ДТ
Више туриста у Буковичкој бањи могли бисмо да имамо уз туристичке атракције под називом „некад и сад“.
„Некад“ би могли да погледају, на пример, у Народном музеју под Букуљом, где су у току репрезентативне поставке о веку индустријализације у Аранђеловцу и о археолошко-историјском локалитету Дворине под Венчацом.
„Сад“ могу да погледају како се гради затворено стамбено насеље (кондомнијум) „Bekatown“ и како изгледају темељи средњовековне цркве из друге половине 14. века и темељи средњовековног двора последњег српског деспота Павла Бакића, који је управљао са 29 села у Шумадији до децембра 1525. године, када се иселио у Угарску.
Део поставке о веку индустријализације у Аранђеловцу
После разгледања ове поставке, туристи могу да погледају видео-снимак како је изгледала аранђеловачка индустрија неметала и чују сведочења људи који су радили у фабрикама – тадашњим гигантима, али и да прочитају (понесу) каталог са 84 стране.
Уводни део каталога „ Век индустријализацције у Аранђеловцу“
После читања каталога у коме је, после уводног дела, детаљније описан настанак и трајање „Књаза Милоша“, Рудника Венчац, Шамота, Циглане, Индустрије електропорцелана и Елка – посетиоци овдашње бање могли да се упуте и на лице места како би, на пример, видели како напредује изградња кондомнијума на локацији некадашњег „Шамота“. Могли би тад сазнају како је Планом генералне регулације још 2014. године за тих двадесетак хектара била предвиђена туристичка намена, ради изградње спортског комплекса затворених и отворених терена за фудбал и мале спортове, као и базена и других пратећих објеката за припреме спортиста. Уједно би видели и како настаје кондомнијум са 15 објеката на два нивоа за породично становање и 15 петоспратница за вишепородично становање, као и СПА центар, конгресна сала, објекат за игру и анимацију деце и православни храм.
Део поставке о археолошко-историјском локалитету Дворине под Венчацом
После разгледања ове поставке туристи могу да оду до Дворина, како би видели археолошке остатке средњовековне цркве, чији је ктитор био цар Душан Немањић, али и разгледали темеље некадашњег двора Павла Бакића, последњег српског деспота, који је управо из тог двора управљао селима на подручју Шумадије. На самом локалитету могу да виде и спомен-обележје које су 2009. године, у знак сећања на Павла Бакића, подигли чланови аранђеловачког Удружења „Павле Бакић“, које и данас постоји.
А шта ће бити после уклањања ових поставки из простора Народног музеја? Хоће ли нестати и ове туристичке атракције?
Стална изложбена поставка о индустријализацији могла би стално да буде представљена управо на једином простору који је преостао у граду од свих фабрика које је имао Аранђеловац. Наиме, Општина Аранђеловац би требало да створи услове за изградњу одговарајућег простора, у доњој чаршији, где је и почела рад фабрика „Елка“ (још увек на том простору зјапе руиниране зидине).
Што се тиче поставке о Дворинама ваљда ће се у оквиру тог комплекса наћи и простор за будућу сталну поставку о овом значајном археолошко-историјском локалитету.
Тек у том случају, бар када је реч о ове две јединствене атракције, биће туризам за сећање и непоновљиви доживљај за туристе наше бање и града и под Букуљом.
Напомена: Пројекат „ТУРИЗАМ ЗА СЕЋАЊЕ: Туристичке атракције Буковичке бање и Аранђеловца као непоновљиви доживљаји“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1459, од 2.6.2025. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-225, од 6.6.2025. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.