АТ
Група Аранђеловчана осмислила први фестивал посвећен печењу прасића и сечењу печења.

Коначно је прасе, овог пута букуљско, добило и свој фестивал. Захвални Шумадинци су главу свиње и у заставу Првог српског устанка против Турака уденули (срећом неком да им ислам није дозвољавао да једу свињетину, јер да је било другачије за 500 година бисмо заборавили на прасетину). Захваљујући трговини и извозу свиња у Аустроугарску на ноге је стала Карађорђева и Милошева Србија, а почетком прошлог века због забране на увоз свиња из Србије дошло је и до царинског рата.

Радикали (између два рата) и комунисти (после Другог светског рата, све по систему: „гуди, гуди – риба буди!“) нису ништа имали против вруће прасетине, а једино су им конкурисале Дражине (Марковића, а не Михаиловића) „јагњеће бригаде“. Богата понуда јагњећег и прасећег печења са Ибарске магистрале, крајем прошлог века, имала је пандане код Коскета у „Ораховом хладу“ и код Наде Каишарке у Бањи. Прве деценије овог века барјак увек доброг печења од Коскета преузима Таса у истоименој крчми, после смрти супруга Пере Нада престаје са дугогодишњим радом, али зато примат квалитетне понуде печења преузима Марко и његов „Мали храст“ у Буковику (чувен по откоштеним бајадерама хрскаве прастине „прсте да полижеш“), а за петама су и Ђоле из Бање, Поштар са баљковичког пута и Мика Бошковић из Врбице...

Елем, из богате историје свињарства и култа прасећег печења (које је у „шумадијској домаћинској части“ некако барабар са печењем ракије – мученице) родио се и Први „СЕПРА ФЕСТ“ у Аранђеловцу. Додуше, јесте назив на шатровачком (СеПра илити ПраСе), али како становници града под Букуљом боље знају шатровачки него било који други страни језик (СиДе ТеБра итд) могли би у оквиру „Сепра феста“ и мини-школу шатровачког да приреде.

Фото: скриншот, преузето са фејсбука 21. јула 2023. године

-Имамо пријављених 70 такмичарских екипа, са по 20 до 30 учесника. Трећина учесника нашег првог „СЕПТА ФЕСТА“ је из Београда. Са мојим колегама – организаторима овог оригиналног фестивала у Шумадији и Србији, уз покровитељство Општине Аранђеловац, обезбедили смо и две новчане награде: 500 евра за најбоље испечено прасе и 300 евра за најбоље исечено и аранжирано печење – рекао нам је Александар Илић, један од организатора овог фестивала.

Пригодне награде добиће и екипа која буде успела да испече прасе са најхрскавијом кожицом која се топи у устима, као и највеселије друштво и такмичари који буду имали најзанимљивије мангало, јер „без алата нема заната“.

За учеснике фестивала, али и туристе Буковичке бање, који су и редовни посетиоци аранђеловачких печењара (које све успешније конкуришу младеновачким печењарама, насталим почетком овог века) биће занимљиво да погледају (а можда и учествују) и традиционалне „српске игре надметања“.

После првог фестивала, најављеног за недељу, 23. јула, на фудбалском игралишту „Шамота“, ваљало би да „СЕПРА ФЕСТ“ постане и традиционална туристичка манифестација града под Букуљом.

Овај прилог је објављен у оквиру пројекта који је суфинансиран средствима из буџета Општине Аранђеловац, на основу Уговора о суфинансирању пројеката у области информисања (број Општине Аранђеловац: 01-1 400-966/2023, од 6.04.2023. године - број Издавачке делатности "Стварност": 01-121, од 18.04.2023. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.