЕРАТИВЕ
Члан 47.
(1) Имовину кооперативе чине: стварна права, имовинска права, новац и хартије од вредности.
(2) Имовина из става 1. овог члана се не може ставити у функцију ван СРБЗЕМ кооператива.
(3) Кооперативна имовина се формира из удела који су унесени у имовину кооперативе, средстава остварених радом и пословањем и теретним правним пословима кооперативе.
(4) Кооператива која користи државну имовину или имовину стечену бестеретним правним послом од јединица локалне самоуправе и републичких органа, не може доносити одлуке о располагању том имовином, а нарочито одлуке о: продаји, поклону, размени, коришћењу, поравнању са повериоцима, залози, хипотеци, гаранцији, давању у дугорочни закуп и улагању те имовине у друга правна лица.
(5) Одлуке донесене у супротности са претходним ставом су ништаве.
Члан 48. и 48а. могу остати приближно исти.
Члан 49.
(1) Кооператива користи имовину насталу по основу удела земљеустројитеља исказаних кроз вредност кооперативних акција.
(2) Удели земљеустројитеља представљају покретне и непокретне ствари, новчана средства, хартије од вредности и друга имовинска права.
(3) Удели земљеустројитеља су:
а) оснивачки удео који земљеустројитељи уносе у кооперативу приликом оснивања, као и накнадним приступањем кооперативи;
б) додатни удео се уноси у кооперативу у складу са кооперативним правилима и
в) укупан удео је збир оснивачког удела и додатног удела за сваког појединачног земљеустројитеља.
(4) Оснивачки удели земљеустројитеља морају бити у тачно мерљивом односу израженом кооперативним акцијама са правом гласа.
(5) Најнижа вредност појединачног оснивачког удела земљеустројитеља и основног капитала кооперативе се утврђује уговором о оснивању.
(6) Укупни удели свих земљеустројитеља чине основни капитал кооперативе, изражавају се у новчаном износу, уз књиговодствену ревалоризацију у складу са прописима којима се уређује вођење књиговодства и одлуком скупштине земљеустројитеља.
(7) Основни капитал кооперативе се може, одлуком скупштине кооперативе, повећати на основу одлуке скупштине о прихватању додатног удела, и то:
а) оснивачким уделима нових земљеустројитеља;
б) додатним уделима постојећих земљеустројитеља и
в) приписивањем нераспоређене добити укупним уделима земљеустројитеља.
(8) Основни капитал кооперативе се може смањити одлуком скупштине кооперативе, али не испод најнижег износа основног капитала утврђеног уговором о оснивању.
(9) Број и висина додатних удела земљеустројитеља се утврђују кооперативним правилима.
(10) Ревалоризација из става 6. овог члана врши се повећањем номиналне вредности постојећих удела или издавањем нових удела у виду кооперативних акција.
Члан 50.
Вредност неновчаног удела из члана 49. овог Правилника споразумно процењују оснивачи, а после оснивања кооперативе, орган одређен кооперативнним правилима или надлежни портфолио менаџер Бескаматне пољопривредне банке.
Члан 51 (остаје приближно исти).
Члан 52.
Удели се не могу враћати, залагати, нити бити предмет извршења за обавезе земљеустројитеља за време трајања статуса земљеустројитеља.
О промету кооперативних акција одлучује скупштина земљеустројитеља кооперативе и надлежни орган Бескаматне пољопривредне банке.
Члан 53 (остаје по логици приближно исти).
Члан 54.
(1) Удели земљеустројитеља су изражени у кооперативним акцијама које емитује и о чијем промету се стара Бескаматна пољопривредна банка.
(2) У кооперативи се води регистар удела земљеустројитеља у новчаном износу, у који се земљеустројитељи уписују хронолошким редом.
(3) За уписане уделе, кооператива је обавезна да изда вредносни папир у виду кооперативне акције и не може издати други сертификат за те уделе.
(4) На захтев скупштине земљеустројитеља кооперативе Бескаматна пољопривредна банка емитује кооперативне акције.
Члан 54а.
(1) Новчани износ као инвестициони удео у кооперативу може унети Бескаматна пољопривредна банка и ниједно друго правно или физичко лице.
(2) Бескаматна пољопривредна банка има право да уложи до 95 одсто укупног удела у кооперативу изражено емитовањем кооперативних акција.
(3) Бескаматна пољопривредна банка је дужна да у периоду од десет година након оснивања равномерно продаје кооперативне акције земљеустројитељима у кооперативи и свој удео смањи на 45 одсто удела у складу са чланом 29. Правилника.
VII - РАСПОДЕЛА ДОБИТИ И ПОКРИВАЊЕ ГУБИТКА
Члан 55.
(1) Добит у финансијском пословању кооперативе представља вишак прихода над расходима.
(2) Приходе које кооператива оствари по основу субвенција, као и од донација, могу се искључиво користити за материјална улагања у основна и трајна обртна средства кооперативе.
