АТ
Кућном љубимцу породица Старчевић-Фрилигос, мачку Жућку, неко је јуче насилно прекинуо трогодишњи живот. На фотографији, видите и свежу хумку, испред Љиљане Старчевић и Зорице Фрилигос, у којој почива мачак Жућко.
-Остао нам је мачак Мићко, али туга је велика због губитка Жућка. Ова два мачка сам много волела, као и моја ћерка Зорица која је дошла из Атине да буде уз мене у мојој болести. Кад сам видела убијеног мачка, на прилазном путу према гаражи у блиском комшилуку, много сам се узнемирила, овако стара и болесна прескочила сам ограду, донела мртвог Жућка, опрале смо га, увиле у бели чаршав и сахраниле у нашем врту испред породичне куће – прича нам 85-годишња Љиљана Старчевић (1939).
На месту Жућкове погибије остала црвена мрља крви
-Са својим покојним супругом Радисавом Старчевићем (1934-1997), Аранђеловчанима познатији Лале, који је радио као машински инжењер у „Шамоту“, направили смо пре пола века ову кућу, где сам имала и моју шнајдерску радњу. Учила сам три године за кројачицу у Београду где сам становала код мојих стричева адвоката, у Улици Јове Илића у Београду. Увек смо се са свима лепо слагали и не могу да схватим да је некоме могло на памет да падне да убије мирног и умиљатог мачка Жућка – бележимо речи још увек видно потрешене Љиљане Старчевић,
Мићко и Жућко на тераси – из породичног албума успомена на пар љубимаца
У дневнику кућних љубимаца записивани су подаци о љиховом здравственом стању, тежини, понашању и одласцима код ветеринара, где су добијали потребне вакцине и третмане против цревних глиста, крпеља и бува.

Жућкова „Потврда о вакцинацији за псе и мачке“
-Обратићу се ветеринарском инпектору, полицији, локалним властима, комуналном предузећу и удружењима за заштиту животиња, јер сам сигурна да је наш кућни љубимац Жућко настрадао због злостављања, што је санкционисано и Законом о добробити животиња Републике Србије, који постоји од 2009. године. У мојој породичној кући у Атини ми имамо пет мачака. Међутим, прописи су у Грчкој ригорозни према злостављачима животиња – у случној ситуацији инспектори и полиција би за пет минута били на лицу места, а за сат времена би изрекли новчану казну од 30.000 евра! Ми живимо у Глифади, где се сви власници кућних љубимаца договарају о њиховом збрињавању, код нас нема избацивања паса и мачака на улицу као овде. У случају где власници кућних љубимаца не могу да се организују, а углавном се то ради за сваку улицу, онда интервенишу власти, а казне су огромне. Не постоји право жалбе на те казне, а уколико не плати особа на коју се решење односи, мораће то да ураде њихови наследници, јер се принудна наплата одмах после писања решења доставља на извршење пореским управама – објаснила нам је разлику Зорица Фрилигос (1958, девојачко Старчевић) у односу према кућним љубимцима и прекршиоцима закона у Аранђеловцу, где је рођена, и Атини, где живи скоро четири деценије.
Статис Фрилигос са Мићком и недавно настрадалим Жућком у наручју
Вест о Жућковом страдању погодила је и супруга Зорициног, њеног „доброг Грка“, како воли да каже, Статиса Фрилигоса (1948), који је тренутно са ћерком Лилиан (име добила по баби Љиљани Старчевић) у породичној кући у Атини, односно најлепшем њеном делу – Глифади.
Одлазак кућног љубимца Жућка са овог света подстакао нас је и да ближе објаснимо због чега је то све тешко пало, како Зорици и Љиљани у Аранђеловцу, тако Статису и Лилиани у хиљаду километара удаљеној Атини. Схватили смо да је „кључ“ објашњења у јединственим емоцијама које деценијама спајају Зорицу и Статиса.
-Фудбалере атинског „Аполона“ на припреме у Аранђеловац довео је Статис Фрилигос, генерални менаџер клуба, на 20 дана, крајем јула 1985. године – прича нам Зорица, која је дипломирала на Филолошком факултету у Београду енглески и француски језик, и додаје: -Управа и фудбалери „Аполона“ били су смештени у хотелу „Извор“, где је 3. августа, те 1985. године, мог оца Лала срео Бора Нововић, технички директор угоститељског предузећа, данас власник Ресторана „Грб“, и замолио га да ми каже, с обзиром на то да сам професор енглеског језика, да дођем у „Извор“ ради обављања разговора са управом „Аполона“, која има бројне примедбе на услове боравка и рада. На очево инсистирање отишла сам у „Извор“, разговарала са генералним менаџером Статисом Фрилигосом о њиховим примедбама и сугестијама и, после два сата разговора, рекао ми је да ће сад да оде код директора Нововића и да му каже све што има. И знате шта му је рекао? Рекао му је да жели да се ожени са мном и то се и десило. Венчали смо се у Атини, на Светог Николу 6. децембра 1986. године!
Чланови управе и играчи ФК „Аполон“ 3. августа 1985. године на стадиону ФК „Шумадије“ у Аранђеловцу, први слева, стоји Статис Фрилигос
Статис Фрилигос је дипломирао на Економском факултету у Атини, а затим одбранио докторат на Оксфорду у Великој Британији. Радио је у Министарству иностраних послова Грчке, а убрзо је премештен у Министарство спорта, где је добио задатак да фудбал постави на професионалне основе крајем 70-их година прошлог века.
Зорица и Статис Фрилигос у својој породичној кући на Глифади у Атини
Стечено знање и искуство Статис је применио, као генерални менаџер, у бројним клубовима, који су прославили грчки фудбал, како у Европи, тако и широм света: „Аполон“, „Панатенаикос“, „Олимпијакос“, „Арис“, „Паок“... За постигнуте резултате добио је бројне награде, а 17. фебруара ове године уручена му је, на Олимпијском стадиону у Атини, и Награда за животно дело у спорту и култури.
Статис Фрилигос са Наградом за животно дело у рукама, испред заставе „Аполона“
Статис Фрилигос је, у протекле скоро четири деценије постао пријатељ многим Аранђеловчанима. Заслужан је што су многи уз његову помоћ лакше крчили стазе успеха у Грчкој. Један од њих је и Владан Милојевић, који је био тренер „Панатенаикоса“, а по други пут је крајем децембра прошле године, после пораза у 171. вечитом дербију од „Партизана“, преузео кормило београдске „Црвене Звезде“ ( у претходном мандату предводио је „црвено-беле“ две и по године). Иначе, „Црвена звезда“ је управо из аранђеловчаког хотела „Извор“ отпутовала у Бари, где је 29. маја 1991. године, после победе над „Олимпиком“ из Марсеја, освојила Куп европских шампиона.
Зорицина и Статисова ћерка Лилиана (1987), која је дипломирала на два факултета: економском и за туризам, најпре је радила као стјуардеса, а затим на пословима менаџера у реномираним бродовласичким и авио-компанијама. 
Лилиан Фрилигос, са једним од пет кућних љубимаца, мачком Рози
У шкрињи најлепших породичних успомена ћерка Лилиана брижљиво чува сећања на догађаје које смо и ми поменули у овом прилогу. Од родитеља је наследила и љубав према мачкама, па је сад и читаоцима нашег портала јасније зашто је породице Старчевић-Фрилигос толико дирнуо трагичан крај мачка Жућка у Аранђеловцу.
