еС
Љиљана Стојановић, садашњи дописник НИН-а и дугогодишњи новинар Радио „Шумадије“, "Танјуга" и дописник „Политике“, члан редакције и уредник културе у Интернет порталу „еСТВАРНОСТ“, поводом избора мр Драгана Тодоровића за члана Управе Удружења новинара Србије на недавној скупштини УНС-а у Београду 29. и 30. маја, доставила нам је честитку са освртом на арогантан прекид њене сарадње са „Политиком“ 2018. године.
Ево, најпре, писма које нам је доставила новинар Љиљана Стојановић:
Власнику портала еСТВАРНОСТ, мр Драгану Тодоровићу
Поштовани колега!
Веома сам обрадована вешћу да си на последњој седници скупштине Удружења новинара Србије (УНС) изабран за члана Управе тог најстаријег и највећег новинарског удружења у Србији. Пишем ове речи јер не желим да тај податак остане невидљива победа или приватан императив новинара који је читавог живота целу своју егзистенцију ставио у службу истине.
На страну то што је Аранђеловац добио праву особу, „знак за распознавање“, која је својим бескомпромисним и непоткупљивим ставом према сваком питању остала принципијелна. У потрази за правдом и истином задужио си ову средину и осветлао образ новинарској професији. Посебно у готово немогућим условима у којима данас новинар мора да се свакодневно „рве“ са овом влашћу у Аранђеловцу (и не само Аранђеловцу) како би дошао до релевантне информације. Тај јарак, бесмислен и безразложан, најчешће је био непремостив. То је мени јако познато и могла бих до сутра да ређам сва ниподаштавања, увреде, игнорисања и много тога. Али, ређање је подложно свим гресима: површности, непотпуности, монотонији, а такво новинарство и није новинарство. Оно је још увек, нажалост тужно, сама себи остављена област, коју ни досадашњи еснафски сталеж није могао да одбрани или суштински подржи. Са овом новом Управом УНС-а, где си и ти, Надзорним одбором и Судом части и са новим председником Живојином Ракочевићем сматрам да су нам шансе веће и да ћемо имати главу и леђа за исту вучу.
Честитам, Драгане, још једном! Чека те велики посао, почев од оснивања Клуба новинара Аранђеловца и средишње Шумадије, а искрена да будем тек очекујем и право вредновање твоје личности и то не само од од новинарске јавности, јер иза тебе стоји частан потпис и доказана умешност у очувању ове наше професије.
Твоја колегиница,
Љиљана Стојановић
Живојин Ракочевић, новоизабрани председник Удружења новинара Србије
Драги читаоци, с обзиром на то да еСТВАРНОСТ до сада није објавила писмо које је Љиљана Стојановић послала УНС-у крајем 2018. године, после арогантног и неправедног прекида вишегодишње сарадње са «Политиком», то чинимо овом приликом:
„Као хонорарни дописник „Политике“ из Аранђеловца и Тополе радим непуне три године и за то време сам објавила 122 текста, од чега су три апострофирана на насловним страницама листа, а више десетина њих заузимала је по половину или две трећине странице „Политике“. О хотелима Буковичке бање и темама у вези с њом писала сам равно пет пута. Ово посебно истичем, јер је примдба била да сам много форсирала ту тему. За све то време ни једном нисам имала интервенције уредника, било да је реч о квалитету или једностраном начину писања.
О престанку рада у „Политици“нисам добила никакав званичан допис или документ да сам смењена, већ сам то сазнала случајно из редакције. У потрази за суштином мог отказа посетила сам „Политику“ 5.новембра 2018. и разговарала са в.д. главног и одговорног уредника Жарком Ракићем и уредником дописничке службе Гораном Волфом. Ракић ми је рекао да му није познат узрок мог отказа и да није било никаквих политичких и других притисака на њега, а Волф да сам једнострано писала и да нисам имала све стране у текстовима који су објављени. На крају је Ракић затворио тему речима да није судија и да нема времена да проверава тачност мојих или Волфових навода, али да верује свом сараднику.
Без обзира на такву одлуку, не могу да аболирам надређеног уредника што није нашао за сходно да ме позове ако му нешто није било јасно, да ме пита шта има да ме пита, да стави примедбу уколико има примедбу, да ми наговести да се нешто догађа иза сцене и да се пише драматургија у одсуству главног глумца, а не да ми каже како је мој одлазак из „Политике“ изазван тиме што сам једнострано писала (што није тачно) и да је „тако одлучено“, а да ни данас не знам ко је и зашто тако одлучио. Уосталом, ако није било „свих страна“, како је такав текст могао да оде у штампу? Ко га је одобрио и зашто када се то коси са азбуком у првом разреду новинарске школе? Али, оставимо... време је најпозданији сведок, а слова у „Политици“ су чврсто обојена и не могу баш лако да се избришу. Па, ко је писмен, нека чита!
Неким мојим тестовима, знам, није била задовољна аранђеловачка врхушка, и још по неко око ње, али остаје енигма зашто никада ништа није демантовала, исправила, допунила, већ је потезала за притисцима на мене лично, прозивкама на скупштинским и другим скуповима и претњама тужбама на истим страницама „Политике“, где, наводно,нисам имала ту „другу страну“. А та друга, трећа или већ која страна, била је управо та која није хтела да говори, а о којој сам ја говорила да неће да говори.
Управо због тога имам право да сумњам да је из те кухиње, попомогнуте поткупљивим новинарима који су увек на страни власти , али не и читалаца, иницирана моја смена. Ја ћу свој новинарски пут свакако наставити, али жалим због кредибилитета „Политике“, новинарства у Србији и понајвише грађана Аранђеловца и Тополе, чији ће се глас мање чути зарад политике и приватних интереса. И на крају, себи не могу ништа да замерим за било који текст који сам написала у „Политици“. Сматрала сам да је важно указати на неке од највећих проблема који тиште Аранђеловац, не би ли се нешто променило на боље, исто као што сам писала и о лепим стварима, које нико и не спомиње. Мој потпис и иницијали су за многе били знак распознавања за професионалан рад, а читаоцима Аранђеловца и Тополе знак за олакшану класификацију робе у коју су улагали новац.
-Жао ми је што овај текст, односно изјава тражена од стране УНС-а, ради објављивања на порталу највећег новинарског удружења у Србији, није пре две и по године угледала светло дана. Учинићу све да се тако нешто убудуће не дешава, а радује ме што и нови председник УНС-а Живојин Ракочевић жели максималну пажњу током мандата да посвети управо унапређивању стања у медијима на подручју локалних самоуправа у унутрашњости Србије – рекао нам је мр Драган Тодоровић, члан Управе УНС.