Члан 56.
(1) Кооператива је обавезна да у посебни резервни фонд из добити кооперативе сваке године уложи противвредност од најмање 5 одсто вредности удела земљеустројитеља.
(2) Средства из става 1. овог члана акумулирају се све док се не достигне највиши износ имовине кооперативе при њеном оснивању.
(3) Средства из става 1. овог члана користе се за враћање кооперативних удела земљеустројитељима који излазе из кооперативе.
Члан 57.
(1) Осим Правилником утврђеног резервног фонда, кооператива може кооператвним правилима предвидети постојање и других фондова.
(2) Део добити који кооператива не унесе у фондове, најмање 30 одсто издваја у развој, а остатак добити расподељује земљеустројитељима за исплату појединачне добити.
(3) Земљеустројитељ учествује у расподели добити у складу са бројем кооперативних акција у време доношења одлуке о расподели добити.
Члан 58.
(1) Кооператива покрива губитак на терет обавезног резервног фонда.
(2) Ако се губитак не може покрити из обавезног резервног фонда, покрива се из других фондова и средстава за друге намене.
Члан 59 (остаје приближно исти осим терминолошких прилагођавања).
VIII - ПРЕСТАНАК ЗАДРУГЕ
Чланови 60. и 61. могу логички остати приближно исти.
XI – САВЕЗ ЗЕМЉЕУСТРОЈИТЕЉА СРБИЈЕ
Члан 62.
(1) Савез земљеустројитеља Србије је самостална интересна и стручна пословна организација, који кооперативе оснива ради унапређивања делатности постојећих кооператива и заштите заједничких интереса.
(2) Савез земљеустројитеља Србије послује по годишњем финансијском плану рада који усаглашава и одобрава Бескаматна пољопривредна банка пре наступања календарске године на коју се план односи.
(3) Савез земљеустројитеља Србије се оснива за територију Републике Србије.
Члан 63.
(1) Правилима Савеза земљеустројитеља Србије се уређују задаци, обавезе и одговорности, органи и њихов делокруг рада, начин избора, услови и начин опозива, мандати, начин представљања кооператива пред надлежним органима, јавност рада, начин обављања стручних и других послова, као и друга питања од значаја за његов рад.
(2) Средства за рад Савеза земљеустројитеља Србије се обезбеђују у складу с уговором о оснивању.
(3) Савез земљеустројитеља Србије има организациону структуру хибридног пољопривредног кластера, садржи профитни део састављен од кооператива и непрофитни део састављен од представника надлежног Министарства, научно-истраживачких института, струковних удружења и сеоских општина са територије Републике Србије.
(4) Сеоске општине имају по једног представника у скупштини Савеза земљеустројитеља Србије, а оснива их као инвестиционе центре Бескаматна пољопривредна банка на територији Републике Србије.
(5) Бескаматна пољопривредна банка је у обавези да у свакој сеоској општини оснује СРБЗЕМ кооперативу у складу са усвојеном стратетијом развоја о којој гласа скупштина СРБЗЕМ.
(5) Са територије једне сеоске општине не могу бити два представника у скупштини СРБЗЕМ, већ се гласањем у скупштини сеоске општине бира један заједнички представник испред једне или више кооператива односно саме сеоске општине.
Чланови 64 и 65 могу имати сличан садржај.
Члан 66.
(1) Савез земљеустројитеља Србије је правно лице које се уписује у регистар АПР.
(2) Уговором о оснивању утврђују се задаци, послови, фирма, седиште и органи, стицање чланства и друга питања од интереса за оснивање.
Члан 67.
Надзор над обављањем послова Савеза земљеустројитеља Србије из члана 65. овог Правилника обављају Надзорни одбор и Савет директора СРБЗЕМ банке.
X - КООПЕРАТИВНА РЕВИЗИЈА
Чланови 68, 69, 70, 71, 72, 73. и 74. могу остати слични изузев терминилошких измена.
Члан 75.
Ако Савез земљеустројитеља Србије на основу извештаја о обављеној ревизији оцени да су испуњени услови за ликвидацију кооперативе, подноси у АПР пријаву за покретање поступка ликвидације кооперативе.
XI - ЗАШТИТНЕ ОДРЕДБЕ
Чланови 76, 77. и 78. се могу прилагодити у сврху санкционисања пословања СРБЗЕМ кооператива од стране СРБЗЕМ банке као суоснивача.
XII - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Чланови 79, 80. и 81. се могу односити на правила преласка задруга у СРБЗЕМ кооперативе и читавих регионалних задружних савеза у СРБЗЕМ кооперативе и трансформацију у СРБЗЕМ пословне регионалне савезе земљеустројитеља. Ово се односи и на Задружне савезе Србије и Југославије.
Члан 82.
На овај Правилник се не односи Закон о задругама ("Сл. гл. Републике Србије", број 112/2015).
* О Савезу земљеустројитеља Русије је могуће погледати на сајту: