Мирослав Живановић
Када је (после поноћи) 14. маја 1933. године (на данашњи дан пре 88 година) рођен Милан Пак у Аранђеловцу његовим родитељима Јосифу Паку и мајци Стани био је прво дете. Мада је отац (полицијски писар у Аранђеловцу) словеначког порекла био католичке, а мајка православне вере, крстили су првенца 4. јуна исте године у свом дому у Аранђеловцу, на основу чега је Милан уписан у матичне књиге цркве Светог Архангела Гаврила.
Породица Пак је после неколико година, највероватније због службених обавеза Јосифа Пака, за кога се у Википедији тврди да је био официр војске Краљевине Југославије, морала да се сели у Смедерево, а затим и Смедеревску Паланку.
Факсимил из матичних књига рођених, где је уписано рођење Милана Пака
Управо у овим местима Милан је завршио основну и средњу школу, да би овај део школовања крунисао матурирањем у Смедеревској Паланци.
Каријера врхунског професора права
У деветнаестој (1952. године) Милан уписује Правни факултет у Београду. Од тада почиње његова сјајна стручна каријера, која се непрекидно кретала узлазном линијом. После четири године „окитио“ се дипломом ове престижне високошколске установе, која постаје место његовог научног успеха.
„Аутономија воље у купопродајним уговорима са страним елементом“ је назив његовог докторског рада који је одбранио 1959. године. Милан Пак се од 1961. године налази на Правном факултету у својству асистента на предмету међународно приватно право. После три године изабран је за доцента, да би не дуго потом постао ванредни професор. У звање редовног професора за исти предмет је изабран 1971. године. Пун ентузијазма и жеље за усавршавањем, Милан Пак је предавао и на крагујевачком, приштинском унивезитету и хашкој академији за међународно право.
Упоредо са професорском каријером афирмисао се у Секретаријату за законодавство Савезног извршног већа, које се налазило у генералној дирекцији ПТТ Југославије и дирекцији Института за водопривреду „Јарослав Черни“.
„Државни адвокат“ или савезни јавни правобранилац
У међувремену Пак је постао и члан Међународне трговинске арбритраже у Хагу, Југословенске арбритаже, Руске арбритраже и низа такозваних ad hoc арбритажа широм света. Велика почаст чекала га је 2007. године, када је изабран за члана Украјинске духовне академије.
Током просветне и научне каријере професор Пак је наставу одржавао не само на факултетима у својој земљи. Често му је указивана и почаст обраћања студентима на страним факултетима правних наука и учествовао је на више међународних симпозијума и конференција као члан делегације појединих удружења, факултета и југословенске државе.
Посвећеност професорским обавезама није сметала Паку да се ангажује као шеф службе за међународну правну помоћ у Републичком секретаријату за правосуђе СР Србије од 1970. до 1972. године, а десет година касније у два мандата је био на фунцији Савезног јавног правобраниоца. Често је говорио да се тих година осећао као „државни адвокат“
Тужба за НАТО агресију- неостварена жеља и правни изазов
Професор Милан Пак је после пензионисања (2001. године) скренуо на себе пажњу светске и дела југословенске јавности оснивањем Удржења оштећених у НАТО агресији. Намеравао је да подигне оптужницу против ове војне алијансе пред судом у Хагу за агресију на Југославију 1999. године. Удружење је првенствено се ослањајући на правно знање и богато искуство професора, „државног адвоката“ Милана Пака, са међународним педигреом у парницама и уз помоћ неколицине адвоката из Немачке, Белгије, Америке и других земаља, планирало да наплати огромну штету, према првој рачуници не мању од 70 милијарди долара“, казао је Милан Пак у интервују за „Глас јавности“ (5. фебруара 2001. године).
Кренувши у кампању, Милан Пак је објаснио да у ово Удружење могу да се учлане сви „грађани СРЈ који су на било који начин претрпели штету од НАТО бомбардовања“. У опсежно замишљеној кампањи, промовисања циљева и прикупљања података о ратној штети, Пак и сарадници су обишли велике центре Београд, Ниш и бомардоване општине по Србији. Седиште Удружења било је смештено у просторијама „Прве Искре“ из Барича на Тргу Републике бр. 5 на 7. спрату. Јавност је упозната и како може да контактира Удружење. Нађени су и спонзори Удружења, спремни на финансијску потпору.
Међутим, како намере Удружења нису наишле на одобравање тадашње власти Југославије и Србије, почетни елан је брзо бледео. Уз то најутицајнији медији (под повоцем властодржаца сумњиве патриотске оријентације) прећутали су постојање и намере Удружења, тако да се уз искрено родољубље Пака и сарадника, наишло на велике препреке. Професор Пак се убрзо и разболео. Преминуо је 11. јуна 2019. у 86. години.
Свирао више инструмената и сликао
Бољи познаваоце прилика међу правним стручњацима Пака сврставају у сам врх знаменитих југословенских и српских познавалаца теорије међународног и првиватног права. Зато и носи епитете професор, арбитар и академик. Милан Пак је говорио више светских језика. Интересовала га је и уметност. Свирао је више инструмената и имао дар за сликање.
Блиски пријатељи и његови сарадници открили су да је важио за човека цењеног се не само по својој професији и успешности каријере, већ и по креирању приватног и породичног живота. Професор Пак је и у томе успео, јер је са супругом Јасном Пак, професорком права, иза себе оставио децу која су, такође, успешни људи. Да подсетимо, његова ћерка Станислава Пак Станковић, дипломирани правник, радила је више година у Телевизији Србије и била саветник у кабинету председника Србије Томислава Николића.
Ево и најважнијих стручних радова професора Милана Пака:
- Међународно приватно право, Службени лист СРЈ, стр. 550;
- Сукоб Закона, кривично, управно, имовинско, породично и наследно право, са прописима република и покрајина, унутрашњи прописи, међународни сукоб закона и правни положај странаца, Службени лист СРЈ, стр. 400;
- Међународно приватно право, Научна књига, Београд, 900 стр.
- Die partei autonomie in internationalen kaufvertragen, Martinus Nijhof, den Haag, str 110;
- Међународно приватно право, парнични, ванпарнични и извршни поступак са страним елементом, Светозар Марковић, Београд, стр.254;
- Збирка прописа и судских одлука међународног приватног права, Савремена администрација, Београд, стр, 382;
- Међународно приватно право, правни положај страних лица, спољнотрговинска арбитража, први и други део, Научна књига, Београд, стр.267;
- Међународно приватно право трећи део, коауторски рад са проф. Михаилом Јездићем, Научна књига, Београд, стр.180;
- Међународно приватно право, Номос, Београд, 380 страна;
- Деликатна одговорност за проузроковану штету у међународном приватном праву, Институт за упоредно право, стр. 192.
Објављујући овај текст портал „еСтварност“ жели да подржи културу сећања на аранђеловачке великане међу којима Милан Пак заузима једно од централних места.