ДТ
Да ли би обезглављени споменик Чеди Плећевићу, у Жућином паркићу, могао би да постане јединствена туристичка атракција?
„Кад је почео Други светски рат за Чеду Плећевића, из Гараша код Аранђеловца, Шумадинци су мислили да је Чеда тај Тито, па су и у новије време Тита овде помињали као Чеду. Био је веза за преговоре са четницима на Букуљи, а и од Врховног штаба је касније добијао обавештајне задатке због којих је често боравио међу четницима, што му је вероватно и дошло главе. Глава овом споменику недостаје деценијама зато што је између два светска рата Чеда Плећевић, као комуниста, јасно и гласно био против радикала, који су са Илијом Михајловићем жарили и палили Шумадијом“ – замислите да овако туристички водич почне казивање знатижељним посетиоцима Буковичке бање и Аранђеловца, све стојећи поред обезглављеног споменика.
Чедомир Чеда Плећевић (из архиве Љубомира Ивановића)
„Представници ововремених борачких организација, као ни потомци ни партизана ни четника, те ни данашњи социјалисти који су се испилили испод крила комунистичке партије, пардон савеза комуниста, не полажу поодавно цвеће на ово спомен-обележје, чак нису то чинили и док је овде била глава Чеде Плећевића“ – моја би да настави причу туристички водич и подсети знатижељне туристе како је преко пута Жућиног паркића до скоро било седиште аустроугарске управе у Првом светском, илити Великом рату (сад је и ту никла стамбена зграда), да је Чеда имао канцеларију у кафани „Лондон“ 1929. године, када је баш испред те кафане у власништву Ивка Плећевића, Чединог оца, пошао први аутобус за Београд, који је прашњавим путевима бродио до највеће вароши у Србији пуних шест и по сати.
Детаљније биографске податке о Чеди Плећевићу може сазнати из текста, објављеног на порталу Е СТВАРНОСТ пре шест године, тачније 25. јула 2019. године, под насловом "Чедомир Чеда Плећевић - раднички трибун":
https://www.stvarnost.rs/feljton/cedomir-ceda-plecevic-radnicki-tribun
Драмским приказом туристички водич би изазвао непоновљив доживљај код посетилаца, када би узвикнуо: „Доле лопови, доле реакција, живео Жижа и Чеда! Живела слобода! Поштени иду у затвор, а лопови су у слободи!“ читајући изводе из пресуде Начелства среза орашачког у Аранђеловцу, заведену под бројем 1552, од 13. новембра 1933. године. Иначе, у Архиву Дунавске бановине у Новом Саду постоје три пресуде, од 11, 12. и 13. новембра 1933. године, којима су Душан Теофановић, Јован Поповић, Лазар Лазаревић (цревар), Милић Матијашевић, Светислав Лекић из Јеловика (абаџија) и Миленко Прековић из Мисаче (наречени Миленко био је опозиционар, а биће интересантно и за беседу будућег туристичког водича да каже и да мисачких Прековића у ово време имамо и у власти, која баш данас приређује велики скуп под шатром у Мисачи, али Прековића има и у актуелној опозицији). Можда ће баш због Миленка Прековића и обезглављени споменик Чеди Плећевићу у Жућином паркићу добити попрсје и постати заслужена туристичка атракција, што историјска личност Чеде Плећевића и заслужује.
Пресуда Начелства среза орашачког у Аранђеловцу, од 13. новембра 1933. године
Учесници уличног протеста подршке Чеди Плећевићу и Жижи Петровићу, пратили су, уз викање и музичку пратњу, од Вашаришта до зграде Врбичке општине, одакле су Чеда и Жижа отишли у Београд на суђење пред Државним судом у Београду, где су, по Закону о заштити јавне безбедности и поретка у држави осуђени на годину и по дана затвора. Учесниси уличног ротеста осуђени су на 30 дана затвора „о свом трошку, без рада“, јер су таквим својим понашањем „изазивали народ на улици на досаду осталих грађана, тим више што је тога дана био пазарни дан у овдашњој вароши, где се је била сакупила већа маса народа ради пијаце, те је тиме изазвао комешање народа из чега би могле произаћи и теже последице његовом дерању и викању“!
Свака асоцијација са ововременим 83. окупљањем Аранђеловчана у центру града уочи аранђеловданског вашара (ради тражења испуњавања захтева студената и ванредних избора у Србији) и данашњим, поствашарским окупљањем у Мисачи (у организацији владајуће странке у Србији), је (не)намерна. Ко зна, можда ће и актуелни догађаји, судећи по дужини трајања и полицијско-судским дешавањима (која остављају трагове у архивима за неке будуће истраживаче и туристичке водиче) једног дана постати својеврсна „туристичка атракција“?
Напомена: Пројекат „ТУРИЗАМ ЗА СЕЋАЊЕ: Туристичке атракције Буковичке бање и Аранђеловца као непоновљиви доживљаји“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1459, од 2.6.2025. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-225, од 6.6.2025. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.